Млади људи питају  . ..

Да ли је религија нешто за мене?

„Ако желиш да имаш удела у будућности, у напретку у реалном свету, тада се ослободи своје религије. Али, ако желиш да будеш старомодан, остани веран својој цркви. На коцки је твој успех у животу.“

Та упозорења слушају млади људи са различитих страна. Многи мисле како су религиозна темељна начела старомодна и беживотна у упоређењу са привлачним вредностима данашњег варљивог света. Можда се и ти питаш: Да ли је религија још увек важна? Зашто толиким омладинцима религија не представља више ништа? Постоји важан разлог за то.

Религиозно лицемерство

Лицемерити значи „приказивати се другачијим него што јесмо; претварати се“. Неки 17 годишњак пише: „Од мене се очекује да идем у цркву, али то ми изгледа као у позоришту, где свако игра своју улогу“, Ипак, не желећи све да осуди, додао је: „Вероватно има још увек искрених посетилаца цркава, али гади ми се што многи играју тако лошу улогу. Ја мрзим то лицемерство.“ Слично се изразила једна 18 годишњакиња: „Ја посматрам како живе многи хришћани. Тражим праве хришћане, тражим љубав и поверење међу њима, што би вера требала да да сваком хришћанину.“ Али, она није нашла ништа друго до „себичности, малограђанштине и лицемерне љубави“.

Међутим, једна недавно спроведена анкета међу америчком омладином показала је на велико изненађење да 95 посто свих упитаних верује у Бога или у једно „више биће“? С тим у вези пише Филип Рајс у књизи Д Едлесент: „Модерна генерација је против цркве, али не и равнодушна, такође не . . . без вере“.

И док се међу омладином примећује одређено интересовање за Библију, многи се ипак окрећу од „традиционалне“ религије, показујући интерес за источне религије, или се пак прикључују сектама младих.

Шта им се допада у сектама младих?

У књизи Доуз Кјуријес Њу Келтс читамо: „Јасније него икада омладина примећује лицемерство одраслих. Они виде . . . како њихови родитељи не сматрају религију нечим озбиљним . . . Свуда се види да људи не поступају у складу са својим речима.“ У сектама младих је очигледно другачије јер изгледа, пружају могућност смисаоног деловања — стварног заузимања за религиозне науке.

Неки се млади овако изражавају о сектама младих: „У тим сектама наилазимо на срдачност и пријатељство, што готово увек недостаје у традиционалним црквама“. Један психијатар који је неко време припадао уједињеној цркви Сен Мајанг Мјун је рекао: „Годину дана био сам . . . преплављен, љубављу. . . . Појединцу се посвећује пажња и одобравање о чему је могао само да сања“.

Пошто је свет тако себичан и материјалистички усмерен, једноставан живот на који упућују те секте, делује привлачно. Тако читамо у књизи: Доуз Кјуријес Њу Келтс: „На данашње друштво усмерено ка успеху, омладина реагује сазнањем да новац и материјални посед не пружају њиховим родитељима никакво задовољство“. Па иако су секте младих можда и решиле неке проблеме, створиле су друге, исто тако озбиљне. На пример, замењују индивидуалност с групним идентитетом. Колико је то опасно јасно је показала трагедија у Ћорђтауну. Ипак, занимање младих људи за секте и драж коју су извршиле на њих, откривају да они нису равнодушни према религији, и да настоје да задовоље своје духовне потребе.

Духовне потребе

У књизи Али Бог је био овде пише др Ивар Лиснер да се човек разликује од животиње по томе што „он не жели само да спава . . . да се греје и да једе.“ Човеку је својствена несебична тежња — „његова духовност“. У делу Трејт Рилиџенс ов д Верлд наилазимо на следећи коментар: „Антрополози нису до сада открили још ниједну културу без религије.“

Да човек поседује ту потребу објаснио је Исус следећим речима: „Сретни су они који су свесни својих духовних потреба“ (Матеј 5:3, НС). Многи омладинци се прикључују некој секти младих са жељом да добију нешто што би могло да испуни њихову духовну празнину, нешто што су узалуд тражили у црквама. Али, Фред Грахам, професор религиозне науке каже: „Религиозна празнина може бити испуњена такорећи било чиме, то може бити нешто добро, или пак нешто демонско.“

Ти си можда свестан својих духовних потреба. Али, шта рећи за схватање неких, који мисле да је религија застарела? Шта добијамо тиме ако смо религиозни? У Библији читамо: „Јамачно је средство великог добитка та побожност“ (1. Тим. 6:6, НС). У чему се састоји добитак, који произлази из служења Богу?

Од какве је користи „побожност“?

Омладинци који сада служе Богу кажу да им је религија помогла да обуздају осећај непријатељства, као и њихов нагао темперамент. 19 годишњи Тирон признаје: „Био сам врло напрасит. Када је моја млађа сестра рекла само једну погрешну реч, одмах сам је ударио. Исто сам се понашао према друговима у разреду; био сам права свађалица“. Потом је одлучио да служи Јехови и сада каже: „Научио сам да се савладам чак и када ми неко учини неправду.“

Да ли је то корисно? Неки људи мисле другачије. „Онај ко остане миран је кукавица; треба дати одушка свом гњеву“, кажу такви. Да ли је то мудро? Не, јер онај ко не обуздава гњев, може починити насиље, због којег ће се касније кајати (1. Мојс. 4:5, 8). Добар савет садржи следећа библијска изрека: „Утишај гњев, и остави јарост; немој се дражити да зло чиниш“ (Псалам 37:8).

Неки омладинци извештавају како им је религија помогла да се одупру кушњи да поступају попут криминалаца. 21 годишњи Виктор испричао је следећи детаљ из доба свог школовања: „У време подневног одмора многи од мојих другова у разреду одлазили су у трговине. И док су неки ометали трговце, други су крали животне намирнице, слаткише, и остало.“ Зашто он није пошао с њима? Да ли углавном зато да не би био откривен, или зато јер се бојао својих родитеља? „Да“, одговорио је. „Мислио сам на реакцију својих родитеља и на последице, али првенствено на то како би се то одразило на моје пријатељство с Богом“.

Виктор је црпио снагу из библијских савета, попут следећег: „Сине мој, ако те грешници маме, не пристај; ако би рекли: „Ходи с нама! . . . наплијенит ћемо свакојака блага! Сине мој, не иди с њима на пут“ (Пр. Сол. 1:10—15, СТ). И за тебе ће бити корисно да узмеш к срцу такве савете.

Из једне анкете спроведене 1979. године произилази следећа занимљивост: „Особе које спадају у категорију ’врло религиозних’. . . сретније су . . . боље пролазе. Али, још је важнија препорука апостола Павла, наиме учинити „побожност“ садржајем свог живота. Он је писао: „Побожност. . . је корисна за све ствари, јер има обећање садашњег и будућег живота“ (1. Тим. 4:8, НС). Али, ако желиш да примиш те благослове, тада мораш искрено да служиш Богу. Неко ће се можда питати: „Зашто је потребно бавити се религијом већ у младим годинама?“

Зашто је доба младости најбоље време за то?

Мудри краљ Соломун је рекао опомињући: „Зато се радуј ’младићу за своје младости, и весели се у данима свога младенаштва! . . . Али знај . . . испразна је и младост и доба тамних коса. И сећај се свога Створитеља у данима своје младости, прије него дођу зли дани и приспију године, кад ћеш рећи: ’Не миле ми се“ (Проповедник 11:9, 10; 12:1, СТ).

Постоје десетине хиљада омладинаца, који као Тирон и Виктор мисле на свог Створитеља. Они врло добро знају да су младалачка снага и виталност пролазни. Знају да ће примити трајне благослове ако буду служили своме Богу и доброчинитељу. Дакле, не одбијају религију, него се друже с људима који живе према свом веровању, са људима који су широм света познати по томе што показују праву љубав. Они су Јеховини сведоци, а сретни су да су задовољене њихове духовне потребе. Зашто да и ти не испиташ једном поближе ту ствар? Религија може бити нешто и за тебе.

[Истакнути текст на 12. страни]

„Од мене се очекује да идем у цркву, али то ми изгледа као у позоришту где свако игра своју улогу“.

[Слике на 12. и 13. страни]

У цркви се приказују побожнима . . . али код куће су сасвим другчији