Душевна болест — загонетно обољење

Ирена нема појма о томе како је дошло до погоршања. „Имала сам 30 година“, присећа се она, „запослена мајка с двоје деце за коју се требало бринути. Да, имала сам неких проблема, али ништа необично“, тј. све док се нису појавили први знаци болести.

„Једног дана приступила сам сасвим непознатој жени и рекла јој да је она моја мртва сестра. Била сам сигурна да је она изгледала и имала глас попут моје сестре. То је био мој први одлазак из стварности.

Након неког времена враћала сам се кући из једног женског салона и почела плакати. Била сам уверена да је мој супруг отишао и одвео децу! Али, кад сам дошла кући, они су били још увек тамо. Муж је приметио да нешто није у реду и одвео ме код једне од мојих сестара. Била сам, међутим, убеђена, да је она хтела да ме убије! Мој муж је одлучио да ме одведе на преглед у болницу.“

Тако је започела Иренина одисеја хоспитализације, психоанализе, шок терапије и узимања лекова — тражења лека за загонетну болест која је из темеља изменила њен живот.

ДУШЕВНА болест тражи висок данак у људској патњи. Национални институт за ментално здравље из САД тврди да отприлике један од пет одраслих људи пати од душевног поремећаја. „Светска здравствена организација 1975. године извештава просечно 40 милиона нелечених случајева душевне болести у земљама у развоју; вероватно 200 милиона пати од мање озбиљних поремећаја“ (Трећи светски изазов психијатрији).

Пуке бројке, међутим, не могу измерити бол коју доноси душевна болест. „Можете ли замислити како је то“, пита мајка једног душевно оболелог човека, „седети у лекарској ординацији са сином који је већину свог живота дао другима и знати да он више није та иста особа!“ Исто тако, душевна болест је често ознака срамоте, болест којој се често придају презирни изрази (луд, шенуо). Често пријатељи и рођаци немају много више разумевања за ту болест од оног какво је постојало у средњем веку — кад су умоболне прогласили „опседнутима ђаволом“.

Било како било, душевна болест је почела скидати свој вео тајновитости. Недавна истраживања су донела ново разумевање о овој болести. Нови начини лечења сада пружају могућност многим бившим болесницима — као што је Ирена — да воде нормалан и користан живот. Следећи чланци ће се усредоточити на тај охрабрујући медицински напредак и на Иренине искрене наде за трајно излечење у скорој будућности.