Равнотежа у природи
Марион, једно мало ветром шибано острво у јужном делу Индијског океана, већ одавно припада подручју где се легу морске птице, као што су албатроси, пингвини, као и птице које се гнезде у пећинама. Раније су се птице осећале сигурне, не имајући тамо никаквих непријатеља.
Али, једном је тамо саграђена метеоролошка станица. Да би се онемогућило кретање мишева који су се појавили у станици, било је 1949. године увезено пет мачака. Али, четвороножни емигранти се нису дали у лов на мишеве, него на птице, којих је на острву тада било на стотине хиљада.
Године 1975. број мачака попео се на око 2.100, а годишњи прираст износи 23 посто — што је представљало праву опасност за пернате становнике острва. Наиме, оне почну да седе на јајима тек када су старе четири или пет година, а снесу само једно или два јаја. А мачке? Оне су полно зреле још пре навршене прве године живота, а годишње могу имати 10 младих.
Када је ситуација постала безизлазна, упућен је позив за помоћ Институту за испитивање сисаваца универзитета у Преторији (Јужна Африка). Потом је утврђен дво и по годишњи програм истраживања, а након тог времена било је на острву већ 4.000 мачака, које усмрте годишње око пола милиона птица.
Научници су предложили један вирус специјално опасан за мачке, који је према њиховом мишљењу безопасан за птице и туљане. Тако је средином 1983. године било још само 350 мачака, а њихов број и даље опада. У једном извештају објављеном у додатку јужноафричких новина Финанциал Маил од 29. јула 1983., писало је да је тај случај „пример до чега може довести када се човек непромишљено умеша у равнотежу природе“.
Човеку који себе сматра паметним крене понекад наопако, чак ако је и добро планирао. Прави хришћани се радују скорој будућности у којој ће се опет успоставити равнотежа у природи, а цела ће земља постати рај. Тада ће од Бога вођен и благословљен човек поседовати мудрост потребну за исправно испуњавање првобитне Божје заповести ’да буде господар рибама морским, птицама небеским и стоци’ (1. Мојс. 1:26; Лука 23:43).