Катастрофе — у потрази за узроцима
„НАЈГОРА година у историји“, тако је гласио крупно штампан наслов у лондонском Тајмсу о катастрофама у ваздуху у 1985. години. 2.000 жртава потврђује да је то била најстрашнија година у историји цивилног ваздухопловства.
У мају 1985. избио је на једном ногометном стадиону у енглеском граду Бредфорду пожар дотада невиђених размера. Дрвене трибине са 3.000 гледалаца су биле у трену захваћене пламеном. На стотине људи је било повређено а 55 је изгубило животе.
У другим деловима света, природне катастрофе су прошле године однеле велик број људских живота. Земљотрес у Мексику оставио је за собом 9.000 мртвих. Неколико седмица касније, након ерупције вулкана Невадо дел Руис уКолумбији, силна лавина муља избрисала је практично читав град Армеро; више од 20.000 људи нашло је смрт испод лавине
Проналажење дубљих разлога
Након катастрофе почињу темељита испитивања што може потрајати недељама и месецима. Тада се постављају питања: Да ли је разлог немарност, техничка грешка или саботажа? Да ли је дато правовремено упозорење? Какве су биле мере безбедности? Да ли их је неко занемарио?
Могућност постављања захтева за накнаду штете зависи од тога ко сноси одговорност. Приликом несреће у Бопалу (Индија), кад је исцурио гас из једне фабрике пестицида нашло је, према службеним подацима, смрт око 1.700 људи, а 200 хиљада је било повређено. Та катастрофа је означена „по последицама као најтежа индустријска несрећа у историји“. Захтеви за накнаду штете премашили су вредност поседа те индијске фирме. С обзиром на тако високе захтеве за накнаду штете, утврђивање узрока и одговорности је мукотрпан посао.
Путнинки авиони су данас опремљени са две справе (црне кутије) које снимају лет. Једна прикупља сваке секунде безброј информација о погонском стању машине. Друти апарат снима разговор посаде у пилотској кабини све до тренутка пада авиона. „Црне кутије“ су толико важне за откривање узрока пада, да се подузимају изванредно велики напори за њихово проналажење.
Иследници такође испитују преживеле, како би прикупили податке о узроцима катастрофе. У Јапану је на пример једна стјуардеса преживела највећу авионску несрећу у свету. Она је могла дати драгоцене податке о лету авиона који су помогли стручњацима да испитају узрок трагедије. У тој несрећи је изгубило животе 520 људи.
Драгоцена поука
Кад су откривени узроци, усмерава се пажња на спречавање сличних катастрофа. Пожар који је избио на ногометном стадиону у Бредфорду био је проузрокован отпадом који је лежао испод трибина, а запалио се цигаретом или упаљеном шибицом. Надлежни органи су реаговали на то постављањем смерница за побољшање сигурносних мера на спортским стадионима.
Пожар на млазном авиону је био узрок неуспелог полета са аеродрома у Менчестеру (Енглеска), приликом чега је погинуло 55 особа. Након тога већа пажња се посветила поступку приликом евакуације. Такође је била подвргнута детаљном испитивању опрема из ватросталног материјала у кабинама.
Дакле, на темељу брижљивог испитивања узрока катастрофа, могу се извући драгоцене поуке. Немарност, нестручно обављен посао, грешке у конструкцији и остали чиниоци показују колико јеучешће људског фактора у катастрофама. А како је с природним катастрофама? Шта нам открива истраживање њихових узрока?
Предсказивање природних катастрофа
Током времена знатно су побољшана предсказивања природних катастрофа, на пример упозоравање на олујне ветрове, циклоне. На Карибима је сада „скоро 100 постотна поузданост прогнозе“, стајало је у једном извештају у којем се могло прочитати и следеће: „У већини случајева прогноза се може дати 24 сата пре појаве циклона, а могуће је навести и његову јачину“.
Далеко је теже унапред упозорити на друге природне катастрофе. У Кини се једном приликом успело прогнозирати земљотрес јер је необично понашање животиња у провинцији Лиаонинг упозорило надлежне на предстојећу катастрофу. Град Хаиченг је био евакуисан, а убрзо након тога потрес је разорио 90 посто зграда. Али, пошто се уважило упозорење, људске жртве су биле минималне.
Ипак, прогнозе потреса су ретко толико прецизне да је могуће подузети мере евакуације. Пример за то је огроман број жртава (службено се наводи 242.000 људи), који су страдали 1976. у потресу у Тангшану (Кина). Научници могу, додуше, локализовати потресне зоне, али они не могупрогнозирати када ће потрес уследити. Иако потрес у Мексику 1985. како је писало у неком извештају, „није изненадио сеизмологе“, ипак је проузроковао огромну штету.
Спречавање природних катастрофа
Према мишљењу стручњака, мало је наде да би се икада могле спречити катастрофе те врсте. У ствари, према ономе што пише у књизи Природне катастрофе: од Бога или од људи? „Људи мењају околину која их окружује, тако да она лакше долази под удар катастрофа, а и сами постају рањивији.“
Један пример тога јесу пренасељена подручја Земље са уништеном вегетацијом, што има за последицу чешће суше и поплаве. Да споменемо и безброј случајева кад људи, који живе у подручјима која су изложенија катастрофама, често не маре за службена упозорења.
Могу ли се било како укротити природне силе, које проузрокују катастрофе? У вези с потресима научници су уочили да је у неким подручјима дошло до низа мањих потреса након што се црпила вода из једног дубоког бунара. Применом тог принципа они се надају да ће смањити напетости земљине коре, а тиме и опасности од потреса. У књизи Катастрофа! наилазимо на следећи закључак: „Још увек се премало зна о сигурности тог поступка да би се оправдала његова употреба у густо насељеним подручјима“.
Нису прошли боље нити неки други покушаји спречавања природних катастрофа. Осмотримо шта је покушано у вези циклона. Већ око 25 година авиони лете у центар циклона „сејући“ у њему хемикалије, покушавајући тако да смање снагу олује. Међутим, олујни ветрови и даље проузрокују пустошења, односећи као и до сада многе људске животе.
Да ли то треба приписати натприродним силама
Пошто су прогнозе несигурне, а заштита неуспешна, многи за те појаве окривљују натприродне силе изван материјалног света. У књизи Катастрофа! читамо: „У друштву које покушава да прогнозира све, сила природе је нешто што нико не може објаснити а ни спречити“.
Зато не треба да нас изненађује што многи природне катастрофе приписују Богу. Али, да ли има оправдања за то? Да ли Бог проузрокује катастрофе?