Тајна дугог живота

И ТИ би, као нормална особа, сигурно волео дуго, дуго да живиш. Али, колико би то било према твојим очекивањима? Која је граница људског животног века? Да ли можеш било шта учинити да продужиш свој животни век? Која је тајна дугог живота? Ово су добра питања и кад би пронашао одговоре на њих то би ти могло помоћи да живиш дуже него што то сада изгледа могуће.

Пре него што потражимо одговоре, морамо разјаснити разлику између два важна израза: „животни век“ и „просечни животни век“. Животни век се односи на биолошку границу дужине живота. Просечни животни век односи се на просечни број година за који се очекује да ће доживети одређена група људи рођених у исто време. Жалосно је, међутим, да је кроз историју просечни животни век био далеко краћи од животног века.

Просечни животни век у разна времена

„У дужини својих дана човек може видети и поднети много тога што му се не допада. Зато ја границу људског живота стављам на седамдесет година.“ То су речи Солона, једног атинског државника и грчког законодавца који је живео око 600. пре н. е. Дакле, према његовим речима животни век је износио 70 година. Међутим, према подацима из погребних записа, око 400. пре н. е. просечни животни век у Грчкој износио је око 29 година.

Очигледно је да се у старо доба просечни животни век у разним европским земљама није битно разликовао од оног у Грчкој. Због високе стопе смртности у раним годинама, просечни животни век је био далеко краћи од животног века. Оквир на следећој страни нам показује просечни животни век у неким европским земљама и упоређује га са оним из старог доба, са оним из 1900. године, те са садашњим просечним животним веком.

Док посматраш бројке у оквиру, запазићеш да је током овог 20. века достигнут зачуђујући пораст у просечном животном веку. Зато се можда питаш, докле ће ићи тај пораст? Обзиром на пораст у просечном животном веку, Џејмс Ф. Фрис и Лоренс М. Крапо писали су у свом делу „Виталност и старење“, издање 1981, стр. 74—76, следеће:

„Просечна дужина живота у САД порасла је од просечно 47 година на почетку века до 73 године данас, значи за више од 25 година . . . Критички осврт на ове податке, међутим, показује да тај пораст у просечном животном веку произлази из уклањања преурањене смрти, а не из продужења природног животног века. Кад се просечни животни век рачуна од одређеног животног доба, тада произлази да, што је више старосно доба, мањи је тај пораст. Изнад старости од 40 година, просечни животни век је порастао релативно мало. Изнад старосног доба од 75 година, тај пораст је једва приметан. Изнад старосног доба од 85 година, пораст се уопште не може с поузданошћу утврдити . . . Најбоља слика коју можемо добити о томе показује да средњи природни људски животни век може бити постављен највише на 85 година.“

Но, шта је с могућношћу да се животни век знатно продужи прехраном, витаминима, лековима, итд. На 18. страници своје књиге, Фрис и Крапо објашњавају:

„Стотинама година су алхемичари безуспешно покушавали да припреме еликсир за подмлађивање. За дословно стотине препарата који садрже разне траве, лекове, витамине, екстракте животињских ћелија, ферментирано млеко и разне серуме и напитке, каже се да имају својства за подмлађивање, али, без убедљивог доказа. У нашој земљи су традиционални напици од змијског уља постали озлоглашени, али још увек имамо своје витамине. Недавно је Аслан из Румуније избацио лек геровитал као средство за спречавање старења. Геровитал, чији је главни састојак анестетик Новокаин, коришћен је у лечењу Хрушчова (1894—1971), Сукарана (1901—1970), Хо Ши Мина (1890—1969) и других великодостојника. Наравно, не постоје докази да тај лек има неке такве ефекте, а не постоје ни а приори разлози да би требао да има. Наведене особе које су послужиле као истакнути примери лечења геровиталом све су помрле, и то не у завидној старости.

Године 1974. су Пакер и Смит објавили чланак у једном истакнутом америчком научном часопису у ком извештавају о експериментима који су изгледа показали како витамин Е знатно продужује животни век нормалних људских фибробласта, ћелија узгојених у лабораторијским условима. Касније су повукли ту тврдњу, пошто ни они ни други нису могли репродуковати експерименталне резултате. До данас се показало да ни прехрана, ни начин живота, ни витамини, ни лекови, ни напици не подужују људски животни век. Код 4 милијарде људи који живе и умиру сигурно је постојала било која комбинација прехране, лекова и психолошког живота. Нема много стогодишњака, и то је чврст доказ да није лаган пут према дугом животу иначе би га неко до сада већ пронашао.“

Јасно је, дакле, да људи нису способни продужити свој животни век, мада је нарочито захваљујући смањењу броја смртних случајева због дечјих болести, просечни животни век донекле продужен. С људског становишта, нада да ће се продужити животни век није баш светла. Међутим, постоји сигурна нада да ће људски животни век бити продужен? На који начин?

Продужење људског животног века

Пре скоро 2000 година, Исус Христ је упитао: „А ко од вас бринући се може да дода један лакат свом животу?“ (Лука 12:25, др Чарнић). Не може, наравно! Међутим, Исус је такође рекао: „Што је људима немогуће, то је Богу могуће“ (Лука 18:27, СТ).

Божја првобитна намера била је да људи живе вечно. Први човек Адам имао је могућност уживати у бескрајном животном веку уколико би био послушан Богу (1. Мојсијева 2:15—17). Међутим, Адам је због непослушности изгубио право на ту могућност, а од њега је читав људски род наследио грех и смрт (Римљанима 5:12).

Многи стари патријарси који су живели пре општег потопа били су ближи Адамовој првобитној савршености и њихов животни век износио је близу хиљаду година (1. Мојсијева 5:5—31). Након општег потопа људски животни век нагло је опао, тако да је у то време Мојсије могао написати: „Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачега до осамдесет година; и сам је цвијет њихов мука и невоља“ (Псалам 90:10).

Касније је пророк Исаија предсказао да ће Бог „уништити смрт заувек, и суверени Господ Јехова ће заиста отрти сузе са сваког лица“ (Исаија 25:8, НС). То обећање је поновљено у последњој књизи Библије, у којој се каже да ће Бог „отрти сваку сузу с његових очију. Смрти више неће бити; неће више бити ни туге, ни јаука ни боли“ (Откривење 21:4, СТ).

Ти се можда питаш: Хоћу ли ја аутоматски наследити те благослове или морам нешто учинити да бих их добио? Библија даље говори: „Ко победи, наследиће све ово, и ја ћу му бити Бог, а он ће ми бити син. А страшљивима, онима који су без вере, који су одурни у својој прљавштини, убицама, блудницима, онима који врше спиритизам, идолопоклоницима и свим лажама део ће бити у језеру које гори ватром и сумпором, а то је друга смрт“ (Откривење 21:7, 8, НС).

Да, да би живео заувек ти мораш бити победник, тј. не смеш дозволити да те победи свет са својим поступцима описаним у Откривењу 21:8. Исто тако, неопходно је стећи знање о Богу и његовом сину (Јован 17:3).

Да ли ћеш бити победник? Да ли ћеш бити међу милионима који ће наследити благослове вечног живота? Ако предузмеш одговарајуће кораке бићеш у могућности да позитивно одговориш на та питања.

[Оквир на 29. страни]

Просечни животни век

Земља У старо добаa Око 1900. Данас

Аустрија 37 40 73

Бугарска 39 40 72

Енглеска 33 50 74

Француска 28 47 75

Немачка 35 47 73

Грчка 29 40 74

Мађарска 36 38 70

Италија 27 45 74

Румунија 34 42b 71

Шпанија 37 35 76

Југославија 33 52c 70

[Фусноте]

Подаци су узети из књиге „Историја људског животног века и смртности“ од Б. Ачадија и Ј. Немескерија, Будимпешта, 1970, стр. 222, те из књиге „Старосно доба код старих Грка“ од Беси Е. Ричардсон, стр. 234. За период око 1900, подаци су узети из издања „Демографски годишњак“ од 1967, издато од Уједињених народа, Њујорк, 1968, стр. 722—738, те из издања „Милбанк Мемориал Фанд Котерли“, књига 38, 1960, стр. 132. За данашње време, подаци су из издања „1986 Верлд Попјулејшн Дејта Шит“ којег је објавио Попјулејшн Референс Биро.

[Слика на 28. страни]

„Стотинама година су алхемичари безуспешно покушавали да припреме еликсир за подмлађивање“