Дубоко укорењени узроци, далекосежне последице

„Био сам гладан, а ви сте основали одбор како бисте испитали моју глад. Био сам бескућник, а ви сте поднели извештај о мом тешком стању. Био сам болестан, а ви сте одржали семинар о ситуацији у којој се налазе угрожене особе. Испитали сте све стране моје несреће, а ја сам и даље гладан, болестан и без куће“ (непознати аутор).

ИАКО бројне светске организације на многе начине покушавају да зауставе глад, оно што постижу далеко је од очекиваног. На пример, Светска конференција о храни, коју је 1996. одржала Организација за исхрану и пољопривреду (ФАО), поставила је циљ да се број гладних у свету до 2015. године преполови — на око 400 милиона људи.a

Вредно похвале је то што је постигнут извесни напредак. Нажалост, у једном недавном извештају под називом The State of Food Insecurity in the World 2001, који је поднео ФАО, наводи се: „Очигледно је дошло до успоравања пада броја гладних у свету.“ Изгледа да је циљ ове конференције недостижан. У ствари, тај извештај признаје да је „број гладних знатно порастао у већини земаља у развоју“.

Зашто је тако тешко победити овог непријатеља? Да бисмо пронашли одговор, морамо прво дефинисати шта је неисхрањеност а онда осмотрити које су њене далекосежне последице и укорењени узроци.

Шта доводи до неисхрањености?

Неисхрањеност настаје кад ћелије тела немају довољно хранљивих материја, а томе су обично узрок два чиниоца: (1) недовољно уношење протеина, калорија, витамина и минерала и (2) честе инфекције.

Обољења као што су дијареја, мале богиње, маларија и болести органа за дисање, јако ослабљују тело и доводе до губитка хранљивих материја. Она смањују апетит и уношење хране и тако доводе до неисхрањености. С друге стране, такво дете је подложније инфекцијама. То ствара зачарани круг који повећава стопу смртности услед неисхрањености која настаје због недовољног уношења протеина или калорија, или и једног и другог.

Зашто су деца у већој опасности? Зато што су она у добу када брзо расту, а то повећава потребу за калоријама и протеинима. Из сличних разлога су угрожене труднице и дојиље.

Овај проблем често погађа бебе док се оне још и не роде. Ако се мајка није довољно хранила пре и за време трудноће, беба ће имати малу тежину. Затим, рани престанак дојења, лоша исхрана и недовољна хигијена могу довести до неисхрањености.

Када дете нема потребне хранљиве материје, оно заостаје у развоју. Много плаче и болешљиво је. Како се стање погоршава, губитак телесне тежине постаје све очигледнији, очи и фонтанела (мекано место на темену главе) упадају, кожа и ткива губе еластичност и смањује се способност тела да одржава температуру.

Последице глади јављају се и у другим облицима који такође могу да ометају развој детета. На пример, слично се одражава и недовољно уношење минерала — углавном гвожђа, јода и цинка — као и витамина — посебно витамина А. Фонд Уједињених нација за помоћ деци (УНИЦЕФ) запажа да око 100 милиона деце у свету не уносе довољно витамина А, што доводи до слепила. Такође слаби и имунолошки систем и смањује се отпорност деце на инфекције.

Далекосежне последице

Неисхрањеност има разорне последице по организам, посебно код деце. Она може да утиче на све органе као и на цео организам — укључујући и срце, бубреге, стомак, црева, плућа и мозак.

Разне студије показују да је заостајање у расту деце повезано са заостајањем у менталном развоју и с лошим образовањем. Један извештај Уједињених нација назива то „најозбиљнијим далекосежним последицама глади“.

Преживела деца могу имати последице кад одрасту. Зато Уницеф жалосно изјављује: „Губитак интелигенције у оволикој мери — и то због нечега што би се могло готово у потпуности спречити — јесте расипање, чак кривично дело.“ Из тог разлога далекосежне последице глади представљају велику бригу. Недавна истраживања доводе у везу неисхрањеност у детињству са склоношћу ка хроничним болестима као што су срчана обољења, дијабетес и висок крвни притисак у одраслом добу.

Међутим, озбиљно гладовање није највећи проблем, као што Уницеф изјављује: „Више од три четвртине свих смртних случајева повезаних с глађу нису везани за озбиљно гладовање већ за умерено и лакше гладовање“ (курзив наш). Деца која пате од умерене или лакше неисхрањености могу доживљавати дуготрајне здравствене последице. Зато је веома важно да се открије да ли дете пати од неисхрањености како би му се пружило одговарајуће лечење. (Видите оквир на 7. страни.)

Дубоко укорењени узроци

Као што је раније речено, недостатак хране је директан узрок глади. Међутим, постоје и други, дубљи узроци социјалне, економске, културне и еколошке природе. Међу њима је главни узрок сиромаштво које погађа милионе људи посебно у земљама у развоју. Међутим, поред тога што је сиромаштво узрок глади, оно је и последица, пошто неисхрањеност ослабљује продуктивност људи и тако повећава сиромаштво.

На то утичу и друге ствари. Незнање доводи до лоших навика исхране. Као што смо видели, један од чинилаца су и инфекције. Ту су и социјални и културни чиниоци, као што су неједнака расподела хране и дискриминација жена. Жене обично једу „последње и најмање“ — то јест после мушкараца и мање од њих. Такође су им ускраћене и могућности образовања које би им помогле да се боље брину о својој деци.

Поред тога, еколошки чиниоци доводе до пада производње хране. Међу њима су природне катастрофе и ратови. Према извештају The State of Food Insecurity in the World 2001, у периоду од октобра 1999. до јуна 2001, 22 земље су биле погођене сушом, 17 ураганима или поплавама, 14 грађанским ратовима или сукобима, 3 екстремно хладним зимама и 2 земљотресима.

Лечење и превентива

Како треба лечити неисхрањено дете? Уколико је у питању озбиљан случај, најбоље је да се дете испрва смести у болницу. Према једном приручнику за лекаре, који је објавила Светска здравствена организација, лекари ће оценити дететово стање и лечити га од свих инфекција и дехидрације. Давање хране може почети постепено, и често се почиње храњењем на цевчицу. Та почетна фаза може да траје и до недељу дана.

Затим следи фаза рехабилитације. Детету се поново даје мајчино млеко и то колико год оно може да попије. Током ове фазе важна je емоционална и физичка подршка. Нега и наклоност могу изненађујуће много допринети дететовом развоју. Тада се мајци може показати како да свом детету даје одговарајућу храну и да се брине о његовој хигијени како се не би све поновило. Онда се дете отпушта из болнице. Важно је да се дете води редовно на контролу у болницу или клинику.

Међутим, јасно је да је најбоље све спречити. Зато су у многим земљама владине и приватне организације основале програме за прилагање и обогаћивање хране, то јест програме за побољшање квалитета хране за општу употребу. Друштвене заједнице такође на многе начине утичу на спречавање појаве гладовања, нудећи програме за поучавање о хранљивим материјама, штитећи изворе пијаће воде, градећи пољске WC-е држећи околину чистом, финансирајући акције вакцинисања и пазећи на раст и развој деце.

Али шта нека особа може да учини како би спречила неисхрањеност? Оквир на 8. страни нуди неке корисне савете. Поред њих, педијатар-нутрициониста Хеорхина Тусаинт предлаже да седам дана после порођаја мајка дође у педијатријску или здравствену клинику, затим када беба има месец дана и после тога редовно сваког месеца. Мајка такође треба да затражи и стручну медицинску помоћ ако види да беба има симптоме дехидрације, озбиљну дијареју или грозницу.

Иако ови савети помажу у побољшању исхране деце, мора се признати да је глад велики проблем — толико велик да је ван људских домашаја. Encyclopædia Britannica признаје: „Обезбеђивање одговарајућих количина хране и поучавање људи о доброј исхрани и даље представља тежак проблем.“ Стога, има ли наде да ће ова „тиха опасност“ икада нестати?

[Фуснота]

[Оквир на 7. страни]

ДА ЛИ ЈЕ ВАШЕ ДЕТЕ НЕИСХРАЊЕНО?

Како лекари процењују у каквом је стању дете? Они могу анализирати различите знаке и симптоме, постављати питања о навикама исхране детета и дати да се ураде неке лабораторијске анализе. Међутим, најчешће се ослањају на директно мерење. Они узимају мере дететовог тела и те вредности упоређују са стандардним величинама. То помаже у одређивању врсте и озбиљности неисхрањености.

Најважније мере су тежина, висина и обим руке. Поређењем тежине и узраста сазнаје се степен неисхрањености; уколико је у питању озбиљан случај, дете је испијено и веома мршаво. Озбиљан случај је када је тежина детета више од 40 посто испод нормалне, умерен ако је 25 до 40 посто, и лакши ако је 10 до 25 посто. Веома мала висина у односу на узраст може указивати на хроничну неисхрањеност — то јест да је дете закржљало.

Најозбиљнији облици неисхрањености услед недовољног уношења протеина или калорија, или и једног и другог јесу маразам, „квашиоркор“ и њихова комбинација. Маразам (постепено пропадање) појављује се код деце између 6 и 18 месеци старости. Појављује се споро и то као хроничан недостатак калорија и хранљивих састојака, а настаје због недовољног дојења или због употребе веома разблажених супститута за мајчино млеко. Беба доживљава велики губитак тежине, мишићи су толико слаби да се кожа лепи за кости, а раст заостаје. Беба такође има „изглед старе особе“, раздражљива је и много плаче.

Назив „квашиоркор“ узет је из једног афричког дијалекта и значи „одбијено дете“. Односи се на дете које је због другог новорођенчета морало да престане сисати. Тада долази до овог стања, а главни узрок је недостатак протеина иако постоји и недостатак калорија. Из тог разлога долази до задржавања течности у организму, па дете има надуте екстремитете и стомак. Каткад се то одражава и на облик лица тако да оно подсећа на пун месец. Такође се појављују и оштећења на кожи и долази до промене боје и структуре косе. Јетра отиче, и ова деца су апатична и тужна. То је био случај и са Ериком, поменутим на почетку, кога је мајка дојила само први месец, а онда му је давала веома разблажено кравље млеко. С три месеца је јео супу од поврћа и зашећерену воду и о њему се бринула једна комшиница.

Трећи тип неисхрањености услед недовољног уношења протеина или калорија, или и једног и другог обухвата нека обележја и маразма и „квашиоркора“. Уколико се не лече на време, могу бити погубни.

[Оквир⁄Слика на 8. страни]

ЗАШТИТИТЕ СВОЈЕ ДЕТЕ ОД НЕИСХРАЊЕНОСТИ!

◼ Неопходно је побољшати исхрану мајке. Труднице и дојиље треба да уносе више калорија и протеина. У производњи мајчиног млека посебно помажу протеини. Зато у време несташице хране, предност треба дати женама пред порођај и малој деци.

◼ Мајчино млеко је у скоро свим случајевима најбоља храна за бебу. То је посебно важно у првим данима након што беба дође на свет, зато што мајчино млеко садржи антитела која штите бебу од инфекције. Током прва четири месеца, мајчино млеко садржи све хранљиве материје које су беби потребне да би одговарајуће расла и развијала се.

◼ Иако је мајчино млеко основа, у периоду између четвртог и шестог месеца беба је спремна и за другу храну. Полако почните да јој дајете испасирано воће и поврће. С времена на време дајте јој нешто ново да једе. Затим, после два-три дана кад се навикне на ту нову храну, нека проба и другу. Наравно, често је потребно стрпљење и много труда пре него што беба прихвати неку нову храну. Када припремате храну, не заборавите да све мора бити чисто, изузетно чисто! Добро оперите намирнице и посуђе!

◼ Између петог и деветог месеца живота, бебама је потребно више калорија и протеина од онога што се налази у млеку. Стално и упорно их навикавајте на нову храну. Најпре то може бити храна за бебе од житарица и поврћа, а после месо и млечни производи. Иако је у почетку храна била кашаста, од шестог месеца беба може да једе ситно сецкану храну. Додавање соли или шећера није потребно и не препоручује се.

◼ После осмог месеца, мајчино млеко више није основна бебина храна, већ надопуна. Беба почиње да једе оно што једу и остали чланови породице. Храна треба да буде савесно опрана и ситно исецкана тако да ју је лако сажвакати. Најбоља исхрана обухвата воће и поврће, житарице и махунарке, месо и млечне производе.b Деци су посебно потребне намирнице богате витамином А. Ту би спадало мајчино млеко, тамнозелено лиснато поврће и наранџасто и жуто воће и поврће као што су манго, шаргарепа и папаја. Деца испод три године старости треба да једу пет до шест пута дневно.

◼ Дајући разноврсну храну у различитим комбинацијама, ви својој беби пружате хранљиве материје које ће јој служити као заштита. Мајчина главна брига треба да буде да своје дете квалитетно храни и да га не присиљава да једе уколико је сито, нити да му ускраћује храну кад оно изгледа жели још.

[Фуснота]

[Слика]

Стручњаци се слажу да је мајчино млеко скоро увек најбоља храна за новорођенче

[Извор]

© Caroline Penn/Panos Pictures

[Слика на 7. страни]

Деца која једу пржено жито и поврће у једној школи у Бутану

[Извор]

FAO photo/WFP Photo: F. Mattioli

[Слика на 9. страни]

Предузмите кораке како бисте побољшали исхрану свог детета

[Извор]

FAO photo