Млади питају . . .

Шта да радим када родитељи вичу на мене?

„ЗАШТО родитељи не могу са мном да разговарају, а да не вичу?“ пита Кит. Сличио се жали и Марта: „Није важно о чему разговарамо, разговор завршавамо вриштећи један на другога.“ Да ли су ти Китове и Мартине речи познате? Ако да, вероватно се питаш — Да ли сам ове речи негде већ чуо?

Зашто увек галама?

Будимо реални. Постоје прилике када је потребно повисити глас више него обично. Можда те треба пробудити за школу или позвати на јело. Не очекујеш ваљда да ти се шапће, зар не? И родитељи могу бити понекад оправдано узрујани.

На пример, Библија извештава да су родитељи Јосиф и Марија, поведи Исуса када је био стар 12 година на обожавање у Јерусалим. Када се породица враћала кући, родитељи су тек сутрадан приметили да Исус није био с њима. Пошто су га три дана тражили, нашли су га у храму у Јерусалиму како слуша и поставља питања учитељима. Можеш ли замислити забринутост у Маријином гласу када је рекла: „Сине, зашто си нам то учинио? Твој отац и ја смо били страшно забринути покушавајући да те пронађемо“ (Лука 2:48, Савремени енглески превод).

Као и у Исусовом случају, неспоразуми се заиста догађају. Међутим, проблем настаје у случају када очекујеш нормалан одговор, а уместо њега чујеш викање. Ако се онда зауставиш и размислиш можеш можда да сазнаш зашто се то догађа. На пример, запази шта говоре неки млади:

Мишел: „Моја мама је веома нестрпљива, и понекад нема много разумевања, а ја често превиђам чињеницу да она мора да се брине за посао и децу.“

Хари: „Смета ми када је моја мајка агресивна према мени. То се дешава када сва узрујана дође кући с посла после напорног дана. Волео бих да не мора да ради.“

Денис: „Мој је највећи проблем код куће с мојим оцем. Ја разумем да он има многе одговорности и бриге, међутим, породица мора увек због тога да трпи.“

Осврни се на изнесене проблеме. Свакодневно се један или оба твоја родитеља могу суочити с шефом који много захтева или с потешкоћама које се догађају мећу колегама на послу. Финансијски проблеми, болест, па чак и сама несигурност твојих родитеља може деловати на начин разговарања с тобом. Ови проблеми не оправдавају њихово викање, али ти помажу да схватиш зашто понекад долази до викања (Упореди Ефесцима 4:31, 32).

Није ли такође истина да и ти сам можеш бити крив због подизања свог гласа, можда чак на своје пријатеље? „Јер сви често грешимо“, извештава Библија (Јаков 3:2). Сети се Павла, Варнаве и Марка, људи који се похвално спомињу у Библији. Пошто је Варнава хтео да поведе Марка на Павлово друго мисионарско путовање, а Павле не, „дошло је до жестоке срџбе“ (Дела апостолска 15:39). Дакле, узрујани родитељи могу понекад такође подигнути свој глас. Ако се то догађа, ево неколико предлога:

Избегавај

. . .УЗВРАЋАЊЕ ВИКОМ! Можда најуобичајенија клопка је да се упадне у такмичење у вриштању. „Почела сам да јој узвраћам виком“, изјављује Марион о својој мајци. Да ли је то мудро? „Срџба и распаљивост стварају потпуно поразну ситуацију“, каже Бил Нолан, социјални радник из Салема, Масачусетс. Колико ли је само боље следити савет из Прича Соломунових 15:1: „Одговор благ утишава гњев, а ријеч пријека подиже срдњу.“

. . . РУГАЊЕ! Да ли си склон да потцењујеш своје родитеље? Да ли би то било разумно? „Поштуј оца својега и матер“, заповеда се у Ефесцима 6:2. Ругати се својим родитељима или их исмејавати, не би сигурно било исказивање части. Библија упозорава: „Свакога који исмејава свог оца или презире своју мајку у њеној старости, требало би да га поједу стрвинари или да му дивљи гаврани искљују очи“ (Приче Соломунове 30:17, ТЕВ). Да ли би желео да те твоји родитељи исмејавају? Сигурно да не би! Дакле, зашто то онда чинити својим родитељима?

. . . ПРАВИТИ СЦЕНЕ ИЛИ СЕ МРШТИТИ! Намргођеност, зловољност, или плач једино драматизују твоју незрелост. Такво поступање неће помоћи твојим родитељима да схвате твој положај, а може изазвати страшне последице. Краљ старог Израела Ахав је једном пожелео виноград који је граничио с његовом палатом. Али пошто није могао да купи виноград, реаговао је он тако како се описује у 1. Царевима 21:4: „Тада Ахав дође кући зловољан и љутит ради ријечи коју му рече Навутеј Језраељанин говорећи: не дам ти нашљедства отаца својих. И леже на постељу своју, и окрену лице своје на страну, и не једе хљеба.“ Ахавово показивање самосажаљења је имало трагичне последице. Због тога Приче Соломунове 18:1, НС, опомињу: „Онај који се осамљује ићи ће за властитом себичном чежњом; упркос сваком практичном разуму плануће.“

. . . БИТИ ПРЕВИШЕ ОСЕТЉИВ! Размисли: Колико је био јак глас твојих родитеља? Човек је нарочито склон да реагује преосетљиво, ако испред њега лежи неки проблем или ако моли за нешто што чежњиво жели. Ако се осећаш повређен, сети се: „Разум задржава човјека од гњева, и част му је мимоићи кривицу“(Приче Соломунове 19:11).

. . .НЕ ГОВОРИТИ ВИШЕ! Како ћеш својим родитељима посредовати оно што мислиш ако са њима више не говориш? Како ће сазнати шта ти мислиш? Ако си склон било каквој реакцији, коју би требало избегавати, онда буди тога свестан да се светиш својим родитељима, а да се у ствари ниси ухватио у коштац с проблемима. Библијско охрабрење гласи: „Не буди нагао у духу свом на гњев“ (Проповедник 7:9).

Уместо тога покушај

. . .СЛУШАТИ! Па, ако твоји родитељи и вичу, „Слушај оца својега... и не презири матере своје“ (Приче Соломунове 23:22). То ће ти помоћи да разумеш осећаје твојих родитеља, а можда и откријеш због чега су повисили свој глас.

. . . ПОКОРАВАТИ СЕ! Савети би се требали следити без обзира да ли су изречени тихо или гласно. Ако се покораваш тада испољаваш практичну мудрост и „мудрост одозго“, која је „спремна да се покори“ (Јаков 3:17). Ако ћеш спремно извршавати ствари које од тебе захтевају твоји родитељи тада можеш бити сигуран да ћеш им добро угодити а свако викање ће престати.

. . . ПРИЗНАТИ ПОГРЕШКУ! Много пута до викања долази због кршења кућних правила или неизвршавања поверених задатака. Да ли си склон да се оправдаваш? То не чини. Признај погрешку. Узрујаност ће онда много брже проћи.

. . . РАЗМИСЛИТИ О ОНОМЕ ШТО СЕ ЖЕЛИ РЕЋИ! Приче Соломунове 15:28, НС, кажу: „Праведниково срце смишља како ће одговорити, а уста злога брбљају о лошим стварима.“ Размотри свој прохтев или проблем питањима: како, шта и зашто. „Ако ће нешто што знаш проузроковати напетост, одмах се упитај које циљеве имаш износећи ту информацију“, закључује др Селма Милер. Нема сумње, мало промишљања о ономе што ћеш рећи, може често спречити провалу срџбе. Такође је добро да се увери, шта је заиста потребно и само то изнети.

. . . БИТИ ГОВОРЉИВ! Не обраћај се својим родитељима само кад имаш проблем. Редовно разговарај с њима о свакодневним догађајима. Искажи им своје осећаје. Такође, сазнај каква су схватања, уверења и осећаји вредновања твојих родитеља. То ће учврстити у породици љубав и пријатељство, што ће олакшати да се о најосетљивијим стварима расправља сталожено.

. . . ИЗАБРАТИ ПРАВО ВРЕМЕ! Најважније је изнети пред родитеље неку молбу или неки проблем у право време. Лепо је то изрекао краљ Соломун: „Речи изговорене у право време су као златне јабуке у сребрним посудама“ (Приче Соломунове 25:11, НС; упореди Јестира 4. и 5. поглавље). Буди обазрив и разговарај са својим родитељима када су опуштени и када се са њима најлакше може разговарати.

. . . БИТИ РЕАЛАН! „У стварном животу је немогуће живети с људима до којих нам је стало, а избећи међусобно сукобљавање“, каже психотерапеут Џени Инглеман. Она наставља: „Колико је неки однос добар, види се у томе, да ли се можемо суочити са сукобима и најзад их решити.“

[Слика на 22. страни]

„Срџба и распаљивост стварају поразну ситуацију“

„Одговор благ утишава гњев“