Телескопи и микроскопи — како њихова открића утичу на тебе?

ТЕЛЕСКОПИ и микроскопи открили су скривена чуда:галаксије које се протежу у удаљеностима од којих застаје дах, микроорганизме тако ситне да би их четврт милиона стало у тачку на крају ове реченице. Та су средства из основа променила видик човека. У древно доба човек је у небо гледао са осећајем религиозног страхопоштовања. Звезде и планете сматрао је боговима који снажно утичу на животе људи. Међутим, био је уверен да су он и његова планета Земља центар свемира.

Такво схватање о земљи као центру свемира створило је, према професору астрономије Едвард Р. Харисону, „Сигуран темељ за (паганску) религију“, а што је вероватно „дало смисао и сврху људском животу на Земљи“. Телескоп и његова драматична открића уздрмали су ту лагодно замишљену слику свемира. Микроскоп је изнео на светло мистерије као што су зачеће и рођење (за које се мислило да су несхватљива чуда — која су то још увек) и болести на које се раније гледало као на казну богова).

Многи зато мисле да су питања на која је једном одговорила религија, сада боље решена од истраживача обучених у бело. Али, да ли је човек заиста постао толико упућен у посматрање, мерење и анализу да ускоро неће требати Бога да му објасни оно што види? Да ли су телескоп и микроскоп одстранили темељ вере у књигу која говори о Богу, Библију?

[Оквир на 3. страни]

Галилеј је осетио страхопоштовање. Те вечери 1609. године уперио је вешто начињен телескоп према великом светлећем луку који су људи од старине звали „млечни прстен“. Помоћу свог телескопа (лево) Галилеј је могао да види оно што ни једно људско око пре његовог није видело. Млечна стаза била је „мноштво небројених звезда“.

Нешто преко 70 година касније, холандски пословни човек Антони ван Левенхук завирио је кроз импровизовану направу од стакла и метала (доле). Он није био научно оспособљен; брушење и глачање сочива било му је, више мање хоби. Од тих сочива међутим, саставио је још неразвијен облик инструмента, који ће човечанству допустити да уђе у свет другачије врсте: микросвет, где кап воде или само мала грудва земље врви од живота.