Како може да се промени опасан криминалац?

Од дописника „Пробуди се!“ из Нигерије

„НАШИ затвори су сада центри образовања криминалаца“, писало је у нигеријском дневнику Дејла Скеч. То је само одјек сличних изјава, које долазе из многих делова света. Много је истине у тој тврдњи, јер једва да постоји неки доказ како су се затвореници стварно поправили на издржавању казне. Неки кажу чак да затворска казна јако повећава осећај непријатељства код криминалаца што отежава процес поправљања. Многи криминалци признају да су у затвору још више научили о насиљу, јер нови затвореници уче од окорелих становника затвора.

Шта могу власти да учине против тога? Многи верују да тешка казна затвора може да поправи неке криминалце. Али, Јеховини сведоци познају много бољу методу. Широм света постоје истинити примери, који показују да вест Библије може често да промени криминалце, чак када затаје све друге методе. Навешћемо сада неке случајеве из Западне Африке.

Да ли може криминалац да се промени?

Џемс је током школовања малтретирао своје другове и учитеље. Он овако описује свој живот: „Био сам познат као сеоски силеџија. „Живео“ сам од тучњаве и марихуане. Избијање рата у мојој домовини пружило ми је у старости од 16 година, обиље могућности предавања љубави према насиљу. Прикључио сам се побуњеничкој војсци и био школован за подухвате командоса. Масовно убијање непријатељских војника приликом вратоломних препада моје трупе, чинило ми је задовољство.

Завршио се рат. Људима попут мене било је тешко да почну нови живот. Куће су нам биле разорене, били смо гладни, лоше одевени и без посла. Зато сам се прикључио једној оружаној банди, која је пљачкала, болнице, школе, банке и канцеларије. Држали смо становништво у страху.

Иако смо питали духовне медије и користили чаробњачка средства као „натприродну заштиту“, коначно нас је ухватила милиција. Био сам ухапшен заједно с већином чланова наше банде. У затвору смо се одмах састали заједно и организовали устанак. Али, када су нам се изјаловили планови, разбили су нашу банду и послали нас у различите затворе. Тада је погубљен врховни вођа наше банде, најпознатији и најгори злочинац оног времена. То ме је поплашило у толикој мери да сам се помолио Богу и обећао да ћу му служити, ако ме ослободи из те беде“.

Али, да ли се може такав окорели злочинац икада променити? Када је неколико месеци након тога Џемс био пуштен на слободу, заборавио је нажалост на обећање дато Богу у молитви. Он то овако објашњава: „Вратио сам се кући и наставио са својим старим начином живота. Једног дана срео сам некога из наше банде и упитао га како је расположен за посао. Он ми је рекао да је почео да проучава с Јеховиним сведоцима и да је окренуо леђа криминалу. Кад сам га упитао ко су Јеховини сведоци, почео је да ми проповеда, што је довело до тога да сам се прикључио библијском студију с Јеховиним сведоцима. Закључио сам да нас они потстичу на служење Богу, коме сам ја заветовао обожавање.

Убрзо сам схватио да бих требао да променим начин живота, но то ми се учинило немогуће. Одмах сам уочио да Сведоци не пуше, док сам ја био зависан од дувана и марихуане. Шта ћу учинити кад ми кажу да морам да прекинем са пушењем? Библијски студиј ме је све јаче потстицао на добра дела, и тако је расла моја жеља да се поправим. Што сам више сазнавао о Јехови и његовој доброти, то сам осећао јачу потребу да доведем свој живот у ред, како бих му могао служити и славити његово име. Наставио сам да му се молим за помоћ.

Мој се живот постепено мењао. Престао сам да пушим и да се бавим криминалом. Али, моја нова хришћанска личност наишла је на отпор, људи нису радо гледали на то што ја идем у проповедање с Јеховиним сведоцима. То им се није свиђало, јер више нисам заступао село у рвању. Почели су да ми се ругају и прете, док се један старији човек није заузео за мене. Позвао је к себи сеоске старешине и саветовао им да ме више не нападају. Рекао је: ,,Кад би сви људи били Јеховини сведоци, ми у том селу не бисмо више имали проблема. Ако наставите да стварате тешкоће том човеку, па настану проблеми, нећу се више заузимати за вас “.

Џемс се предао Јехови и био је крштен 1973. у старости од 23 године. Он је данас — након потпуне промене и рехабилитације — проповедник који помаже другима да ускладе свој живот с Божјом вољом (Ефесц. 4:17—28; 1. Кор. 6:9 до 11).

Помиловани због доброг понашања

Следи један даљњи пример: Оруаефе је био осуђен на 21 годину затвора, јер је набављао оружје за разбојнике. У прве две године свог боравка у затвору понашао се врло грубо према чуварима, те их је често нападао. Потом се прикључио библијском студију, који су Јеховини сведоци водили с једним другим затвореником, посећујући затвор сваке недеље. Био је то почетак промене његовог начина живота, која је уследила зато што је у свакодневном животу примењивао научено из Библије. Он то овако описује:

„Затворски чувари су приметили колико сам се променио на боље, па су ме поставили на један поверљив положај. Задужили су ме за затворску апотеку, јер су они који су до тада били задужени за њу, почели да краду лекове. И осталим затвореницима, који су постали, Јеховини сведоци, поверавали су одговорне послове“.

Један од тих затвореника који су се променили, био је Голдвин, некадашњи вођа наоружане банде пљачкаша. Ухапшен је 1968. године и осуђен на двадесет и две и по године затвора. Следећим речима описује он, шта је утицало на промену у његовом животу:

„У затвору сам срео неке људе које сам ја оспособљавао за нашу банду, а у међувремену су постали Јеховини сведоци. Они нису више пушили индијску конопљу, нити су више имали било какве везе с крађом, насиљем или неморалом. Претворили су се у благе, понизне мушкарце. Нисам разумео како су се могли променити у тој мери. Једног дана сам видео како им један проповедник Јеховин сведок, који им је дошао у посету, објашњавао нешто из Библије, па сам се прикључио њиховом библијском студију. Увек сам се сматрао хришћанином, био сам члан англиканске заједнице. Али, само оно што сам научио на том библијском студију, постепено ме обликовало у правог хришћанина“.

Оба горе споменута човека била су године 1981. помилована од државе, због изванредно доброг понашања, и отпуштена из затвора. Отада су наставили да напредују у развијању хришћанске личности, помажући у томе и другима. Били су рехабилитовани у својим сеоским општинама и прихваћени у хришћанску скупштину Јеховиних сведока.

Успешно прилагођавање животу изван затвора

Многи криминалци, који су се тобоже поправили, нису били у стању да реше проблем поновног укључивања у своју сеоску заједницу. У једном чланку Нигеријских новина Деили Тајмс изнесена је тврдња како „многи затвореници губе самопоуздање, и . . . да не могу више да удовоље захтевима света изван своје затворске ћелије. Сматрају да им је немогуће удовољити захтевима, по њиховом мишљењу, непријатељског друштва“. Зато се многи затвореници враћају натраг животу криминалаца.

Али, пре већ споменуте особе, не само да су се успешно промениле, него су постале и корисне, примерним грађанима својих општина. Како су свладали тај тешки процес прилагођавања? Они користе своје време и познавање Библије у помагању другима да постану бољи људи. Послушајмо још једно искуство које нам сведочи о томе:

Управа једног затвора у Гамбији дозволила је неком нигеријском мисионару Јеховиних сведока, да проучава Библију са затвореницима. Недељном студију је присуствовало до 20 затвореника, међу којима је био и један муслиман по имену Сенгоне, који је морао да издржи трогодишњу казну. За тог, тада 26—годишњег мушкарца, затвор није био ништа ново. Први пут је био лишен слободе већ у старости од осам година, када је упућен у поправни дом. Следиле су даљње казне затвора, а он је бивао све окорелији на свом путу криминалца.

Али, сада је темељно упознавао мерила поштеног понашања, која се траже од правих слугу Божјих. Постепено је савладавао своје нагињање према криминалу напрежући се да чини добре ствари које је научио. Када се ближио крај издржавања казне, рекао је мисионару да он љуби истину из Библије, и да би радо постао хришћански Јеховин сведок.

Додуше, желео је пре тога да реши још један проблем. Он је већ раније био у некој другој земљи осуђен на казну затвора, али је побегао из затвора, када му је преостало да одслужи још 17 месеци. Желео је да се врати, како би одслужио остатак казне.

Када се вратио у ту земљу и пријавио се властима, они нису више могли ла пронађу материјале о његовом хапшењу, или почетку наступања казне, што се је догодило четири године раније. Зато му је један затворски службеник саветовао да „једноставно опет нестане“, јер годину дана након тога нико неће више имати право да га ухапси. Али, Сенгоне је то одбио, рекавши да жели да одслужи остатак казне, како би олакшао своју савест. Објаснио је: „Ја проучавам Библију с Јехо— виним сведоцима и желим да кренем правим путем, да бих се могао предати Јехови и чиста срца вршим његову вољу“.

Сенгоне је одслужио своју казну и отпуштен је из затвора у априлу 1980. Време проведено тамо искористио је да научи један занат, што му је помогло да збрине своје финансијске потребе, док није нашао други посао. У слободно време суделовао је у служби проповедања од врата до врата. Новембра 1980. био је крштен као Богу предани слуга. Почео је да служи као „помоћни пионир“ проводећи сваки месец 60 сати у обзнањивању своје вере другима. Годину дана касније оженио је једну сведокињу Јехове. Данас имају Сенгоне и његова жена мало дете, али они и даље радосно помажу другима да промене своју личност, што значи да поново обликују своје мисли, како би могли да одговарају Божјој вољи.

Ми смо, додуше, споменули овде случајеве само четворице затвореника, али много је већи број оних на које је Реч Божја деловала на тај начин.

Снага која узрокује промену

Да, „Реч Божја је жива и делотворна“,она је „корисна за поучавање, за укоравање, за исправљање ствари, за одгајање у праведности“ (Јеврејима 4:12; 2. Тим. 3:16, 17, .НС). Практични савети Речи Божје, повезани са чудесном мотивацијом да се чини добро, проузрокују чак промену криминалаца.

Осим тога, сви који су школовани по Речи Божјој постају заштићени од начина поступања својственог криминалцима. Писац 119. псалма каже да омладинци могу остати чисти, држећи се Речи Божје (ставак 9). Да, Библија даје савете и поуку, која посредује практичну мудрост и праведност „све стазе добре“ (Пр. Сол. 2:1—9, СТ).

[Слика на 13. страни]

Криминалци се могу толико променити да постану хришћански проповедници