Шта каже Библија

Да ли је празноверје безопасно?

КАД је једна група студената психологије наслонила мердевине на један зид у пословном делу Лондона, пролазници су се суочили с дилемом: остати на плочнику и проћи испод мердевина или сићи с плочника и избегавати саобраћај. Од десет пешака седам их је заобилазило мердевине. У ствари, многи признају да су бар мало празноверни. Како је са тобом? Осећаш ли понекад потребу да куцнеш у дрво, да прекрстиш прсте, или да бациш мало соли на лево раме? Ако је тако, јеси ли се икад зауставио да размислиш зашто?

Неки сматрају да празноверје није тако опасно. Писац Робертсон Дејвис објашњава: „Парапсихологија, летећи тањири, чудна лечења, трансцедентална медитација . . . осуђују се, а празноверје се само не одобрава“.

Безопасно или опасно?

„Свако понашање има своје значење“, каже др Алан Данде, професор етнологије. „Људи не би држали обичаје кад они не би нешто значили за психу“. Та празноверна веровања нису ништа друго него „прозор у психу“. Зашто, дакле, не отворимо тај прозор да видимо који разлози стоје иза тога?

Психолог Едвард Хорник каже да су „празноверја једна од бољих животних ослонаца. Но, зар се не слажеш да вредност једног ослонца, или потпоре, зависи од тога какав му је темељ? На пример, столица која стоји на твом чврстом кухињском поду представља добар, безопасан ослонац. Но, би ли сео на ту столицу ако се она налази на живом песку? Наравно да не би.

Исти фактор одређивања може се применити и на празноверје, „добар животни ослонац“. Какав му је темељ? Заснива ли се на чврстим библијским наукама или, можда, на лажним религиозним представама које су као живи песак?

’То ми звучи натегнуто’, можда мислиш, ’не видим какве везе има избегавање мердевина, куцање о дрво и слични обичаји са религиозним веровањима’. Међутим, веза постоји. Узмимо, на пример, празноверје с мердевинама.

Понекад је мудро заобићи мердевине да би се избегло падање алата, али зар није истина, да неки људи избегавају мердевине и онда кад нема опасности, да би избегли „несрећу“? Но, на чему се заснива тај обичај ? Па, мердевине наслоњене на зид сачињавају троугао. А троугао, како објашњава Енциклопедија празноверја, „увек је представљао симбол Тројства“. На тај начин, ићи испод мердевина представља исто што и изазивање, пркошење Тројству и продирање у свети простор, а, како каже иста књига, то би значило „радити у корист злога“. Међутим, да ли тројство представља чврсто Библијско учење?

Управо супротно, учење о Тројству има своје порекло у старим паганским религијама. Међутим, Божја реч одбацује идеју о тројству. Она каже да је Јехова виши од Христа (Јован 14:28; 1. Коринћанима 11:3). Тако је празноверје с мердевинама утемељено на лажној религиозној основи. Исто је и с бацањем соли на лево раме.

Со, конзерванс, је симбол живота и добре среће. Ако, према празноверном обичају, поспеш мало соли, то значи да умирујеш ђавола и демоне. А пошто су ти они увек с леве стране мораш да бациш мало соли на своје лево раме. Зар то умиривање не значи исто што и прављење уступака. Да, а то је супротно библијском упозорењу: „Супротставите се ђаволу“, „нити дајте места ђаволу“ и „стојте чврсто против . . . ђавола“ (Јаков 4:7, НС; Ефежанима 4:27; 6:11, НС). Према томе, и овај празноверни обичај темељи се на веровању које је супротно Библији.

Опасно — на који начин?

Могао би да кажеш: ’То може да буде тачно, али кад избегавам мердевине и бацам со на лево раме, ја уопште не мислим о тројству или ђаволу, као ни о томе да им одајем част.

’То је само навика. Како то може да ми штети?’ Овако: Ако знаш да се неки празноверни обичаји темеље на лажима, а и даље се њих држиш, тада си попут онога ко зна да његова столица стоји на живом песку, а каже: ’Ја једноставно нећу мислити на живи песак, па ми неће нашкодити’, па и даље седи на тој столици (Откривење 22:15). Он је у опасности, а то си можда и ти. Зашто?

Могло би се десити да постанеш све зависнији о празноверју и, пре него што тога постанеш свестан, празноверје ће овладати твојим животом. А пошто се празноверје темељи на лажи, могао би да постанеш роб ’оца лажи’, сотоне (Јован 8:44). А то би опет могло довести до ропства једној другој пракси која се темељи на лажи — до спиритизма.

Стварно празноверје на први поглед изгледа безопасно, но сагледај га мало боље и увидећеш да је и бескорисно и опасно.

[Истакнути текст на 25. страни]

„Не заборави да празноверје нуди незрелој особи могућност да за своју лошу срећу окриви неке силе изван себе“ — Празноверан? Ето зашто!