Папина вест да ли је решење?

„У КРАКОВУ сам се растао од својих земљака, . . . са жељом да у Пољској, под заштитом пресвете мајке Божје из Јасне Горе, добро постане опет моћније од зла“.

Тим речима је папа Јован Павле II, завршио своје путовање Пољском у 1983. години. Један известилац Њујорк Тајмс—а дао је следећи коментар: „Позивање на лик црне мадоне из Честохава — национална светица Пољске — било је изричита тема папиних путовања“.

„Жарка љубав према девици Марији“

Католички аутор Питер Хеблетвеит пише: ,,И Војтилино обожавање Марије припада стварима, које имају у Пољској дугачку традицију. . . . Он је чак у сасвим кратким изјавама спомињао Марију“. Та значајна примедба објашњава доминирајућу ознаку религиозности садашњег папе — његово поштовање девице Марије на многим различитим манифестацијама, познатим у католичком свету.

Лорд Лонгфорд, пише у својој ауторизованој (овлашћеној) биографији о папи: „Обожавање Марије је основни саставни део његовог бића. . . . Њега је немогуће замислити без те побожности. С тим у вези он несумњиво високо поштује свету пољску традицију. Његова љубав према девици Марији вуче своје корене из његовог раног детињства“. Још док је био дете умрла му је мајка, па с тим у вези споменути аутор даје следећу занимљиву примедбу: „Нагађа се да је рани губитак мајке допринео Војтилиној жаркој љубави према девици Марији у каснијим годинама“. Питер Хеблетвеит коментарише: „Марија је утеловљење женског елемента у његовом животу“.

Неки католици су погођени тиме

Али, Хеблетвеит признаје: „Неки католици сматрају тај култ Марије нечим претераним; има протестаната који га одбијају као нешто небиблијско и празноверно, сматрајући то чак хулом на Бога“. Чак је и мексикански бискуп Серђо Мендез Арчео, критиковао папино претерано обожавање Марије, безбројна спомињања мајке Божје из Гвадалупе „била су једноставно пречеста“. Та је критика још оправданија ако се сетимо да етнолози изједначују ту мадону („ла Моренита“) с „драгом женом из Тепејац—а“, која се идентификовала с Тонацин, богињом Астека. Амерички језуит Андре Грили признаје „да је Марија један од најснажнијих религиозних симбола у западном свету. . . . Симбол Марије повезује хришћанство директно са старим религијама мајки Божијих“.

Како су неки талијански католици реаговали на пољски католицизам? Аутор Питер Николс описује реакцију једне групе талијанских католика, која је посетила Пољску да би се тамо сама уверила у поновно оживљавање католицизма. „Први шок — а доживели су их више —— био је сазнање да Исус игра сасвим подређену улогу. ’Прво долази девица Марија, затим пољски папа, а тек као трећи Исус’, тако су се изражавали млади људи“. А онај који је „једини највиши над целом Земљом“, није ниједном споменут, чак ни као четврти (Псалам 83:18).

Кога је истицао Петар?

Све до сада изнесено посредује нам одређено разумевање о пољској религиозној позадини садашњег папе и његове главне вести за човечанство. Он приказује својим слушаоцима „мајку Божју“ у улози посреднице између Бога и људи. Да ли је то права вест за време у којем живимо? Да ли је исправно тако јако истицање Христове мајке? Зар не би и он требало да објављује оно што су апостол Петар и први хришћани посредовали као једину наду за људе, наиме Божје краљевство или Божју владавину под Христом?

Пошто папа тврди да је он следбеник апостола Петра, занимљиво је питање: Шта је Петар рекао о Марији? Да ли је објаснио да ће она решити проблеме људи? Да ли се користио њоме као националним симболом? Да ли је она у његовом обожавању играла важнију улогу од Бога и Христа?

Истина је да он у своја два писма ниједном не спомиње Марију. Она је споменута само у 5 од 27 књига Грчких списа. Писци јеванђеља су са поштовањем и наклоношћу писали о њој као о скромној мајци Месије, али ниједан није ниједном речју изразио своје обожавање према њој.

Напротив, Петар је јасно указивао на Божју улогу. У свом првом писму је писао: ,,Нека буде хваљен Бог, Отац нашега Господа Исуса Христа, који нас по своме великом милосрђу васкрснућем Исуса Христа од мртвих поново роди за живу наду“. А о Исусу рекао је својој браћи у вери: „Потпуно ставите своју наду у милост која ће вам се донијети у часу кад се објави Исус Христ“. „Откривење Исуса Христа“, а не Марије значиће свршетак садашњег поквареног састава ствари. Кроз очишћавајући „рат великог дана Бога свемогућега“ биће одстрањено са Земље све зло. Под Христовом краљевском управом, која ће владати с неба, биће поново успостављена правда (1. Петр. 1:3,13, СТ; Откривење 16:14,16, 19:11).

Петар је писао о том Краљевству: „Тако ће вам се, наиме пружити све што је потребно за улазак у вечно краљевство нашега Господина и Спаситеља Исуса Христа“. Та ће небеска краљевска управа одстранити такође све који клевећу Божје име и загађују Земљу. Петар је изричито објаснио: „Али ми очекујемо према његову обећању, нова небеса и нову земљу, где пребива праведност“ (2. Петр. 1:11; 3:13, СТ; Данило 2:44).

Права вест и право средство

Прва вест за народе нашег времена није ни политичко ангажовање, ни национализам, такође ни светковање људских традиција у вези с Маријом „женском Божанском димензијом“, како ју је означио Андре Грили. Животноважна вест у нашем времену пуном опасности, је вест коју је Исус заповедио да буде објављивана. „И проповедиће се ово јеванђеље о царству по свему свијету за сведочанство свијем народима. И тада ће доћи пашљедак“ (Матеј 24:14).

Исус је позвао своје следбенике да моле за то Царство, рекавши: „Овако дакле молите се ви: ’Оче наш, који си на небесима! Да се свети име твоје! Да дође царство твоје! да буде воља твоја и на земљи као на небу’.“Да ли је Исус наредио својим следбеницима да се кроз његову мајку моле за долазак Божјег царства? Следеће Исусове речи одговарају на то питање: „И што год заиштете у оца у име моје, оно ћу вам учинити, да се прослави Отац у Сину (не у мајци). И ако што заиштете у име моје, ја ћу учинити“. То јасно показује да је само Христ посредник између Бога и људи, што је и апостол Павле потврдио следећим речима: „Јер је један Бог и један посредник Бога и људи; човек Христос Исус“ (Матеј 6:9,10; Јован 14:13,14; 1. Тимотеју 2:5).

Дакле, коме треба да се обратимо, ако желимо да имамо поуздану наду за људе и Земљу? Да ли „краљици Пољске“, што папа тако често препоручује? Шта је рекао Исус? „Ово значи живот вечни: спознаја тебе, јединога истинитога Бога, и онога кога си послао Исуса Христа“. Да, вечни живот долази кроз Јехову Бога и Исуса Христа, а њима можемо захвалити и за Краљевство. Сазнање о њима стичемо проучавањем Речи Божје, Библије, „Светог Писма, које те може умудрити за спасење по вери у Исуса Христа“ (Јован 17:3; 2. Тим. 3:15, НС).

Ми позивамо све искрене особе, католике и некатолике, да стекну то сазнање. Да, и ти можеш сазнати шта је Божје Царство, да можеш да се радујеш времену које се брзо приближава, када ће се испунити обећање: „И он (Бог) ће отрти сваку сузу с њихових очију, смрти више неће бити, ни жалости, ни јаука, ни боли неће бити више. Пријашње ствари прођоше“. Јеховини сведоци који станују у твојој близини, радо ће ти помоћи да путем необавезног и бесплатног библијског студија стекнеш разумевање Библије (Откривење 21:4, НС).

[Истакнути текст на 10. страни]

Коме се морамо обратити ако желимо да имамо поуздану наду у будућност — Марији или Богу?

[Слика на 9. страни]

Папа гаји „жарку љубав према девици Марији“