Млади питају...

Како да изађем на крај с повлађивањем?

„Моја сестра је две године млађа од мене и посвећује јој се сва пажња... То не изгледа фер“ (Ребека).a

ШТО се више пажње посвећује твом брату или сестри, то се више можеш осећати занемарено. И ако имаш рођеног брата или сестру који имају изванредне способности, доживљавају озбиљне проблеме, или имају интересовања или личност сличну вашим родитељима, можда стварно мораш да се бориш да би ти се уопште посветила икаква пажња! Што више мислиш о томе, то се можда повређеније и љуће осећаш.b

Међутим, Библија упозорава: „Гњевећи се не гријешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите [„ћутите“, NW]“ (Псалам 4:4, ДК). Када си узнемирен и љут, много је вероватније да ћеш рећи или учинити нешто због чега би касније могао зажалити. Сети се како је Каин био узнемирен због повлашћеног положаја који је његов брат Авељ имао код Бога. Бог га је упозорио: „Грех с твог прага вреба и жудња је његова на тебе окренута; али ти требаш да га савладаш“ (Постање 4:3-16). Каин није успео да савлада своја осећања, а последице су биле катастрофалне!

Истина, ти не намераваш да постанеш убица попут Каина. Па ипак, повлађивање може изазвати грозна осећања и емоције. Зато опасности можда вребају пред твојим вратима! Које су неке од њих? И како можеш да савладаш ту ситуацију?

Зауздај свој језик!

Када је Бет имала 13 година, сматрала је да родитељи повлађују њеном брату, а да с њом поступају неправедно. Она се сећа: „Мама и ја смо много викале једна на другу, али тиме нисмо урадиле баш ништа добро. Ја нисам слушала шта је она говорила, а она није слушала шта сам ја говорила, тако да ништа нисмо постигле.“ Можда си и ти открио да викање само погоршава већ лошу ситуацију. Ефесцима 4:31 каже: „Свака горчина и гнев, љутина, вика и хула, и свака пакост да одлази од вас.“

Није потребно да вриштиш да би нешто објаснио. У сваком случају, миран приступ обично боље делује. Приче Соломунове 25:15 (ДК) кажу: „Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.“ Зато, ако изгледа да су твоји родитељи криви за повлађивање, немој викати и оптуживати их. Чекај на прикладно време, и онда разговарај с њима на миран начин пун поштовања. (Упореди с Пословицама 15:23.)

Ако се усредсређујеш на мане својих родитеља или их прекораваш како „нису фер“, само ћеш се отуђити од њих или ћеш их навести да заузму одбрамбени положај. Уместо тога усредсреди се на то како њихови поступци утичу на тебе. (’Стварно ме боли кад ме игноришете.‘) Вероватније је да ће бити подстакнути да те озбиљно схвате. Такође, ’буди брз да чујеш‘ (Јаков 1:19, Ча). Врло је могуће да твоји родитељи имају оправдане разлоге због чега твом рођеном брату или сестри поклањају додатну пажњу. Можда твој брат или сестра имају неке проблеме за које ти не знаш.

А шта ако си склон томе да планеш и да брзоплето говориш кад си љут? Пословице 25:28 упоређују ’онога који не уме себе да савлада‘ с градом „без зидова“; он ће вероватно бити савладан сопственим несавршеним склоностима. С друге стране, способност да контролишеш своја осећања јесте обележје праве снаге! (Пословице 16:32). Зашто онда не сачекаш да се смириш пре него што изразиш своја осећања, можда чак да причекаш до сутра? Можда ћеш такође утврдити да је корисно да побегнеш из те ситуације, можда тако што ћеш се прошетати или радити неке вежбе (Пословице 17:14). Ако контролишеш своје усне, можеш избећи да кажеш нешто штетно или глупо (Пословице 10:19; 13:3; 17:27).

Прикривена непослушност

Још једна клопка коју треба избећи јесте непослушност. Шеснаестогодишња Мари је приметила да њен мали брат никада није био кажњен када је ометао породични студиј Библије. Фрустрирана због те наизгледне пристраности, ступила је „у штрајк“ тако што није хтела да учествује на студију. Да ли си икада користио третман ћутања или спровео акцију несарадње кад си сматрао да нешто није фер?

Ако јеси, схвати да је таква прикривена тактика супротна библијској заповести да родитељима одајеш част и да их слушаш (Ефесцима 6:1, 2). Сем тога, непослушност подрива твој однос с родитељима. Боље је да о својим проблемима разговараш с родитељима. Пословице 24:26 (NW) указују да онај „ко одговара на искрен начин“ заслужује поштовање других. Када је Мари поразговарала с мајком о проблемима, дошле су до узајамног разумевања, и ствари су почеле да се поправљају.

Опасност од изоловања

Још један нездрав начин излажења на крај с повлађивањем јесте да се повучеш од своје породице или да тражиш пажњу неверника. То се десило Касандри: „Одвојила сам се од породице и окренула се светским пријатељима које сам стекла у школи. Чак сам имала и момке, а да моји родитељи нису знали за то. Онда сам постала веома депресивна и имала сам грижу савести јер сам знала да не радим исправне ствари. Желела сам да изађем из те ситуације, али једноставно нисам видела начин да то кажем својим родитељима.“

Опасно је да се изолујеш од породице и суверника — нарочито када си узнемирен и кад не размишљаш јасно. Пословице 18:1 упозоравају: „Самовољан [„онај ко се изолује“, NW] тражи што је њему драго, и љути се на све што је год разумно.“ Ако ти је тешко да тада приђеш родитељима, потражи неког хришћанског пријатеља попут оног који је описан у Пословицама 17:17: „Пријатељ у свако време љуби, а у невољи се братом показује.“ Таквог ’пријатеља‘ обично је најлакше наћи међу зрелим члановима скупштине.

Касандра је нашла ’пријатеља‘ у време када јој је било потребно: „Када је покрајински надгледник [путујући слуга] посетио нашу скупштину, родитељи су ме подстакли да радим с њим. Он и његова супруга били су толико реални, и заиста су се занимали за мене. Стварно сам могла да разговарам с њима. Нисам имала осећај да ће ме осудити. Схватили су да то што си одрастао као хришћанин не значи да си савршен.“ Њихово охрабрење и зрео савет били су баш оно што је Касандри требало! (Пословице 13:20).

Опасност од зависти

Пословице 27:4 упозоравају: „Гнев је без милости, а јарост је плаха, ал’ ко љубомори одолети може?“ Завист и љубомора усмерене ка повлашћеном брату или сестри подстакле су неке младе на брзоплете поступке. Једна жена је признала: „Кад сам била мала, имала сам танку, чупаву смеђу косу а моја сестра је имала сјајну, густу плаву косу која је допирала до њеног струка. Мој отац је увек поклањао превелику пажњу њеној коси. Звао ју је својом ’Златокосом‘. Једне ноћи док је она спавала, узела сам мамине кројачке маказе, на врховима прстију дошла до њеног кревета и одсекла сву косу коју сам могла“ (Siblings Without Rivalry, од Аделе Фејбер и Елејн Мазлиш).

Онда није чудо што је завист у Библији описана као једно од рђавих ’дела путених‘ (Галатима 5:19-21; Римљанима 1:28-32). Међутим, ’склоност ка зависти‘ постоји у свима нама (Јаков 4:5, NW). Зато ако ухватиш себе како снујеш да твој брат или сестра упадну у невољу, како их попреко гледаш, или их на неки други начин спушташ на земљу, можда баш завист „с твог прага вреба“, покушавајући да те савлада!

Шта треба да радиш ако ухватиш себе како гајиш таква штетна осећања? Најпре, покушај да молиш Бога за његов дух. Галатима 5:16 каже: „По духу да ходите и жудњи путених да не испуните.“ (Упореди с Титом 3:3-5.) Такође може помоћи ако размишљаш о својим истинским осећањима према свом брату или сестри. Можеш ли стварно рећи да не осећаш барем неку љубав према тој особи — упркос својој озлојеђености? Па, Писмо нам каже да „љубав није завидљива“ (1. Коринћанима 13:4). Зато одбијај да се бавиш негативним мислима које изазивају завист. Покушај да се радујеш с том особом ако се њему или њој посвећује посебна пажња од стране твојих родитеља. (Упореди с Римљанима 12:15.)

Разговори с родитељима такође се могу показати кориснима у овом погледу. Ако се увере да је потребно да ти посвете више пажње, то ће ти много помоћи да превазиђеш осећања зависти према твојој браћи и сестрама. Али шта ако се код куће ствари не поправе и повлађивање и даље траје? Немој да се љутиш, да вичеш или да се буниш против својих родитеља. Покушај да задржиш користан, послушан став. Ако је неопходно, потражи помоћ зрелих особа унутар хришћанске скупштине. Поврх свега, приближи се Јехови Богу. Сети се псалмистиних речи: „Јер ме и отац и мати моја оставише, али ће ме Господ прихватити“ (Псалам 27:10).

[Фусноте]

[Слика на 19. страни]

Ако објасниш да се осећаш омаловажено, то може решити проблем