Техника — слуга или господар

МАЈКА, срдачног осмеха на овом лицу, топло је пригрлила своју малу кћеркицу. Она би могла да представља било коју мајку која се с посла враћа кући, међутим, потпис испод ове слике на насловној страници каже: „Др Ана Л. Фишер грли кћерку Кристину после повратка из свемира.“ Она се управо вратила с осмодневног свемирског лета за време ког су астронаути спашавали два залутала сателита и вратили их на Земљу у Спејс—шатлу.

На истој страници новина је извештај о најновијем историјском случају пресађивања срца женској беби. Иако је беба умрла после 21—ог дана борбе, „њен лекар је данас рекао да је операција у којој је она добила срце мајмуна—павијана унапредила науку која ће једног дана спасти животе многе деце.“

Оно што је још пре 50 година било само научна фантастика, данас су то техничке новине. Данас, међутим, већини људи оне нису више необичније од, можда, повратка пријатеља с прекоморског путовања или нечијег одласка у болницу да му одстране крајнике.

Збуњени, многи људи су почели да верују да је у модерној науци и техници све могуће. „Њихов огроман успех у достизању опипљивих резултата. . . је проузроковао да се на све научнике и технологе гледа као на свете краве“, запажа научни радник Џон Гибонс. Такав оптимизам одражава изјава америчког председника Роналда Регана коју је 1983. дао у својој Изјави нацији: „Као што је сигурно да нас је амерички пионирски дух учинио индустријским дивом двадесетог века, тако је данас исти пионирски дух отворио друго огромно подручје, подручје деловања високе технологије.“

Други, међутим, на то гледају с мање одушевљења. На пример, професор Мери Елинор Кларк је у интервју изјавила: „У Америци и другим напредним друштвима, веровање у технологију је постало религија. Дошли смо до тога да се сматрамо толико технолошки паметни да ћемо увек бити довољно способни да изађемо из било какве кризе.“ Неки чак скоро злослутно гледају на ту ствар. Један писац наводи компјутерског стручњака Жака Валеја како он има осећај да је „висока технологија узела маха, и сада контролише друштво толико колико друштво контролише високу технологију.“

Да ли техника стварно отвара нова подручја за превладавање наших проблема? Или, да ли је она толико утицала на наш начин размишљања и начин живота ће убрзо постати не наш слуга, него наш господар?