Како ме знање грчког језика довело до упознавања Бога?

„НИКОЛАС, волео бих да озбиљно размислиш о томе да узмеш и грчки“. „О, да, г. Вентон, да!“ То је било 1950-их година. Похађао сам десети разред на академији Филипс, једној приватној школи у Андоверу у Масачусетсу. Већ сам учио латински и француски. Сада је он желео да узмем и грчки. Па, волео сам језике. Можда је имао право у вези грчког.

Тако сам на почетку 11. године уписао грчки. Утврдио сам да је то задивљујуће еластичан језик, врло изражајан и креативан, али и врло једноставан. Убрзо сам био опијен тим језиком. Тако је започело моје врло узбудљиво путовање кроз грчки језик — и никад нисам ни сањао куда ће ме одвести!

Из академије Филипс отишао сам на факултет у Принстон. На четвртој години сам одлучио да желим да будем учитељ, па сам након дипломирања започео да радим у једној епископалној школи за дечаке у Ст. Полу у Њу Хемпширу. То је било у складу са мојим пореклом, јер сам као дечак дуго певао у хору месне епископалне цркве. У мом крају су угледни људи били или унитаријанци или епископалци. Тако је мој живот био прожет црквењаштвом, али сам имао врло мало библијског или духовног разумевања. Библија се изгубила у црквеном формализму. Сада сам у Ст. Полу био поново у то увучен. Сви — и професори и студенти су морали сваки дан, а недељом двапут да иду у капелу.

Четири године сам тамо предавао латински и грчки. Након прве године оженио сам се једном девојком по имену Сузана. Наредна три лета сам се припремао и магистрирао латински и грчки. Док сам размишљао о докторату, примио сам писмо од свог старог ментора за грчки језик из Филипс академије, од др Чејза. „Управо имам једно слободно радно место у Андоверу“, писао је. „Знам да желиш на факултет. Но, молим те, дођи да поразговарамо“. Учинио сам то и одлучио да тамо предајем грчки. Све од онда тамо радим.

Нисмо још ни месец дана били у свом новом дому кад је на наша врата закуцао један Јеховин сведок. Та особа је почела да проучава Библију са Сузаном. То је било 1968. године. Публикација Друштва „Кула стражара“ коју су проучавале заједно са Библијом била је Истина која води до вечног живота. У њој су коришћене неке оригиналне грчке речи, као нпр. хадес, психе и ставрос. Сузана ми је пришла и упитала ме:

„О, Николас, погледај ову реч коју смо Карен и ја проучавале у Библији. Може ли ставрос једноставно да значи ,стуб’?“

„Па, наравно. То значи ,стуб’. Уопште ми није јасно како су из ставроса могли направити ,крст’. Но, нисам изненађен. Хришћанске цркве раде такве ствари све од времена Константина.“

Касније сам упознао Карениног мужа, и после неколико уопштених разговора започели смо с редовним проучавањем Библије. Но, имао сам проблема. Епископство ми није дало никакву представу о Библији нити веру у њу. Био ми је потребан посебан приступ проучавању, који би задовољио мој захтев за логиком. Је ли било разумно мислити да Сведоци — непопуларна мањина која је често предмет поруге и исмејавања — поседују образовање које би одговарало мом нивоу?

Но, тада сам се сетио да су мањине са другачијим идејама често биле исмејаване од стране већине, чак су их презирали и прогонили, но на крају се показало да су у праву. Сада ево ови Сведоци — мањина, другачији, иду около и куцају на врата, стоје на угловима улица са својим часописима, ругају им се, а често их презиру и прогоне. Можда би их требало саслушати — можда баш имају нешто!

Тако сам као радну хипотезу, односно као теорију, узео следеће: „Можда Јеховини сведоци могу да ми покажу ко је заправо Бог“. Моја је теорија започела са само две претпоставке: 1) да већина не мора бити у праву и 2) да, осим популарног мишљења, немам другог разлога да сматрам како су идеје Јеховиних сведока лажне. Након што смо се неколико пута састали да проучавамо Библију, схватио сам да постоји и трећа претпоставка с којом се треба позабавити. Изнео сам Сведоку који је са мном проучавао: „Артуре, како могу да се уверим да речи из Библије нису само старе приче?“

„Имам управо једну књигу за вас!“ ускликнуо је.

Донео ми је књигу која је недавно објављена (1969) од стране Друштва „Кула стражара“: Да ли је Библија заиста Реч Божја? Та књига обилије научним и археолошким чињеницама, које потврђују историјску тачност Библије и описује како су се испунила многа пророчанства, што доказује да је Библија надахнута. Дакле, овој важној претпоставци је удовољено — Библија је сигурно Реч Божја!

Артур и други сведоци су затим показали вештину у прикупљању свих библијских цитата о некој одређеној теми и тако су, ’повезавши духовне ствари с духовним речима‘, унели јасноћу и склад у материјал који би иначе изгледао нејасан и контрадикторан (1. Коринћанима 2:13, НС). На моја питања одговарало се цитатима из Библије, делићи су се спајали и постепено су израњали хармонични обрасци истине. Тако је и моја друга претпоставка била тачна: Сведоци исправно разумеју Библију.

У то време сам почео да похађам састанке Јеховиних сведока у Краљевској дворани. Након тога сам одлазио од врата до врата с Артуром. Једна жена, баптискиња, дала ми је један од оних малих трактата о Сведоцима, чија је намера била да покаже њихове заблуде. На неколико места се освртало на грчки језик. Зато сам био радознао: колико они познају грчки језик. За неколико недеља сам набавио још пар сличних трактата да би их испитао.

Углавном су се они окретали око Светог тројства. Њихова је претпоставка да је Свето тројство истинито, па су зато пажљиво одабрали своје учене људе да би то доказали. Напад на учење Сведока заправо се често усредсређује на Свето тројство и на Нови свет превод Светог писма. На грчком, као и на енглеском, исте речи могу да имају различито значење у другачијем контексту. На пример, реч „лук“ може да значи нешто савијено, лук којим се одапињу стреле и врсту поврћа.

Код проучавања Библије, међутим, не гледа се само на контекст, него и на друге библијске цитате да би се видело како се та иста реч користи у различитим оквирима. Зато треба проверити да видиш да ли се ослањаш на своје претпоставке или на доказе. Запазио сам да ови писци трактата често манипулишу доказима, погрешно их приказују. С друге стране, Друштво је сасвим поштено у сагледавању доказа, свих могућности, нудећи њихове закључке, али остављајући ти да сам одлучиш. Након пажљивог испитивања мисли које су биле спорне, увидео сам да је Друштво у праву.

На појединим местима они који верују у Тројство јасно манипулишу с доказима. Класичан пример тога је, чини ми се, Јован 8:58. Ту је Исус рекао: „Пре него је Абрахам био, ја Јесам“ (Превод издавачке куће Стварност). Поборници Тројства извлаче Исусове речи „ја Јесам“ и повезују их с Јеховином изјавом коју је дао Мојсију у 2. Мојсијевој 3:14 (Ст), „Ја сам који јесам“. Будући да су и Исус и Јехова користили израз „ја јесам“, поборници Тројства тврде да су они једна особа. А корен грчке речи која се користи у Јовану 8:58 заиста значи јесам и стоји у садашњем времену (презенту).

Међутим, чак и њихове теолошке граматике признају да се глагол који стоји у садашњем времену може понекад превести као да је започела радња у прошлости и траје све до садашњег времена, и то у реченицама у којима се изражава прошлост.a

Такав је случај и у француском и латинском језику. Стога, кад Нови свет превод каже „био сам“ уместо „јесам“, он исправно преводи грчки текст (Јован 8:58). Међутим, на то поборници Тројства овако реагују: ,Не, то уопште није могуће’. Тако сам почео запажати да клеветници Друштва изврћу доказе.

,Па, будући да је ученост Друштва вредна поуздања што се тиче грчког језика’, размишљао сам, ,није ли тако и у свему другоме?’ То ме потстакло да озбиљно проучавам, а што ме опет довело до крштења 1970. године.

Годину дана пре тога Друштво „Кула стражара“ издало је публикацију под насловом Интерлинеарни превод Грчких списа. За мене је то било пресудно. Можда више од било чега другог, то је било помоћно средство које је проузроковало да постанем Јеховин сведок. У левој колони на свакој страници налази се оригинални грчки текст, а испод сваког реда налази се дословни (енглески) превод с грчког. У десној колони на свакој страници налази се Нови свет превод Хришћанских грчких списа на савременом енглеском.

Игром случаја, управо у време кад је изашла ова публикација, одређен сам да на Филипс академији држим курс из новозаветног грчког језика. Будући да нисам учио грчки ни од којег теолога који поучава новозаветни грчки, био сам вероватно много објективнији. Могао сам свежим очима да сагледавам речи, ослобођен од традиционалних доктриналних појмова.

Такви унапред створени закључци заиста вам могу створити очи које не виде и уши које не чују, јер ако истражујући тражиш нешто што ће потврдити оно у што већ верујеш, твоје очи и уши неће ништа друго ни видети ни чути. Уместо да ствари сагледавају у целини, такве очи виде само оно што се може употребити, или злоупотребити, да би се поткрепили унапред створени закључци.

Већина теолога које сам упознао нису баш јаки у грчком. Међутим, квалитет познавања грчког у Интерлинеарном преводу Грчких списа, врло је добар. Особа која заиста жели да ради с грчким, чак ако га и не познаје добро, може много да ради с овом публикацијом. Сматрам да је то међу публикацијама Друштва „Кула стражара“ један од премало цењених драгуља.

А сада да кажем још нешто о томе како сам постао Јеховин сведок. Уз сву помоћ средстава за проучавање које издаје Друштво — нарочито оних која су повезана са грчким језиком — временски период је био значајан за мене. Године 1968, 69, 70 — сећате ли се какав је живот тада био? Симпатисао сам хипи покрет, јер ми се није допадало оно што моја земља ради и није ми се допадало што ради влада. С друге стране, није ми се допадала помисао да гутам ЛСД или пушим марихуану. Ни хипици нису имали праве одговоре; исто тако ни влада. Тражио сам боље одговоре, више смисла и већу сврху у свему томе.

Живот мора бити нешто више од поучавања или продавања осигурања или нечег трећег. Живот нису само књиге: то су људи — не само људи који иду у елитне школе и факултете. Ја сам био на том путу, и нешто ми је још увек недостајало. Тражио сам нешто што је веће од уобичајеног калупа, нешто од праве вредности.

И нашао сам то у библијској истини. Библијска истина поседује све то — љубав Божју и љубав људску. Та ми је истина помогла да заиста видим људе. Људе аутомеханичаре, људе који копају канале, саобраћајне инжењере, људе свих врста, људе које иначе никад не бих сусрео. А нисам их само сусрео; ја сам их добро упознао и заволео. Заправо је тако било и са Исусом, зар не? Људи. Он је говорио људима, удовољавао је њиховим потребама. Интересовао се за њих, Павле такође. Много тога у Павловим писмима садржи савет о томе како да се људи међусобно слажу. Једном сам сам себи рекао: ,Ако почну бацати људе у концентрационе логоре, ја желим да будем тамо с људима који су ми драги. Пустите и мене унутра!’

Размишљао сам: ,Ако дође такво време да ћеш морати стати и бити пребројан, тада ћеш морати направити избор. Или ћеш бити део система који прогони или ћеш бити део оних који су прогоњени’. Желео сам да будем убројан у оне који примењују библијска начела и заступају праведност, каква год била цена тога.

Пре сам доста времена трошио на научне, интелектуалне ствари. Сада је било време да овладају осећаји. Ти људи су тако радили. Ти људи су тако живели. Желео сам да будем с њима. Не због одређеног датума, не зато што је близу Армагедон, не зато да спасим своју кожу. То је било зато јер ми је говорило срце. Ти људи су у праву. Оне друге групе нису у праву. Желео сам да будем тамо где треба.

Све је то прошло кроз моје мисли, једног јутра кад сам стао под туш, и у том сам тренутку учинио предање у свом срцу да служим Јехови Богу. Ја сам један од оних који морају најпре да задовоље интелектуални део, пре него пређу на питања срца. Тако је моје предање почивало на чврстом темељу вере која се заснива на знању — на најважнијем знању, наиме: „Ово значи вечни живот, да упознају тебе, јединог истинитог Бога, и онога кога си послао, Исуса Христа“ (Јован 17:3, НС).

Тако мој живот сада има смисао и почива на темељима љубави — љубави према Јехови, према Исусу и љубави према људима који љубе Јехову и Исуса. — Испричао Николас Кип.

[Фуснота]