Шта се догодило са јеврејским очекивањима?

ЗБИРКА старих јеврејских списа, названа вавилонски Талмуд садржи следећи коментар о Месији, а који потиче из првог дела другог века:

„Земља ће жалити (Захарије 12:12). Ради чега ће жалити? . . . један (рабин Доса) каже ради Месије, . . . који ће тада бити убијен“.

Чудно, на овом месту се говори да ће Месија бити убијен. А ми смо видели да је тако схватање било неприхватљиво за Јевреје првог века. . . Зашто та промена схватања?

Изгледа да је схватање да Месија мора умрети постало популарно у другом веку нашег рачунања времена, нарочито после смрти Симон Бар Кохбе. Бар Кохба је био војник, политички револуционар. Многи су га признали за Месију. Чак је рабин Акиба Бен Јосеф, који се сматрао као „најутицајнији од свих рабинских мудраца“, свечано поздравио Бар Кохбу као Месију.

Бар Кохба је био вођа Јевреја у једном устанку против Римског царства. У почетку је побеђивао римске легије, пружајући им отпор три године. Али, јеврејски побуњеници, који су у том рату изгубили преко пола милиона људи, доживели су пораз: године 135. н. р. вр., а Бар Кохба је био убијен.

Нараштај који је целим срцем стајао иза Бар Кохбе, нашао се сада у јединственом положају. Његова је смрт уздрмала не само месијанску наду, него и чест рабина Акибе. Др Јосеф Хајнеман са јеврејског универзитета у Јерусалиму пише о последицама, које је смрт Бар Кохбе имала на његове савременике:

„Тај нараштај је морао свим средствима да покуша да постигне немогуће — да подрже Бар Кохбино месијанско право, упркос поразу који је доживео. Тај противречни положај није могао да нађе прикладнији израз него у легенди двојаке вредности о једном ратоборном Месији који пада у борби, али ипак остаје прави откупитељ“.

Како су могли Јевреји да ускладе схватање о Месији који умире, са чињеницом да Месија мора да влада као Краљ? Рафел Патаи пише:

„Тешкоћа је била решена делењем Месије. Разликовали су Месију Бен Јосипа (сина Јосипова) који ће водити израелску војску против њених непријатеља, који ће пасти након многих победа и чуда. . . Њега ће да следи Месија Бен Давид (син Давидов) који ће водити Израел до коначне победоносне битке, а затим их увести у срећну месијанску еру“.

Та мисао о Месији који треба да умре развијала се и даље у годинама након Бар Кохбине смрти, да би је коначно применили на једног тек будућег Месију, који ће пасти у борби. У вези с тим пише Патаи: „Вероватно се требало разумети да ће (Месија) као Јосипов син умрети на прагу одређеног времена, а затим ускрснути као Давидов син, да би завршио задатак који је започео у својој ранијој инкарнацији“.

Какве ли чудновате сличности тог схватања са разумевањем које су имали ученици првог века! Обе групе су тврдиле да верују у Месију који ће умрети, а затим ускрснути пред почетак прореченог раздобља мира.

Нови разлози одбијања

У ранијим вековима нашег времена становништво паганског Рима постепено се обраћало католицизму, а међу тобожњим Исусовим следбеницима развијало се антисемитско становиште. У каснијим вековима Јевреји су постали сведоци грозота, као што су били крсташки ратови и инквизиција — грозота којима се јасно преступала Божја заповест: „Љуби ближњега као самог себе“ (3. Мојс. 19:18). Затим су тобожњи Исусови следбеници преузели нехришћанска верска гледишта, као што је наука о тројству. У вези с тим Мојсије је учио: „БОГ ЈЕ ЈЕДНО ЈЕДИНО БИЋЕ“ (5. Мојс. 6:4). И док се разлог ради којег су Јевреји у почетку одбијали Исуса — јер нису веровали у Месију који ће умрети — није више могао сматрати непобитним, постојали су нови разлози зашто су то урадили. Било је то небиблијско понашање и небиблијска верска гледишта оних који су тврдили да следе Исуса. Стога су Јевреји и даље одбијали хришћанство.

Месија — стварна особа или идеал?

Јевреји су кроз све векове одржавали живу месијанску наду. У једном религиозном чланку од Маимонидес—а, неког јеврејског научника средњег века, могло се на пример прочитати: „Признајем да чврсто верујем у долазак Месије. Па чак ако би он оклевао, ја га свакодневно чекам.“

Али, у новије су време многи Јевреји сасвим напустили мисао о једном стварном Месији. Тако је на пример пре око 100 година писао Јосеф Перл: „Образовани Јеврејин не представља Месију себи као стварну особу!“

Ти Јевреји не виде у Месији стварну особу, него само неки идеал. Стога радије разговарају о месијанској ери, него о Месији. Али, без стварног Месије није могла да постоји ни месијанска ера.

Када је требало да се појави Месија? Шта кажу о томе Хербејски списи?