Неслане шале да ли су стварно смешне?

Неки радник је радио на спољашњој страни прозора једног хотела на 11. спрату.Наравно, био је прописно заштићен сигурносним појасом. Позвао је неког пријатеља у хотелу да дође у собу у којој је радио. Кад је дотични ступио у собу и погледао према прозору, гледао је стравичан призор. Сигурносни појас је попустио, а радник је крикнувши, нестао с прозора.

Ужасна трагедија? Не, само неслана шала. Испод места где је радник био учвршћен, налазила се, широка полица испружена преко неког сандука, тако да се могао „суновратити“, не озледивши се. Смешно? Не за онога ко је мислио да види како неко одлази у смрт, падајући са 11 спрата.

Једног суботњег послеподнева је неки човек кренуо у своју радионицу, да би спремио алат. Намеравао је то послеподне да присуствује свадби, па је зато обукао своје најбоље одело. Другови на послу, који су знали да ће доћи, вребали су на њега. Кад је стигао целог су га истуширали. Опет једна неслана шала. Да ли је била смешна? Не за човека коме је уништено одело.

Библија спомиње неслане шале и каже с тим у вези: „Какав је безумник који баца искре и стријеле смртне, таки је сваки који превари ближњега својега па онда вели: Шалио сам се“ (Пр. Сол. 26:18, 19). Али, неслане шале су уобичајене чак и међу хришћанима. Зашто? Вероватно зато јер неки мисле да неслане шале изазивају смех, зачињујући живот с мало хумора. Мислиш ли и ти тако? Ако да, онда осмотри неке случајеве који су се стварно догодили, и то са гледишта жртава.

Кад крене наопако

Пре кратког времена неко је желео да се нашали, па је у једној замраченој биоскопској дворани узвикнуо: „Ватра“! Створила се паника у којој је изгубило животе пет људи, а 50 их је било рањено.

Неки млад човек је једног јутра кренуо на посао. Али, пошто је предузеће због лошег времена било затворено, вратио се кући. Његова жена управо се туширала, кад је чула да неко долази. Претпоставивши да се ради о провалнику, огрнула је купаћи огртач, узела пиштољ и чекала. Њен муж је хтео да се нашали с њом, па се сакрио. Кад му се приближила, скочио је пред њу из свог скровишта. Престрашена жена је повукла обарач и убила га.

Наравно, не завршавају се све неслане шале тако трагично. Али, свака неслана шала може кренути наопако, што је искусио и Фред. Он је за време школског распуста желео да купи мали моторбицикл, за шта му је била потребна возачка дозвола. После полагања писменог и практичног испита чекао је на резултат. Недуго након тога добио је писмо у којем је изричито, без околишања било речено да је пао на испиту.

Фред је био утучен. Толико се напрезао, а сада су пропали неки од његових планова у вези са школским распустом. Био је такође разочаран, јер је био уверен да је прилично добро знао на испиту. Осим тога, љутио се на испитивачку комисију која је тако нељубазно саставила то писмо. Кад га је потом, његов најбољи пријатељ видео тако утученог, открио му је да је писмо било лажно, наиме да га је он сам написао. Мислио је како ће Фред одмах схватити да је реч о шали. Али, Фред није ништа приметио. За њега је то био разочаравајући догађај, дакле све друго само не шала.

И Роналд је постао жртва неслане шале. Једног недељног преподнева неко га је позвао и замолио да разговара с једном црквеном групом у месту. Дали су му времена да размисли о тој ствари. Тако је променио своје планове, поразговарао с другима о том позиву и почео размишљати о чему ће говорити. Када је хтео телефоном да јави свој пристанак, утврдио је да се ради о несланој шали. Хтео је да му напакости неко кога он уопште не познаје, јер је био нов у том подручју.

Како се Роналд осећао? „Осећао сам се превареним, јер сам расипао своје време и снагу“, рекао је. „За мене је то неодговорна, нељубазна, неслана шала. Било ми је неугодно што сам другима одузео време за нешто што практично није ни постојало. Одлучио сам да у будуће будем опрезнији у опхођењу с тим зликовцем“.

Значи ли то да се Роналд и Фред праве важни или да не разумеју шалу? Шта ти мислиш? Свиђа ли ти се кад те неко превари? Да ли треба јако запослена особа да остане равнодушна кад неко неодговорно поступа с њеним, а и с туђим временом?

Кад неко буде утучен или разочаран, па макар само неколико сати, мислиш ли да то има неке везе с хумором? Или, како би било да неко од твојих рођака изгуби живот или буде повређен кад избије паника у биоскопу? Несумњиво је да такве неслане шале повређују важну заповест: „И како хоћете да чине вама људи, чините и ви њима онако“ (Лука 6:31).

Можда кажеш: „У тим се шалама једноставно ишло предалеко“. То је тачно. Али, Алберт који ради с једном групом младих виталних људи каже да се у шалама често иде предалеко. Испричао је како су неки омладинци толико злостављали једног новог радника на његовом радном месту, да је добио ударац у грудни кош, ради чега је неко време осећао тешкоће при дисању, и да је неколико дана био на боловању. Други су се опет прскали водом из спреј боца, у којима су раније биле неке хемикалије, што је изазвало упалу очију. „Неслане шале нису једноставно вредне тешкоћа које проузрокују“, рекао је Алберт. „Већина од оних с којима радим толико су безобзирни, да је једноставно требало прекинути с тиме“.

Зашто се збијају неслане шале с другима?

На ово питање постоји више одговора. Неки имају превише развијен или чак искривљен смисао за хумор, па им је тешко да се суздржавају. Фред не мисли да се неко нашалио с њим из лошег потицаја. Његов пријатељ је једноставно себи дозволио мало шале. Роналд сматра да је зликовац, који је баш њега одабрао за жртву „желео само да допринесе живости“. У Албертовим су очима неслане шале само израз младалачког немира.

Ипак, Алберт спомиње још један други чинилац: међусобно такмичење. „Један започне“, каже он „а жртва мора да му безусловно врати назад. Потом се сви узнемире и тако се оде предалеко. На пример, неко попрска пријатеља с мало воде. Да би му вратио назад, пријатељ излије на њега ведро воде. А да би се доказао, онај први мора сада своју жртву да баци одевену у базен за пливање“.

Стан, који је радио као столар, сећа се како је један друг на послу, који је прилично наиван, аутоматски био изабран за жртву несланих шала. Два су друга на послу радо збијала шалу с њим. Зашто? Стан сматра да су постојала два разлога. „Можда зато јер је био јако наиван, па су му се лако смејали“, рекао је, „или можда зато јер су желели да му помогну да постане отворенији“.Али, да ли су и, што се тиче овог другог, постигли циљ? „Не“, каже Стан. „Постао је неповерљив према свакоме, нервозан. То је врло негативно деловало на њега лично, а штетно се одразило и на остале другове на послу“.

Сетимо се речи апостола Павла: „Зато дакле док имамо времена да чинимо добро свакоме, а особито онима који су с нама у вјери“ (Галатима 6:10). Да ли је могуће неслане шале довести у склад с тим саветом? Једва.

Да ли можемо да заузмемо боље гледиште

Против хумора на правом месту нема се шта рећи. Без хумора на свету би било прилично досадно. Шаљива примедба може допринети попуштању напетости или нервозе. Шалити се с људима или их чак задиркивати на љубазан начин може бити знак наклоности. Али, хумор може чак ранити. Задиркивати некога, указујући на његове слабости или пропусте, покварена је шала. Осим тога, шале које збуњују људе или их понижавају, којима бивају преварени или престрашени, које доводе до тога да неко постане сумњичав према другима, или га чак доводе у неприлику — макар само на кратко време — крајње су нељубазне. Исто се може рећи за шале које доводе до тога да буде уништена нечија одећа или посед, да се некоме украде драгоцено време или га се спречи у обављању планираног посла. У Библији читамо: „Будите један према другом пријазни“ (Ефеж. 4:32, СТ).

Међутим, неки весељак би могао приговорити и рећи: „Мени не смета ако се неко нашали са мном. Зашто да онда другоме смета, кад ја с њима збијам неслану шалу?“ Додуше, тачно је да понекад треба да дозволимо да се неко нашали с нама. Исто се тако треба радовати заједничком смеху. Али, исмејавати некога зато што је упао у неприлику, у неугодну ситуацију,није хришћански. Осим тога, ми не можемо никада са сигурношћу претпоставити како ће реаговати жртва неке неслане шале. Неки човек је дозвољавао мале шале са женама с којима је радио. Већина је то сматрала разонодом и смејала се. Међутим, нека се жена увредила на њега, јер је повредио. Наљутила се и тако је брзо нестало весеља.

Сетимо се да нас Библија храбри: „Будите сви једнодушни, пуни саосећања, братске љубави, милосрђа и понизности“ (1. Петрова 3:8, СТ). Можда теби лично не смета кад се други шале с тобом, али већини то ипак смета. „Саосећање“ ће ти помоћи да узмеш у обзир њихове осећаје. Околност да се теби свиђа да збијаш шале с другима, не даје ти право да тако поступаш. Ако си „понизан“ увидећеш да је то тако. А „милосрђе“ће те сигурно спречити да збијаш шале са својим ближњима.

Да се не би прикључио другима у збијању шала с неким, биће можда потребно да покажеш моралну јакост и одважност. А кад се неко нашали с тобом, самосавладавање ће ти помоћи да се не освећујеш (Гал. 3:22, 23). Можда је најбоље једноставно избегавати друштво особе која се радо шали на туђи рачун. Додуше, неко ће можда рећи да ти преозбиљно схваташ ствар, али шала се заиста може врло брзо претворити у озбиљну ситуацију.

Фред коме је било упућено оно лажно писмо, и сам је неколико година раније научио нешто из једне шале. Посетио је неки добро му познати брачни пар, и пошто супруга није још дошла кући, сакрио се у спаваћу собу. Кад се вратила, потражила га је, препостављајући да је већ стигао. Пошто га није нашла кренула је у спаваћу собу. Стала је пред једну комоду и у том ју је часу Фред, који је лежао под креветом, ухватио за глежањ. Крикнула је и стала као укопана. Фред ју је тако престрашио да је и њега ухватио страх. „Нешто сам научио из тога“, рекао је. „Више себи никада нећу дозволити такву шалу“.

Какве ли мудре одлуке! Одлуке какву би смо сви ми требали донети, показујући обазривост према ближњима.

[Истакнути текст на страни 9.]

Смејати с другима, лепо је. Исмејавати их, крајње је нељубазно.

[Истакнути текст на 10. страни]

Зар није нехришћански понижавати друге, плашити их или доводити у непријатност само да бисмо се шалили?

[Истакнути текст на 11. страни]

Искуство показује, да се у шалама често иде предалеко.