Млади питају . . .

Зашто читати?

ПЕТНАЕСТОГОДИШЊИ Пјер ретко чита. „Наравно читам стрипове“, рекао је, „а понекад и литературу о аутомобилима“. Ипак, он прочита све школско градиво, обавезно за полазнике париских школа.

А како је с тобом? Да ли је могуће да ти читање, чак ако се ради о кратком чланку попут овог, представља страховито мучење? Ако да ти ниси једини. У Француском телевизијском часопису Телерама могло се у чланку под насловом „Читање? то није смешно“ прочитати следеће: „Тако се о читању изражавају омладинци, сасвим отворено. Они читају врло мало, ако уопште да, и то из једноставног разлога, јер се при том досађују.“ Чланак доноси жалосни закључак: „Ни сваки трећи не може бити означен као прави читач“.

„Зар је стварно тако лоше?“, могао би да питаш. Сигурно, јер господин Ричард Стил, писац из 18. века пише: „Читање је за дух исто што и гимнастика за тело“. Ти, додуше, сматраш можда само по себи разумљиво да прегледаш неку штампану страну и схватиш смисао, али научници су збуњени том пажње вредном способношћу. Читање захтева тако сложену сарадњу између очију и мозга, да с тим у вези каже један научник у часопису Саенс Дигист: „Кад бисмо кренули од могућности компјутера,закључили бисмо да око не може читати“. Али, оно то може, брзо и добро.

Али, читање је нешто далеко више од само научне реткости, која подбуђује интересовање. Оно отвара врата твог интелекта и твоје моћи предочавања. Без потребе да устанеш са столице, ти се можеш премештати у све крајеве света, упознати занимљиве људе, читати литерарна дела, прихватати нове и занимљиве идеје, анализирати актуелне догађаје и проживљавати историју. Ипак, далеко је најважније то, што је читање кључ за разумевање Библије. Само читањем Библије ти сазнајеш зашто смо овде, куда идемо и шта морамо сада да радимо да бисмо се допали Богу.

Зато нас Библија храбри на читање — и то на добро читање. Исус Навин, коме је био поверен огроман задатак да доведе Божји народ у обећану земљу, требао је ’дан и ноћ пригушеним гласом читати закон Божји’ (Исус Навин 1:8, НС). Краљеви Израела су морали дати да се препише закон Божји, како би га могли читати све време свога живота да науче да се боје Јахве, Бога свога, држати све речи његова закона и вршити све одредбе’ (5. Мојс. 17:19, СТ). Зар је то градиво за тебе данас мање важно?

Зашто не читају радо?

Многи омладинци читају силом (невољно). Неки учитељи приписују кривицу за то методама учења у школи. Можда се још сећаш изговарања напамет досадних и бесмислених реченица. Истраживачи који су разговарали са преко 300 деце кажу: „Сва су се деца без разлике, жалила како су биле незанимљиве приче из уџбеника за почетнике, признајући како су их читали на силу. . . . Те књиге вређају дечју интелигенцију“. Кад си порастао једва да се што променило, јер си почео да упознајеш такозвану класичну литературу — књиге које су ти се упркос свом изванредном стилу; чиниле страховито досадне или тешко разумљиве. Тако је читање постало неугодна обавеза.

Ипак, школа је само делимично крива што ти ниси одушевљени читалац. У горе споменутој анкети коју је спровела Телерама 21 посто анкетираних се овако изразило о свом недостатку воље за читањем: „Радије гледам телевизију“. Како то делује? У једном извештају: Најшенел Инститјут ов ментел Хелд (УСА) могло се прочитати: Доказано је мишљење да се честим гледањем телевизије уопште губи време потребно за вежбање читања, писања и осталих школских задатака. . . . Чини се да гледање телевизије делује углавном противно школским циљевима“.

И шта је последица тога? У једном чланку часописа Интернешенел Херелд Трибјун је писало: „И данас широм земље долази у Високе школе све већи број ученика, без спретности у читању, потребне за студиј историје. У последња два века у америчким високим школама, историја је као самостални предмет готово ишчезла“. Из једног извештаја Фундације Форд за 1979. годину произлази да 25 милиона Американаца не зна уопште да чита, а 35 милиона даљних, могу се што се тиче практичне примене, сматрати неписмени.

Али, да ли је у нашем веку телевизије и компјутера, читање уопште толико потребно? Да, свакако. Наиме, ко не зна да чита и испуни образац за запослење, често не добија чак ни физички посао. Да ли ће икада најспособнији компјутери моћи да замене људску машту? Читање подстиче твоју машту, јер те присиљава да замислиш оно што читаш. „Гледање телевизије не оставља машти, много простора“, рекла је 12—годишња Бети. Иако телевизија доприноси твом образовању, зар не требаш ипак књиге и часописе, када тражиш неке посебне информације? Да ли ти омогућава телевизија да станеш — за тренутак и да поново прочиташ нешто што ниси разумео или да још једном размислиш о некој изразитој тачки? Чак ако компјутери изгледају занимљивији од књига, можеш ли да научиш да послужујеш компјутер без штампаних упутстава за руковање?

Дакле, способност читања остаје и даље важан саставни део живота. Особе које читају толико слабо да нису у стању да прочитају неки рецепт за кување или возни ред аутобуса, јако су оштећене. Неки учитељ је то означио врло озбиљном ствари, рекавши: „Неписменост је заиста много већа сметња од губитка удова“.

Побољшај способност читања

Сазнање да мораш да читаш, не олакшава ту ствар. Да би могао постати добар читач, ти се мораш напрезати. Можда познајеш некога ко добро свира гитару. Али, да ли си икад размишљао колико је сати морао да вежба, да би стигао тако далеко? Њему није било довољно да зна како се производе одређени тонови или како се читају ноте. Морао је да постигне све већу брзину и спретност, вежбајући лествицу. Тежак посао? Свакако. Али, он се није покајао што је за то уложио толико времена.

Само познавање речи не чини некога још добрим читачем. У Француском недељнику Л Експрес приказано је да је, на пример, минимална тачка кад неко „градиво прилагођено његовом старосном добу, чита брзином мањом од 8 000 до 10 000 речи на сат“. (Нека те не узнемирава тај наизглед брзи темпо, јер ти вероватно прочиташ тај чланак најмање истом брзином). С друге стране, ако не читаш довољно брзо (најмање 150 речи у минутиa) утврдићеш да се у том случају мучиш с речима, уместо да анализираш мисли. Ако се стално мораш враћати назад јер си изгубио нит, тада ће ти читање бити напорно.

Дакле, ради се о томе да навикнеш своје очи на већи видокруг, како би истовремено могао прочитати више речи. Забрани својим очима да се зауставе код сваке речи. Не изговарај речи тихо у себи, јер те то сигурно задржава. (Наравно, понекад је сасвим препоручљиво читати „пригушеним гласом“, на пример приликом осматрања библијског градива). Приликом читања питај се да ли разумеш шта читаш. Упоређуј то с оним што већ знаш о дотичној теми. То ће ти помоћи да сачуваш интересовање и не попустиш у концентрацији.

Важна је и околина. Седење у удобној столици и слушање гласне музике, неће нам помоћи у савладавању тешког градива. Исто тако је неприкладна загушљива просторија. Користи за читање сто с којег си скинуо све што би могло одвратити твоју пажњу, такође столицу која ће допринети твојој концетрацији.

Амерички филозоф X. Д.  оре пише „Читањем књиге за многе почиње ново раздобље у животу“. То би ускоро могло бити и код тебе случај, пре свега ако нађеш радост у читању „књиге над књигама“ — Речи Божје Библије (1. Петр. 2:2). То ће захтевати времена и труда, али исплатиће се!

[Фуснота]

[Слика на 21. страни]

Читањем откриваш светове свог знања и добијаш могућност да упознаш свог Створитеља

[Слика на 22. страни]

Ако се жели читати у околини која би нас превише одвраћала или била сувише угодна, био би непродуктиван подухват