Зашто бебе трпе и умиру?

РОЂЕЊЕ детета — какве ли лепе награде за вишемесечно чекање и припреме, и након јаких болова! Један мудри учитељ старог времена је то овако изразио: „Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њезин: али кад роди дијете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свијет“ (Јован 16:21).

Али, код многих родитеља бива ускоро помућена радост над њиховим „слатким малим завежљајем“, када дете оболи или чак умре. Јадним родитељима само што не пукне срце. Чак у земљама с високим стандардом милиони деце трпе од овог или оног оштећења. У мање развијеним земљама умире годишње чак још и више беба, у неким чак половина деце пре навршене пете године живота.

То је већ многе навело да се питају: Зашто Бог допушта да пате недужне бебе? Зашто их толико умире?

Светски проблем

Због несавршености родитељских полних ћелија, многа деца долазе на свет наказна или с душевним сметњама. Ради генетских оштећења настају многе болести, на пример Спина бифида, недостатак у развоју дечје кичме у мајчиној утроби и енцефалитис (недостајање највећег дела мозга). Те болести означавају „проклетством келта“, јер се често јављају у Шкотској и Северној Ирској где свака 100. беба долази на свет са таквим оштећењима.

Један други чести проблем је дечја церебрална парализа, коју изазива оштећење мозга, пре, у току или након рођења, а јавља се на свако 170. живо новорођенче.

У мање развијеним земљама умиру милиони дојенчади од болести као што су квашиоркор, маразам (истрошеност, слабост), оспице, упала плућа и туберкулоза. У књизи Д Кампетент Инфент читамо о главном узроку смртоносних болести: „У већини подручја на свету, лоша исхрана у раном животном добу, директно је или индиректно одговорна за више смртних случајева међу децом, него сви други разлози заједно.“

Ко је крив?

Библија извештава да је Бог, створивши првог човека и жену, благословио их и заповедио да ’напуне Земљу’ својим потомством. Бог је намеравао да они и њихови потомци ако га буду слушали, вечно живе. Али, и један и други су намерно преступили Божји закон навукавши тиме на себе патњу и смрт (1. Мојс. 1:28; 2:16, 17; 3:6, 19).

Својој деци нису могли посредовати савршеност, коју ни сами нису више поседовали. Према закону наслеђа њихова су деца рођена несавршена. Библија каже: ,,Према томе, као што по једном човеку уђе грех у свет а по греху смрт, тако смрт пређе на све људе, јер сви сагрешише.“ Зато не можемо Бога кривити за то што се нека деца рађају са оштећењима, која могу довести до превремене смрти. Разлог тога лежи, како каже Библија, у једном човеку, Адаму који је на себе и своје будуће потомство навукао смрт (Римљ. 5:12, СТ).

Ту ситуацију у опште погоршава себичност, незнање и безбрижност човечанства. Данас је добро познато да труднице узимају средства против болова или за умирење, што повећава вероватност да ће дете бити рођено са оштећењем. Многе жене штете свом будућем потомству и пушењем, јер оно смањује залиху кисеоника детета у мајчиној утроби, што понекад проузрокује смрт новорођенчета. Вероватност да ће донети на свет наказно или душевно оштећено дете, већа је такође код жена које уживају прекомерну количину кафе или алкохола. И када деца таквих мајки пате или чак умру, зар да онда Бога кривимо за то? Зар то није потврда да ’жањемо што смо сејали’? (Галатима 6:7).

У неразвијеним земљама, где је раније већина жена дојила своју дојенчад, последњих година индустрија спроводи обичај 20. века, наиме храњење детета флашицом. Извештаји показују да због тога умиру сваке године милиони деце. Мајчино млеко посредује природну отпорност према болестима, као што је пролив, од кога пате и умиру деца широм света. Многе мајке које користе готову храну од млека у праху, мешају то са загађеном водом, да би уштеделе новац. Резултат тога је неисхрањено и болесно дете. Недавно су на пример, једне западноафричке новине известиле како је у некој афричкој болници „дечје одељење било пуно деце храњене флашицом, која су добила пролив“.

Квашиоркор је болест недостатка беланчевина од које болују многа деца. У Јужној Африци се јавља зато јер многе бебе након одбијања од дојења, хране се кукурузном кашом, која садржи само око 9 посто мање вредних беланчевина. Болест маразам напада децу, која се прерано одбијају од дојења, а затим храњена недовољно квалитетном храном. Због недостатака изједначавања, она трпе од недостатака калорија и протеина.

Деца која преживе тај тешки облик неисхрањености, трпе од тога цели живот. С тим у вези писао је у књизи Д Кампетент Инфент: „Интелектуалне способности деце, која су се опоравила од прехране сиромашне беланчевинама и калоријама, скроз на скроз су мање него код деце, која су од малена уживала довољну количину хране.“ Аутори кажу да је „заостајање у интелектуалном развитку могуће довести у везу“ са неисхрањеношћу.

Не можемо Створитељу приписати кривицу за сиромашну исхрану. Земља је у стању да опскрби све људе са више него довољно добром храном. Лакомост и беда главни су узрок неисхрањености деце. Чињенице показују да је човек одговоран за патње и смрт беба.

Створитељ жели да се свако од нас радује животу

Јехова Бог је могао да уништи Адама и Еву чим су сагрешили. Али, зашто је допустио да пре него што умру, донесу на свет потомство? Учинио је то зато што је желео да нам да прилику да послушношћу докажемо своје цењење за његове љубазне припреме, и то са изгледом на вечни живот. Да је Бог уништио први људски пар непосредно пошто су сагрешили, ми не бисмо никада били рођени.

Како Јехова гледа на бебе које трпе због наслеђеног греха? Да би сазнао одговор осмотри колико је он милосрдан и шта мисли чак о злим људима. „Јер, зар је мени до тога да умре безбожник

— реч је Јахве Господа — а не да се одврати од својих злих путова и да живи“ (Езехијел 18:23, СТ). Ако Створитељу није драга смрт злог човека, тада сигурно није његова воља да трпе и умиру милиони беба.

Истинска утеха из речи Божје

Понекад свештеници ,,теше“ родитеље умрлог детета речима: ,,Бог је изабрао ваше дете, јер жели да има на небу још једног анђелчића“. Изјаве попут ове, у стварности су лаж. Такве фразе воде људе у заблуду, јер мисле да је Бог одговоран за патње и смрт беба, док је у стварности човечанство само криво за несрећу, јер се побунило против Бога и његове владавине.

Јехова је на љубазан начин учинио припреме да буду одстрањене штетне последице наслеђеног греха и смрти. Он је свом небеском Сину Исусу Христу поверио да хиљаду година влада над нашом земљом. Према библијским пророчанствима то хиљадугодишње Краљевство је врло близу. За време тог краљевства ће васкрсавати мртви, укључујући и све бебе. Библија посредује пророчански осврт на то следећим речима: ,,И море даде своје мртваце, и смрт и хадес (гроб) дадоше своје мртваце. . . .

И он (Бог) ће отрти сваку сузу са њихових очију, смрти више неће бити, ни жалости, ни јаука, ни боли неће више бити. Пријашње ствари прођоше“(Откр. 20:6, 13, НС; 21:3, 4, НС).

Да ће и деца васкрсавати показао је Исус када је био на Земљи. Он је васкрсао 12—годишњу девојчицу, која се разболела и умрла. Родитељи девојчице су се, што је сасвим разумљиво, ,,снебивали у великом чуду“ (Марко 5:42, СТ). У блиској ће будућности милони родитеља бити изван себе од радости, када ће Исус са свог небеског престоља вратити назад у живот све који се налазе у хадесу, општем гробу човечанства. Замисли само, како ће богобојазни родитељи зрачити срећом када добију назад здраву децу са изгледом да наставе са њима вечно да живу у савршеној околини!

Колико можемо бити захвални нашем љубазном Створитељу, да његова намера укључује ту љубазну припрему!