Телескопи и микроскопи — њихов напредак до наших дана

ТЕЛЕСКОПИ астрономских опсерваторија су данас заиста гиганти у поређењу са Галилејевим моделима пречника 4,4 см. Његова примитивна средства били су рефрактни телескопи. Велика конвексна сочива при једном њиховом крају обликовала су слику а мала конкавна на другом, касније такође преудешена у конвексну, ју је повећавала. Необично, али његов инструмент могао је повећавати ствари све до 33 пута, допуштајући му видик до тако удаљених чуда као што су Јупитерова четири месеца и распознавање Венериних светлосних фаза.

У савременим телескопима са огледалом користи се џиновско издубљено (конкавно) огледало (отвор огледала до 6 метара) које сакупља светло са удаљених небеских тела. Тако се њиме могу видети објекти десет милиона пута слабијег сјаја него они који су видљиви голим оком. Зато се тврди, да један телескоп у Аустралији може открити пламен Свеће удаљен 1600 километара од њега.

Занимљиво је да се савремени астрономи још увек сусрећу са истим проблемом са којим се суочио Галилеј. Запазио је да се повећањем звезда умножава њихов број а не величина. Галилеј је просудио да су звезде јако удаљене, тако да због тога остају само тачке светла под повећањем. Иако савремени астрономи тобоже знају колико далеко су ти небески објекти, још увек, чак и уз помоћ својих прецизних сочива и углачаних огледала, виде звезде као светле тачкице. Као што и у књизи Д Обсерверс Бук ов Астроном (The Observer’s Book of Astronomy) стоји: „Звезде су толико удаљене да их ни један до сада изграђен телескоп не може приказати никако другачије него као светлу тачкицу“.

То ипак није зауставило научнике да поближе испитају звезде. На „пример, у 1986. години Натионал Аеронаутицс анд Спаце Администратион САД планира да лансира велики свемирски телескоп који ће да кружи изнад земљине атмосфере. Они верују да ће помоћу њега открити објекте 50 пута слабијег сјаја него уз помоћ телескопа инсталираних на земљи.

Срећом, постоје и други начини да се завири у свемир. Пре кратког времена откривено је да одређена небеска тела емитују радио таласе. Временом ти сигнали стижу до земље а слабијег су интензитета од једног билионитог вата. Због тога су се конструисали велики радио телескопи да приме и појачају те сигнале. На тај начин астрономи су били у могућности да виде квазаре, пулсаре и друге загонетне феномене.

Астрономи због тога више не губе време гледајући кроз окуларе телескопа као што је то чинио Галилеј. У Д Енсајклопијдиа Британик (The Encyclopædia Britannica) се објашњава: „Готово сва астрономска истраживања чине се фотографисањем или фотоелектрички, радије него визуелно. . . Објекти који се могу фотографисати много су слабијег сјаја од оних који се могу видети кроз окулар телескопа. Једна фотографска плоча може задржавати огромну количину информација. . . слике 1 000 000 звезда и 100 000 галаксија.“

Научници могу радити чудесне ствари са тим фотографијама. У часопису Скај енд Телескоп (Ску анд Телесцопе) једном се објаснило да се техником званом мрљаста интерферометрија могу открити дискови неких црвених суперзвезда, иако преостале звезде — чак и оне просторно им најближе — остају видљиве само као светлије тачкице.

Најближа звезда нашем Сунцу, која се види голим оком, добија троструку величину када се посматра телескопом. Једна је Проксима Кентаури. Друге две су у пару и круже једна око друге сваких 80 година а познате су под именом Алфа Кентаури. Изузев Сунца, те три звезде су нам најближе од свих а удаљене су од Земље 4,3 светлосне године (40 билиона километара). Осмотримо шта се наводи у књизи Астрономија: „Ако би се величина сунца представила једном тачкицом на овој страници, сунчев најближи сусед (од звезда), дупла звезда Алфа Кентаури би сразмерно томе био удаљен као две тачкице 16 километара удаљене.

Прелазом јужног небеског пола наилази се на две мрљасте формације. У 15. веку, португалски навигатори назвали су их Пребрежне мрље. Касније су биле прозване по славном истраживачу Фердинанду Магелану, Магеланове мрље. Телескопима се открило да се ради о два огромна нарочита галактична звездана система. Само велика Магеланова мрља садржи према процени пет милијарди звезда.

Човеку се тако затвара круг разумевања (схватања). Иако су његови телескопи одбацили сујеверна схватања о свемиру, он се ипак стално окреће ка небу са страхопоштовањем.

Видети скривени свет

Микроскопски ситан свет ништа мање није чудесан. Вођен незаситном радозналошћу, Левенхук, је проучавао све што му је било подесно да се стави испод сочива. Једном је узео мој исљувак и истраживао га под микроскопом. На своје изненађење видео је „много веома ситних живих организама, који су се дражесно кретали. Послао је опис о тим бактеријама из уста краљевском друштву у Лондону (Royal Society of London) 1683. године. „Шта ако би неко рекао“, изјавио је касније Левенхук, „да има више живих животињица у пени пљувачке око зуба човека, него људи у целом краљевству? Савремене процене о броју микроорганизама који живе у човековим устима крећу се на милијарде.

Заиста, научници су гледајући у тај скривени свет открили ствари које би запањиле и самог Левенхука. Они сада, могу на пример, да виде да само једна кап крви може да садржи 35 милиона црвених крвних телашаца. Свака затим од њих има више од 280 милиона хемоглобинских молекула. „Замислите задатак да се сачини модел од 10 000 атома само једне хемоглобинске молекуле“ ускликнуо је др Копиџ (Цоппедге) у својој књизи „Еволутион: Росибле ор Импосибле“ (Еволуција: Је ли могућа или не?).

Микроорганизми — да ли су корисни или штетни?

Многи од нас сасвим природно устукну и на саму помисао на микробе болести. А истина је да неки микроорганизми проузрокују болест и смрт. Међутим, то је пре изузетак него правило.

На пример, да ли уживаш у пијењу млека? Да, потребни су билиони микроорганизама у желуцу краве који омогућују варење хране за стоку да би се добило млеко. Доброћудне бактерије налазе се и у људским цревима. У уџбенику Елементи ов Микробиолоџи (Elements of Microbiology) (Основе микробиологије) стоји: „Многе цревне бактерије могу синтетизовати већину витамина Б групе као и витамине Е и К. Тако настали витамини значајно доприносе потреби за њима у организму домаћина“.

Сићушни микроорганизми делују и као ефикасно санитетско одељење. „Кад микроби не би улазили у интеракцију са мртвом материјом и отпалим тварима“, пише научни писац Лудовици, „нагомилали би се до те мере да бисмо требали да умремо због недостатка простора“. Заиста нема претеривања ако се каже да наше постојање зависи од микроба, једног невидљивог света који нам постаје видљив уз помоћ микроскопа.“

Са усавршеном опремом, биолози су чак и дубље допрли у грађу микроорганизама. Они су такође изванредно комплексни. Неки од њих поседују као бич сличан репић назван флагелум. Зачуђујуће их је гледати под микроскопом како јуре у само једној капљици воде. Једна врста бактерија (зове се Спирилум рерпенс) има чак репиће који се окрећу као електрични пропелери. (Била је измерена њихова брзина од 2400 окретаја у минути). И ако, та мини подморница жели да промени свој смер, једноставно искључи репиће на супротном крају.

Данашњи положај микроскопа

Левенхукови код куће направљени апарати могли су, зачудо, сасвим довољно, да повећавају објекте 250 пута или више. Савремени оптички микроскопи, међутим, повећавају објекте око хиљаду пута. „Обична кућна мува увећана за толико пута била би дугачка преко 9 метара“, објашњава се у књизи Elements of Microbiology (Основе микробиологије).

Од 1931. године постоји електронски микроскоп. Управљањем струје електрона на објект, може се добити визуелна слика увећана за око милион пута. Он има озбиљан недостатак. Не може се користити за проучавање живих организама. Али, постоји међутим, излаз — комбинација оптичког микроскопа — телевизијским камерама и компјутерске меморије — којим се омогућило научницима да посматрају биолошку активност живе ћелије. У Њујорк Тајмсу се извештава: „Цевчице, или микрофиламенти, само једног милионитог инча (2,5 см) пречника могу се видети како транспортују честице хране и отпатке истовремено у различитим смеровима“.

Телескопи и микроскопи моћна су оруђа. Омогућили су човеку да почне да загледа у свет — и свемир — у коме живи. Али, да ли ти нови видици јачају — или на неки начин одвлаче — потребу за вером?

[Истакнути текст на 4. страни]

Према једној процени налази се 200 округлих сазвежђа у нашој галаксији, млечној стази, од којих свака садржи хиљаде и стотине хиљада звезда.

[Слика на 6. страни]

Мала кап крви садржи милионе црвених крвних зрнаца, од којих свако има милионе хемоглобинских молекула, а свака од њих састоји се од 10 000 атома

[Слика на 5. страни]

Телескопи су открили свемир испуњен милијардама галаксија од којих свака садржи милијарде звезда

[Слика на 6. страни]

Кашичица земље врви од милиона микроорганизама

[Слика на 7. страни]

Бичеви ове микроскопске бактерије окрећу се као пропелери. Неке брзином и до 2 400 окретаја у минути