Недостижна канцеларија без папира

Финална верзија овог чланка била је исписана на 11 страна штампаног примерка — то јест, на обичним листовима папира.a Током редиговања, материјал се изнова штампао отприлике 20 пута. Коначно, био је послат преводилачким тимовима широм света, њих скоро 80, а затим је у току превођења сваки тим иштампао око шест радних верзија. Све у свему, пре него што је уопште дошао до преса за штампање на овај чланак је потрошено више од 5 000 листова папира!

ОВЕ чињенице упадљиво пркосе предвиђањима која су неки имали у освит века компјутера — наиме, да је дошло време за „канцеларије без папира“. У својој књизи The Third Wave, футуриста Алвин Тофлер, отишао је тако далеко да је чак објавио да је ’штампање било чега на папиру примитивно коришћење електронских машина за обраду текста и повреда њихове саме намене.‘ Занимљиво је да је корпорација IBM изабрала да не обезбеди штампач када је 1981. избацила свој први персонални компјутер. Неки тврде да је ова фирма сматрала да ће корисници бити срећни да податке читају на компјутерском монитору. У сваком случају, неки су предвиђали „рај без папира“ — да ће папир ускоро постати материјал за музеје и прашњаве архиве.

Беспапирна обећања насупрот реалности

Ипак, у стварности, сама опрема која је имала да доведе до канцеларије без папира само нас је још више затрпала гомилама папира. У ствари, неки процењују да је последњих година свеукупна потрошња папира порасла. Аналитичар фирме International Data Corporation, Скот Макриди, каже: „Аутоматизујући своје канцеларије, увећали смо наше могућности да производимо папир, и то стопом која је сваке године за 25 процената већа.“ Персонални компјутери, штампачи, факс машине, Е-пошта, копир-апарати и Интернет драстично су повећали количину информација које много људи обрађује — и штампа — сваког дана. Према CAP Ventures, Inc., током 1998. широм света било је 218 милиона штампача, 69 милиона факс машина, 22 милиона вишенаменских машина (штампач, скенер и копир-апарат заједно), 16 милиона скенера и 12 милиона копир-апарата.

У својој књизи Powershift, издатој 1990, Тофлер је проценио да су Сједињене Државе у једној години произвеле 1,3 трилиона докумената — довољно да се Велики кањон тапецира 107 пута! Према свим извештајима, ове бројке су све веће. До 1995. године, према једном извору, Сједињене Државе су производиле близу 600 милиона докумената дневно — довољно да се напуни 270 километара дуга фиока архиве. Док се 2000. година ближи, нема показатеља да ће доћи до промене; већина информација се још увек преноси на папиру.

Зашто се папир не да

Шта је кренуло лоше с предвиђањима да ће електроника заменити папир? Међународно предузеће за производњу папира усудило се да да оцену, рекавши: „Људи не желе податке само на дохват руке. Они их желе у рукама. Они желе да их додирну, пресавију, да им направе уши; да их пошаљу факсом, копирају и осврну се на њих; да шкрабају на маргинама или поносно прилепе на врата фрижидера. И изнад свега, желе да их штампају — брзо, без грешака и у живим бојама.“

Мора се признати да папир има дефинитивне предности. Преносив је, јефтин, постојан, лако се архивира и рециклира. Такође, лако га можете прегледати — можете да видите на којој сте страни и колико вам је страна остало. Дан Кокс, представник предузећа које продаје канцеларијски прибор, каже: „Људи су заљубљени у папир. Желе да га осете у својим рукама.“ Џери Малреј, аналитичар архивираних докумената на Одсеку библиотека, архива и јавних списа Аризоне, каже: „Видели смо људе како покушавају да остваре канцеларију без папира, али све те хиљаде компјутера имају једну заједничку ствар: сви су повезани на најмање један штампач.“

Затим, старе навике тешко изумиру. Данашњи пословни људи одрасли су учећи да читају с папира. Неки докуменат или Е-пошта може се само једним притиском на миша иштампати, а власник га затим може читати кад год жели, без обзира где се у то време налазио. Штампани материјал се може преносити на многа места на којима многи компјутери не могу комотно да се користе — на сваком месту, од кревета, преко каде, па до простирке на плажи.

Још један фактор: компјутери су људима олакшали прављење таквих докумената које су до скоро само професионални штампачи могли произвести. С минималним напором може се произвести било шта, од копија у свим бојама, скица и извештаја, до илустрованих презентација, табела, графикона, визит-карата и разгледница. Таква способност мами на експериментисање. Тако, након што корисник компјутера иштампа докуменат, он може доћи у искушење да промени фонт и цртеж и то штампа поново. А након тога могу да следе даљне исправке и, погодили сте, више штампања!

Интернет такође доприноси овој ситуацији јер људима даје приступ практично неограниченом броју података.b Неизбежно то доводи до силне потрошње папира, пошто корисници Интернета често своја истраживања штампају на папир.

Не треба да превидимо ни чињеницу да тренутна бујица компјутерског софтвера и опреме захтева све више и више приручника. Распрострањена употреба компјутера створила је поплаву таквих упутстава и компјутерских часописа.

Такође се мора признати да читање с екрана — поготову са старих монитора — може да има своје хендикепе. Неки корисници се још увек жале на напрезање очију. У сваком случају, процењено је да би резолуцију на старијем монитору требало десетоструко побољшати да би се добио одличан квалитет слике.

Уз то, за неке, комад папира може изгледати неопходнији и значајнији — много непосреднији и утицајнији — од нечега што се може видети на екрану. Изгледа да штампани докуменат потврђује нечији рад и напор, јер их ставља у опипљив облик. Дословни докуменат остављен у рукама неког надгледника или клијента може чак задобити већу пажњу и реакцију него једна електронска порука.

Најзад, многи људи се боје да ће изгубити своје податке. И такав страх је често оправдан. Упркос свим тим префињеним системима резервних копија који данас постоје, драгоцене речи које представљају сате рада још увек су предате на милост и немилост снажном струјном удару, разарању диска или неспретном притиску на дугме. Стога, већина људи сматра да је папир сигурнији. Занимљиво је да неки стручњаци тврде да ће се електронски записи моћи читати само једно кратко време у поређењу са животним веком од 200 до 300 година папира који у себи не садржи киселину. Истина, електронске информације веома споро пропадају. Али се технологија развија брзо. И како се све старији хардвер и софтвер избацују из употребе, може бити све теже читати записе са старих компјутера.

Да ли ће се сан о канцеларији без папира остварити или неће, остаје дакле да се види. У међувремену, јасно је да извештаји о смрти папира, да то кажемо речима Марка Твена, мора да су јако преувеличани.

Хоћемо ли уништити све дрвеће?

Колико се листова папира може добити од једног дрвета? Иако су укључени различити фактори — као што су величина и врста дрвета и врста и тежина папира — процењује се да се од једне маркетиншке количине дрвне каше може добити 12 000 листова за писање или штампање стандардне величине. Па ипак, огромна количина папира која се сада троши још увек дозива у мисли сабласт неплодне и огољене шуме. Да ли стварно идемо ка еколошкој кризи?

Произвођачи папира кажу да нема места паници. Они су брзи да укажу да се велика количина папира — чак и до 50 процената у неким земљама — прави од отпадака дрвне индустрије који би иначе завршили на депонијама. И не само то, него како се ти отпаци распадају, они испуштају метан, гас који доприноси глобалном загревању. Тако произвођачи папира користе ове отпатке у добру сврху. Ипак, еколошке и потрошачке групе одговарају оптужујући индустрију папира да доприноси загађењу и да лоше управља шумама. Они образлажу да горива која се користе у производњи папира стварају баш те гасове који доприносе ефекту стаклене баште! Такође указују да док се отпаци папира распадају на депонијама стварају се додатни такви гасови.

Ипак, студија коју је извршио Савет о светском пословању за одрживи развој закључује да је могуће произвести потребну количину папира, а да се не исцрпу Земљини ресурси. Као прво, дрвећа се могу обновити, а папир рециклирати. Па ипак, студија је нагласила да „даљне измене треба начинити у индустријској пракси унутар сваке етапе кружног тока папира — управљања шумом, производње каше и папира, коришћења папира, рециклаже, поновног добијања енергије, и коначног одстрањивања“. У настојању да се добије еколошки здрава и економски прихватљива каша, индустрија папира такође тражи такве замене као што су слама, брзорастућа дрвећа, кукуруз и конопља. До ког степена ће се ове мере применити — и показати ефикаснима — остаје да се види.

[Фусноте]

[Оквир на 27. страни]

Како смањити потрошњу папира у канцеларији

✔ Штампајте што је могуће мање. Прегледајте и исправите документа на монитору. Број штампаних примерака и верзија сведите на најмању меру.

✔ За велике документе користите мање фонтове који су још увек читљиви.

✔ Уколико ваш штампач штампа тест страну или страну с именом аутора сваки пут када се укључи или кад штампа неки докуменат, искључите ту опцију.

✔ Рециклирајте употребљени папир.

✔ Пре него што рециклирате папир који је штампан само с једне стране, одвојте га на страну да бисте га касније искористили било за штампање верзија докумената или као стару хартију.

✔ Штампајте с обе стране папира кад год је то могуће.

✔ Када докуменат треба поделити по канцеларијама, покушајте да он кружи уместо да се за сваку особу прави копија.

✔ Да би елиминисали потребу за папиром, факсове шаљите директно с вашег компјутера. Када морате факсирати користећи штампане примерке, штедите папир тиме што не користите информативну страницу која претходи факс поруци.

✔ Избегавајте непотребно штампање порука добијених Е-поштом.

[Слика на 24. страни]

Неки образлажу да нас је сама опрема која је имала да доведе до канцеларије без папира само још више затрпала папиром

[Слика на 26. страни]

Понекад је штампане стране лакше користити од компјутерских дисплеја