Када је требало да се појави Месија?

У ВАВИЛОНСКОМ Талмуду налазимо занимљиву легенду о Јонатану Бен Усиел—у, аутору препричаног превода хебрејских пророка, названог Таргум. Према тој легенди желео је Јонатан да преведе на хебрејски хагиографе, то јест трећи део Хебрејских списа. Тада му је неки „глас с неба“ заповедио да то не чини, јер тај део Писма садржи датум појављивања Месије.

Занимљиво је да једино Данилово пророчанство (књига Данила припада хагиографима) које смо већ споменули, говори изричито о Месији, и да садржи временске наводе о његовом појављивању. Позабавимо се још једном текстом из Данила 9:24—27:

„Седамдесет је недеља одређено твоме народу и твоме граду светом да се сврши пријеступ и да нестане гријеха и да се очисти безакоње и да се доведе вјечна правда, . . . Зато знај и разумиј: откад изиде ријеч да се Јерусалим опет сазида до помазаника војводе биће седам недјеља, и шездесет и двије недеље да се опет пограде улице п зидови, и то у тешко вријеме. А послије те шездесет и двије недјеље погубљен ће бити помазаник . . . И утврдиће завјет с многима за недјељу дана, а у половину недјеље укинуће жртву и принос.“

Примећујемо како је речено да то временско раздобље обухвата „седамдесет недеља“. Овде употребљени хебрејски израз значи дословно „седамдесет недеља“ или седамдесет седмица. Али, јеврејски научници су опште заступали гледиште да свака од тих недеља не траје седам дана, него седам година. Стога Леополд Зунз, историчар религије и књижевности, преводи тај хебрејски израз са „седамдесет (година) недеља.“ И Библија на данашњем немачком преводи израз са „годишња недеља“. Дакле, цело раздобље од „седамдесет недеља“ обухвата 490 година.

Када је почело то временско раздобље од 490 година? Према пророчанству оно почиње издавањем „речи“. ’Нека опет саграде Јерусалим’. Да ли је икада била издата та реч?

Данило је још био жив, када је персијски краљ Кир 538/37. пре. н. р. вр. издао заповест да се поново сагради темпл у Јерусалиму, али тек око 100 година касније изашла је ’реч’ да се поново сагради град Јерусалим. У Немији 2:1—8 извештава се да је краљ Артаксеркс Лонгиманус издао ту ’реч’ у 20. години своје владавине. А када је то било? Према поузданим историјским изворима Артаксеркс је преузео власт године 474. пре. н. р. вр. дакле 20 године његова владања, кад изриче ’реч’ била би година 455.  пре. н. р. вр.a Дакле, обухватно раздобље почиње 455. пре. н. р. вр. Али, кад тачно током тих 490 година треба да се појави Месија? Запазимо да је 70 недеља подељено у 3 раздобља; 7 недеља, 62 недеље и једна недеља. Осим тога, у пророчанству се каже да ће се Месија појавити после 7 и 62 недеље или после 69 „годишњих недеља“, односно након 483 године. На темељу тога можемо закључити да ће се Месија појавити 483 године након године 455. пре. н. р. вр. дакле, године 29. н. р. вр.

Из пророчанства произлази даље да ће Месија бити убијен, или да ће умрети после 62 недеље (које следе после 7 недеља), што значи током задње недеље. Задње раздобље од седам година трајало је од 29. н. р. вр. до 36. н. р. вр. А када ће он умрети током те задње недеље? Ми читамо: „А у половини седмице престаће жртва и принос.“ Будући да из пророчанства произлази како ће смрћу Месије бити заиста окајани греси, то у темплу допринашане животињске жртве нису имале више никаквог смисла након што је Месија умро. Дакле, према пророчанству Месија ће умрети у „половини (године) недеље“ или 33. н. р. вр.

Да ли се Месија појавио 29. н. р. вр. а умро 33.  н. р. вр. Као што смо већ видели, Јевреји првог века жељно су очекивали Месију (Лука 3:15). Али од свих који су у првом веку истицали своје право да буду Месије, само један се појавио на светској позорници године 29. н. р. вр. и само један је умро године 33. н. р. вр. — Исус из Назарета! (Упореди Лука 3:1, 2).

Такође смо видели да је Исусовим следбеницима, који су живели у првом веку, било не само могуће да ускладе догађаје из Исусовог живота с Хебрејским списима, него су се и после његове смрти уверили да је он ускрснуо, и да ће се једног дана вратити, да би завладао као месијански краљ и увео проречено раздобље мира.

Али, како је с нама данас? Од Исусове смрти прошло је скоро 2 000 година, а ми још увек чекамо то проречено раздобље мира. Исус је прорекао како ће изгледати свет у „последњим данима“ садашњег састава ствари и у време потпуне успоставе Месијанског краљевства (Матеј 24. поглавље и Лука 21. поглавље).

Дакле, данашње околности значе да ми можемо доживети време о којем читамо у Библији: „Вук ће боравити с јагњетом и рис ће лежати с јаретом,. . . лав ће јести сламу као во“, и „неће удити ни потирати“ (Исаија 11:1— 10).

[Фуснота]