Хартија — свестран производ

ЗАМИСЛИ нешто толико свестрано да из тога можеш пити, да умотаваш ствари у то, да обришеш нос, да пишеш по томе, да се облачиш у то, да направиш намештај од тога, па чак и да једеш из тога! Да ли је то могуће? Дакле, такав производ већ постоји и већ веома дуго времена је у употреби.

Тај свестран производ је хартија. Обичној хартији недостаје можда сјај технички врхунског производа. Упркос томе, има хартија одлучујући утицај на наш живот. Пре проналаска хартије, писање је било мучан процес уклесавања слова на камену и урезивања речи на глинене плочице. Знање је, према томе, било резервисано за неколицину привилегованих. Хартија је ипак допринела, да се то све промени.

Све је почело када су Египћани пронашли мудар начин за прераду водене биљке зване папирус. Стабљике су се секле на танке траке и слагале једна поред друге, тако да су се лако преклапале. Затим се стављао друга слој под правим углом а преко свега тога се наносио слој лепка. То се онда тукло да се изравна и остављало на сунцу да се осуши. Као завршно дотеривање то би се изглачало да се добије колико толико равна површина за писање.

По свој прилици папирус се употребљавао већ у времену библијског патријарха Аврама. Иако његова ручна израда тада није била лака, ипак је имао предности пред урезивањем на камену. Тако је настало важно средство комуникације у древним временима. У ствари, рани преписи Библије су били написани на папирусу. Додуше, у употребу су такође ушли и други материјали на којима се писало, као што је био фини пергамент, обично прављен од телеће коже. Међутим, папирус је оставио трајан траг. Од њега и потиче назив „папир“.

Од крпа до стабала дрвета

Хартија од старих крпа? Могло би звучати чудио, али то је био следећи корак напред за хартију. Старе крпе садрже целулозу — главни састојак хартије. Тако су Кинези, око 105. године н. ере, измислили како да производе папир од кашасте смесе старих крпа, коре дрвећа, конопље и чак рибарских мрежа!

Кинеској вештини прављења хартије је требало времена да се распространи, те је тек у 12. веку стигла у Европу. Када је у 15. веку Гутенберг започео са штампањем Библије хартија је већ била на сцени као вољан слуга спреман за посао. Хартија је према томе дала потстрек за брже ширење знања за време ренесансе. Међутим, драматична су открића у производњи хартија требала тек да дођу.

Како је потреба за хартијом расла, завладала је несташица крпа. Људи су се тада почели бавити идејом да употребе дрво као основну сировину. Међутим, проблем је био у томе како наћи прикладан начин прераде дрвета у папирну масу. У 19. веку откривен је хемијски поступак који је помогао да се реши тај проблем. Проналазачи су измислили машину која може да израђује хартију у непрекидним ролама. Дошло је време за револуцију у производњи хартије — почело се са масовном производњом.

Производња хартије данас

Иако усавршена савременом технологијом, производња хартије се мало променила. Почиње или у природним шумама или у расадницима дрвећа које се специјално узгаја за производњу хартије (Један јужноафрички произвођач хартије засади преко 12 милиона младица сваке године). Дрвеће се посече и механички уситни и то се тада претвара у кашасту масу. Та се маса прочишћава и избељује, затим шаље у машину за производњу хартије.

Како она ради? Прво, папирна маса улази у први део машине где се обликује у траку, и то преко покретне траке од фине жичане мреже. Влакна теже да се окрећу у правцу транспорта, што утиче на квалитет хартије. Осим тога, покретна трака се бочно тресе да би се влакна међусобно сплела. То даје хартији чврстину. Маса се ослобађа воде кроз сито помоћу земљине теже и вакумских кутија испод покретне траке.

Сада маса улази у део машине где се пресује. У овој фази вода сачињава још увек 80—85 посто укупне тежине масе и серија ваљака, заједно са усисавањем, одстрањује даљњу воду и згушћује масу у папирну траку. Сада долазимо до дела машине који служи за сушење. Овде папирна трака пролази преко врућом паром загрејаних ваљака, који испаравањем одстрањују и преостали део воде. Да ли је то већ крај? Не увек. Код неких врста хартија, осушена папирна трака пролази кроз још један систем ваљака који изравнају све неравнине и дају хартији глатку површину. Финални производ је сада спреман да се намота у котуре и нареже на жељену ширину.

Можда желиш да сазнаш како се спроводи контрола процеса таквог поступка где се користе велике брзине. Па, савремена технологија је усавршила одличан систем контроле процеса на текућој траци. Осетљиви апарати непрекидно мотре папирну траку у покрету. Бета зраци се могу употребити за проверавање основне тежине, а папир може проћи и кроз магнетно поље да се провери његова дебљина. За утврђивање количине влаге мари се рефлексија инфрацрвене светлости. И, наравно, употребљавају се компјутери за контролисање проласка хартије кроз њене различите фазе производње.

Учинити хартију свестраном

Како то да је хартија толико свестрана? Већина хартије се прави од дрвењаче, али се користе такође и други материјали, као што су трава еспарто, багаса (исцећена шећерна трска) и бамбус. Лан, памук и конопља се још употребљавају, нарочито за хартију високог квалитета и специјалну хартију, као на пример библијску хартију. Шта ћемо добити ако се та различита влакна употребе у различитим комбинацијама ? Добићемо хартију која ће имати веома различите квалитете.

Размотримо масну хартију и упијач. Иако супротне, оне су направљене од истих влакана! Како то? Употребљавају се различити поступци оплемењивања у производњи. У ствари, једноставном употребом различитих додатака можемо добити различите квалитете хартије. Каолин даје папиру глаткију површину попуњавајући празнине мећу влакнима. Бељење и бојење побољшавају боју. Титан диоксид побољшава непрозирност, тако да се писање с друге стране хартије не провиди. Формалдехидне смоле помажу да хартија остане чврста у мокром стању — неопходна особина за чајне врећице! Чак и растопљени парафин може да буде кључни састојак. Њиме премазују воштану хартију.

Могућности употребе хартије изгледају бесконачне. Картон обложен пластиком се употребљава за израду корица за књиге и столица. Синтетичка влакна, као нпр. најлон и орлон, се такође употребљавају сама или помешана с дрвеном кашом у производњи хартије сличне текстилу која се користи за одећу и електричну изолацију.

Пораст потражње

Каже се да се развој савременог друштва може мерити његовом потрошњом хартије. Занимљиво је да се само у Сједињеним америчким државама у 1982. произвело 67 милиона тона хартије и картона. Ова запањујућа потражња је ставила нове задатке пред произвођаче.

С једне стране, фабрике хартије потроше огромне количине воде — 250 тона на тону папирне масе! Британски годишњак науке и будућности од 1983. објављује да једна већа фабрика хартије потроши на дан толико воде колико и град од 50.000 становника! С друге стране, проблем је у томе шта учинити са старом хартијом.

Произвођачи су се досетили како да реше тај проблем. Једна већа фабрика у Јужној Африци обрађује отпадну воду из кућне канализације и тако добијену воду користи за прање балвана. То увелико смањује потрошњу воде. Следећа популарна стратегија је прерада старе хартије. У САД се више од 25 посто влакнастих материјала који се користе у производњи хартије добија од старе хартије.

Да ли ће произвођачи бити у стању да одрже корак с потребама расипног становништва и с могућношћу исцрпљивања планете, показаће време. Сигурно је да ће се потражња за хартијом повећавати. Издавачи овог часописа употребљавају огромне количине хартије штампајући Библије и библијску литературу. А не мисле ни да одустану од тога великог посла (Матеј 24:14). Просветни радници, индустријалци, научници, пословни људи и домаћице ће такође наставити да употребљавају хартију.!

Када следећи пут узмеш књигу, пишеш писмо, или једеш из папирнатог тањира, размисли за тренутак о важности, користи и неопходности тог једноставног, али тако свестраног производа — хартије!

[Слика на 25. страни]

Јохан Гутенберг и његова штампарска машина. Без хартије он не би могао да штампа Библију

[Слика на 26. страни]

Предњи (мокри) део машине за израду папира