Планета без шума — да ли је то оно што доноси будућност?

ОГРОМНА подручја која су хиљаде година била прекривена раскошним тропским кишним шумама данас постају пуста. Некадашње пребивалиште егзотичних птица и животиња које су налазиле склониште под бујним кишобраном милиона врста биљки и стабала, од којих су се нека подизала и по педесетак метара увис, та дивна, зелена, жива места на Земљи убрзано се претварају у пустош.

Разарајућим деловањем човек упропашћава планине секиром, тестером, булдожером и шибицом. Претвара их у оголела, нагрђена и спаљена подручја напуштене пустоши. То неумољиво уништавање Земљиних тропских шума одвија се запањујућом брзином од 20 хектара по минуту, односно преко 100 000 квадратних километара годишње — а то је подручје које је по величини једнако Аустрији.

Према неким прорачунима из 1980. године, око 12 посто тропских шума које су до тада преостале нестаће до 2000. године — што за човека није мало достигнуће, премда је тако вешт у уништавању. Такође ће нестати и егзотичних птица, дивљих животиња, те разноврсног биљног света који се не може пронаћи у другим климатским подручјима на Земљи. Човек уништава оно што доноси један део врло сложеног екосистема који је од пресудне важности за његов живот и који за њега представља непроцењиву корист. Више од половине лекова које користи човек, добија се из биљака, а велика већина из тропских биљака. Шта би радила индустрија без сировина за гуму, терпентина, палне трскаре, бамбуса — све домаће биљке тропских шума — а да не говоримо о огромном броју влакана, смола, средстава за бојење и мирођија? Слепо и без разлике, човек уништава благо огромне вредности.

Те велике шуме стварају огромне количине животодајног кисеоника. Неки научници упозоравају да то масовно истребљење шума које стварају кисеоник може врло лако довести до тога да се појача ефект стакленика, а што би опет довело до подизања нивоа мора и катастрофалних последица.

Крчење шума већ има јак и непосредан утицај на велики део света. Земље као што су Бразил, Индонезија и Филипини доживеле су брзо претварање подручја густих прашума у практично оголеле пустоши. „У југоисточној Азији на око 10 милиона хектара некадашњих шума, сада расте само жилава и бескорисна трава која се не може употребити ни за храну ни за огрев ни за сточну храну“, извештава Ворлд Рисорсис Институт.

На Фиџију је због огромног рушења и продаје стабала загарантовано истребљење шума у року од 20 година, на Тајланду до краја овог века, а до 1990 биће истребљена низијска кишна шума на Филипинима, како извештава часопис Сајнс Дајџест. У Аустралији је распрострањено огољавање њених шума — две трећине њених кишних шума потпуно је нестало! Индија због сече губи 1,3 милиона хектара шума годишње.

„Што се тиче средине 1980—тих година“, извештава часопис Историја природе од априла 1986, „ситуација је таква да свака земља у Африци губи свој покривач од дрвећа. Дефицит у шумама је заправо сада правило по читавом Трећем свету“. У 63 земље 1,5 милијарда људи сече шуме брже него што оне могу поново да израсту, па се тако ствара дефицит који може довести само до уништења шума и огревног дрвета. Стручњаци очекују да ће се тај дефицит удвостручити до 2000. године.

Уништавање шума задире у саму срж могућности људског постојања — у пољопривреду. У планинским и брдовитим пределима где човек жели започети с пољопривредом, руше се стабла да би се посејало семе, но без вегетације која придржава земљу, та земља бива брзо испрана. Исто тако, у земљама где има мало огревног дрвета „процењује се да се годишње спаљује око 400 милиона тона ђубрива. То спаљивање потенцијалног гнојива, како се процењује, умањује жетву за око 14 милиона тона житарица“.

Да ли су неке незаустављиве силе заиста осудиле на пропаст велике шуме на Земљи? Хоће ли ипак ова генерација оставити својој деци већину Земљиног богатства и лепоте? О томе се много говори и пише, али мало се чини. Каква ће, дакле, бити будућност наше деце? Време ће показати, али је преостало још мало времена.

[Истакнути текст на 7. страни]

Нације претварају густе прашуме у оголеле пустоши

У 63 земље 1,5 милијарда људи сече шуме брже него што оне могу поново израсти