Чувајте се аписмености

НОВА врста проблема читања преплављује наш свет. Зове се аписменост. Дефинише се као „особина или стање у ком је неко способан да чита, али [је] незаинтересован да то ради“a (Merriam-Webster’s Collegiate Dictionary, Tenth Edition). Да, читање — коме се некада препуштало као задовољству — сада се често презире као заморан задатак. „Морате се трудити да бисте читали“, жалила се једна 12-годишња девојчица, „и то није забавно.“

Многи одрасли су такође аписмени. На пример, Сједињене Државе се хвалишу стопом писмености од 97 процената; ипак, отприлике половина одраслих Американаца ретко чита књиге или часописе! Јасно је да се способност читања не слаже увек са жељом за читањем. То је случај чак и међу добро образованим особама. „Кад дођем кући уморан након дугог дана“, каже један дипломац Харвардског универзитета, „укључујем ТВ уместо да се латим књиге. Лакше је.“

Шта се дешава с читањем? У скорашњим деценијама њена популарност је подлегла медију који граби пажњу. „Сада кад имамо наш МТВ — и наш видео-рекордер, нинтендо и вокмен — изглед да се копа по књизи није тако лак као што је био у једноставнија времена“, пише Стратфорд П. Шерман у часопису Fortune. Можда је читању телевизија конкурент који троши највише времена. Заиста, до 65. године просечан Американац провешће девет година свог живота гледајући ТВ!

Будући да су награде читања тако често жртвоване треперавом екрану, било би добро размотрити следеће.

Користи од читања

Читање подстиче машту. Телевизија размишља за вас. Све је детаљно објашњено: изрази лица, модулација гласа и пејзаж.

Међутим, код читања ви бирате глумце, постављате сцену и режирате радњу. „Имате толико пуно слободе“, каже један 10-годишњак. „Можете учинити да сваки лик изгледа баш онако како желите да изгледа. Имате већу контролу над стварима кад читате књигу него кад гледате нешто на ТВ-у.“ Као што је др Бруно Бетелхајм приметио „телевизија осваја машту али је не ослобађа. Нека добра књига одмах подстиче и ослобађа ум“.

Читање развија говорне вештине. „Ниједно дете или одрасла особа не постају бољи у гледању телевизије тиме што је више гледају“, запажа Реџиналд Дејмерол са универзитета у Масачусетсу. „Потребне вештине су тако елементарне да ћемо још чути и о неспособности да се гледа телевизија.“

Насупрот томе, читање захтева и развија говорне вештине; оно је неразмрсиво повезано с говором и писањем. Један средњошколски професор енглеског каже: „Нема сумње да ваш успех као ученика зависи у огромној мери од вашег речника, и у томе шта можете разумети док читате као и како резонујете док пишете, и не постоји ниједан начин да се изгради добар речник сем читањем — баш ниједан.“

Читање унапређује стрпљење. Више од хиљаду ликова могу се појавити на ТВ екрану за само један сат, остављајући гледаоцу мало времена да размишља о ономе што гледа. „Ова техника дословно програмира кратко време концентрације“, каже др Метју Думонт. Није изненађујуће што неке студије повезују претерано гледање ТВ-а са импулсивним доношењем одлука и узнемиреношћу — и код деце и код одраслих.

Читање захтева стрпљење. „Реченице, пасуси и странице полако се откривају, у низу и према логици која је далеко од интуитивне“, пише стручњак за комуникације Нил Постман. Својом сопственом брзином, читалац мора тумачити, оценити и размишљати о ономе што је на страници. Читање је сложен процес дешифровања који захтева — и развија — стрпљење.

Уравнотежено гледиште

Упркос користима од читања, мора се признати да и телевизија има своје вредности. Она може надмашити читање у преношењу извесних врста информација.b Очаравајуће ТВ презентације могу чак подстаћи интерес за читање. „Извештава се да ТВ емисије које драматизују дечју литературу и науку утичу на то да деца траже књиге о тим и сродним темама“, каже The Encyclopedia Americana.

Битно је уравнотежено гледиште. Штампана страна и телевизија су два различита медија. Сваки има својствене јачине и ограничења. Сваки може да се користи — или злоупотреби. Да, претерано читање до те мере да се неко изолује може бити исто толико штетно као и претерано гледање ТВ-а (Пословице 18:1; Проповедник 12:14).

Ипак, читање се често омаловажава у корист визуелне разоноде. Један јапански новинар јадикује: „Пребацујемо се из културе читалаца у културу гледалаца.“ То се нарочито примећује међу младима. Као последица тога, многи од њих одрастају аписмени, а касније пате од последица. Стога, како родитељи могу помоћи својој деци да развију жељу да читају?

Како родитељи могу помоћи

Поставите пример. Један чланак у часопису Newsweek под насловом „Како одгајати добре читаоце“ даје ово истакнуто упозорење. „Ако сте лењивац испред ТВ-а, вероватно ће и ваше дете бити такво. С друге стране, ако вас деца виде како сте се срећно надвили над добром књигом, схватиће да ви само не придикујете већ да то и практикујете.“ Што је још боље, неки родитељи наглас читају својој деци. Радећи тако они стварају срдачну везу — нешто што данас нажалост недостаје у многим породицама.

Оснујте библиотеку. „Имајте књиге унаоколо — пуно књига“, препоручује др Теодор Ајзак Рубин. „Сећам се да сам их читао јер су биле тамо и јер су их и сви остали читали.“ Деца ће читати ако су књиге лако доступне. Подстицај за читање чак ће бити још већи ако су књиге део њихове личне библиотеке.

Учините читање пријатним. Каже се да уколико дете воли да чита, пола битке око учења је добијено. Стога учините читање пријатним искуством за ваше дете. Како? Прво, ограничите време гледања телевизије; оно ће скоро увек однети победу над читањем. Друго, створите атмосферу која је погодна за читање; време кад је тишина и тиха места, као што је лична библиотека с добрим осветљењем позивају на читање. Треће, немојте присиљавати на читање. Учините да су материјал и прилике за читање доступне, али дозволите детету да развија жељу.

Неки родитељи рано почињу да читају својој деци. То може бити од користи. Неки стручњаци кажу да до треће године, дете разуме највећи део језика који ће користити у обичном разговору одраслих — чак иако још увек не може течно да изрази те речи. „Деца почињу да уче да разумеју језик раније и много брже него што уче да га усмено користе“, каже књига The First Three Years of Life. Библија каже о Тимотеју: „Од детињства свога знаш Света писма“ (2. Тимотеју 3:15). Реч одојче потиче од латинске речи инфанс, која дословно значи „онај који још не може да говори“. Да, Тимотеј је слушао речи Писма много пре него што је могао да их изговори.

Библија — одлична помоћ

„Библија је колекција књижевног дела која улива страхопоштовање“, каже књига The Bible in Its Literary Milieu. Заиста, њених 66 књига садржи поетске стилове, песме и историјске извештаје из којих могу учити како млади тако и стари (Римљанима 15:4). Осим тога, Библија је ’од Бога надахнута и корисна је за учење, за уверавање, за поправљање, за поучавање у правди‘ (2. Тимотеју 3:16).

Да, најбитнији доступни материјал за читање јесте Божја Реч, Библија. С добрим разлогом се од сваког израелског краља тражило да има лични примерак Писма и да ’га чита свих дана живота свога‘ (Поновљени закони 17:18, 19). И Исусу Навину је речено да чита писмо „пригушеним гласом“ — то јест, да себи чита тихим гласом — „дан и ноћ“ (Исус Навин 1:8, NW).

Додуше, неки делови Библије нису лаки за читање. Могу захтевати концентрацију. Сетите се да је Петар написао: „Као новорођена деца, зажелите се духовнога и чистога млека“ (1. Петрова 2:2). С вежбањем, нагињање ка ’млеку‘ Божје Речи може постати природно као инстинктивна жудња одојчета за мајчиним млеком. Цењење за читање Библије може се развити.c Ово је вредно труда. „Реч је твоја жижак нози мојој, светлост стази мојој“, писао је псалмиста (Псалам 119:105). Зар нам није свима потребно такво вођство у овим нашим невољним временима?

[Фусноте]