Користи од кишних шума

ГОДИНЕ 1844, изучавалац грчког, Константин фон Тишендорф, открио је 129 страница древног манускрипта у кошу за папир у једном манастиру. Тишендорф је отишао с тим страницама од непроцењиве вредности, и оне су сада део Синајског кодекса — једног од најчувенијих библијских манускрипата на свету.

То благо било је спасено на време. Кишне шуме — чија се права вредност исто тако често занемарује — тешко да су те среће. Сваке године током суве сезоне, на хиљаде ватри које запале ранчери и путујући фармери осветљавају тропско небо. Ал Гор, садашњи амерички потпредседник, који је био сведок једног таквог пожара у Амазону, рекао је: „То уништавање је просто невероватно. То је једна од великих трагедија у целој историји.“

Ретко кад запалимо нешто што знамо да је вредно. Трагедија кишних шума јесте у томе што се оне уништавају пре него што схватимо њихову вредност, пре него што разумемо како функционишу и пре него што сазнамо шта има у њима. Запалити кишну шуму исто је што и запалити библиотеку да би се загрејала кућа — без провере садржаја књига.

Недавних година научници су почели да проучавају те „књиге“, огромно складиште информација које је закључано у кишним шумама. Човек се одушеви кад их „чита“.

Шума какве нема

„Дрвеће ових Западноиндијских острва је нешто што се не може описати, јер толико га има“, узвикнуо је 1526. шпански хроничар Гонзало Фернандез де Овиједо. Пет векова касније, његова оцена још увек је одговарајућа. „Кишна шума“, пише списатељица Синтија Рас Рамзи, јесте „екосистем који је на земљи најразноврснији, најсложенији и који најмање разумемо.“

Тропски биолог Симор Сомер наводи: „Никад не треба да изгубимо из вида чињеницу да знамо мало или нимало о томе шта сачињава већину влажних тропских шума и како оне функционишу, а да и не спомињем врсте од којих се састоје.“ Невероватан број врста и сложеност њихових међусобних односа чини да се истраживачима заврти у глави од њиховог задатка.

Шума из умереног појаса можда једва да има шачицу врста дрвећа по хектару. А с друге стране, на пола хектара кишне шуме може да расте преко 80 различитих врста, иако је укупан број дрвећа по хектару у просеку само око 700. Будући да је класификовање такве разноликости исцрпљујућ и тежак задатак, једва да је неколико парцела кишне шуме већих од једног хектара икада било анализирано. Међутим, оне које су анализиране, дале су изненађујуће резултате.

Широк избор дрвећа пружа безброј станишта за огроман број становника шуме — далеко већи него што је ико и помишљао. Национална академија наука САД каже да на типичном подручју од 10 квадратних километара нетакнуте кишне шуме може живети и до 125 различитих врста сисара, 100 врста гмизаваца, 400 врста птица и 150 врста лептирова. Поређења ради, запажамо да целу Северну Америку насељава или посећује мање од 1 000 врста птица.

Иако неке од безброј биљних и животињских врста могу да се нађу на великом простору кишне шуме, друге су ограничене на само један планински венац. То је оно што их чини тако рањивима. До момента када су дрвосече пре неколико година раскрчиле један планински венац у Еквадору, било је истребљено 90 ендемичних биљних врста.

Због таквих трагедија, оперативна група интерагенције Сједињених Држава за тропске шуме упозорава: „Заједница нација мора хитно извести један убрзан и координисан напад на проблем уколико желимо да се ови потцењени и вероватно незамењиви ресурси заштите практично од уништења почетком следећег века.“

Али могу се појавити следећа питања: да ли су ови природни ресурси толико вредни? Да ли би крај кишне шуме пуно утицао на наш живот?

Храна, свеж ваздух и лекови

Да ли започињете дан са чинијицом кукурузних пахуљица, можда с куваним јајетом и шољом вруће кафе? Ако започињете, индиректно извлачите корист из тропских шума. Кукуруз, зрневље кафе, кокошка која леже јаја и чак крава која даје млеко — сви вуку порекло из флоре и фауне тропске шуме. Кукуруз долази из Јужне Америке, кафа долази из Етиопије, домаће кокошке су одгојене од дивље кокошке из азијске џунгле, а стока за мужу је потекла од угроженог бантенга из југоисточне Азије. „Целих 80 посто онога што једемо вуче порекло из тропских подручја“, објашњава књига Tropical Rainforest.

Човек не може себи дозволити да окрене леђа изворима залихе његове хране. И биљне културе и стока могу ослабити ако се превише укрштају или паре у блиском сродству. Кишна шума, с њеном огромном колекцијом врста, може пружити генетску разноликост која је потребна да би се ојачале ове биљке или животиње. На пример, мексички ботаничар Рафаел Гусман, открио је нову врсту крмног биља која је сродна савременом кукурузу. Његов проналазак је одушевио фармере јер је ова биљка (Zea diploperennis) отпорна на пет од седам главних болести које опустошују културе кукуруза. Научници се надају да ће искористити те нове врсте да би развили врсту кукуруза која је отпорна на болести.

Године 1987, мексичка влада је заштитила планински венац где је пронађен овај дивљи кукуруз. Али пошто се уништава толико шуме, несумњиво се губе врсте од непроцењиве вредности као што је ова, чак и пре него што се открију. У шумама југоисточне Азије постоји неколико врста дивље стоке које би могле ојачати пасмине домаћих крда. Али све те врсте лебде на ивици истребљења због уништења њиховог станишта.

Свеж ваздух је важан колико и храна коју једемо. Као што је свако ко ужива у освежавајућој шетњи по шуми приметио, дрвеће обавља непроцењиво вредан посао поновног снабдевања атмосфере кисеоником. Али када се запали, испушта се угљеник у облику угљен-диоксида и угљен-моноксида. Оба гаса проузрокују проблеме.

Неки процењују да је људска активност већ удвостручила количину угљен-диоксида у земљиној атмосфери. Иако се сматра да је индустријско загађење главни кривац, каже се да је паљење шума криво за више од 35 посто целокупног испуштања угљен-диоксида. Кад се нађе у атмосфери, угљен-диоксид ствара такозвани ефекат стаклене баште, за који многи научници предвиђају да ће проузроковати озбиљно загревање планете.

Угљен-моноксид је још гори. То је главни смртоносни састојак пронађен у смогу који је отров градских периферија. Али истраживач Џејмс Гринберг се запрепастио када је нашао „исто онолико угљен-моноксида над амазонским џунглама колико и изнад америчких предграђа“. Непромишљено паљење амазонских шума упрљало је ону исту атмосферу за коју је дрвеће било створено да је чисти!

Осим што је извор хране и чистог ваздуха, кишна шума може бити и једна права апотека. Четвртина свих лекова које лекари препишу добија се из биљака које расту у тропским шумама. Из магловитих шума са Анда долази кинин, против маларије; из амазонске области, кураре, који се у хирургији користи као релаксант за мишиће; а с Мадагаскара, ружичасти зимзелен, чији алкалоиди драстично повећавају стопу преживљавања код многих пацијената с леукемијом. Упркос тако импресивним резултатима, за могућу медицинску употребу испитано је свега око 7 посто свих тропских биљака. А време истиче. Амерички институт за рак упозорава да би „раширено уклањање тропских влажних шума могло представљати озбиљно назадовање у кампањи против рака“.

Ту су и други витални задаци које кишне шуме извршавају — иако се њихова важност ретко кад цени све док шуме не нестану. Међу њих спада регулисање падавина и температуре, као и заштита од ерозије тла. „Плодови кишних шума света далеко премашују наше данашње разумевање тога“, извештава књига The Emerald Realm: Earth’s Precious Rain Forests. „Али чак и сада знамо да је њена вредност неизмерна.“

’Сачуваћемо само оно што волимо‘

Уништити ресурсе који нас тако обилно могу снабдевати сигурно је крајња лудост. Пре више од 3 000 година, Бог је упутио Израелце да сачувају воћке кад ратују против неког непријатељског града. Разлог који им је навео био је једноставан: „Оне ти дају храну.“ Такође, „дрвећа у пољу нису људи па да их треба опседати“ (Поновљени закони 20:19, 20, The New English Bible). Исто се може рећи и за напаћену кишну шуму.

Очигледно је да су кишне шуме, као и воћке, далеко вредније када се оставе да стоје него када се посеку. Али у овом савременом свету, краткотрајне користи често превагну над дуготрајном вредношћу. Међутим, образовање може променити ставове. Еколог Баба Дијум, из Сенегала, каже: „На крају ћемо сачувати само оно што волимо; волећемо само оно што разумемо; а разумећемо само оно чему смо поучени.“

Тишендорф је уграбио оне древне листове из Синајске пустиње зато што је волео античке манускрипте и што је желео да их сачува. Да ли ће довољно људи на време научити да воли кишне шуме да би их сачували?

[Истакнути текст на 11. страни]

Запалити кишну шуму исто је што и запалити библиотеку да би се загрејала кућа — без провере садржаја књига

[Оквир⁄Слике на странама 8, 9]

Сачувати створења из шума

ХИЗУС ЕЛА је око 15 година ловио гориле и друге животиње из афричке кишне шуме. Али више их не лови. Постао је водич у једном природном резервату који је издвојен да би се заштитило 750 низијских горила у Екваторијалној Гвинеји.

„Више уживам у кишној шуми кад не ловим“, објашњава Хизус. „Шума ми дође као моје село, зато што се овде осећам као код куће и зато што ми она пружа све што ми треба. Морамо учинити све што можемо како бисмо ове шуме очували за нашу децу.“

Хизус, који с толиким жаром дели своју љубав према шуми с другима, прави је срећник. Сада зарађује више новца штитећи гориле него што је зарађивао када их је ловио. Пошто туристи радо плаћају предност да виде такве животиње у дивљини, паркови могу обезбедити прилив новца за локално становништво и пружити посетиоцима незабораван поглед на богатство створења. Али за очување ове фасцинирајуће „потке живота“, објашњава књига Тропске кишне шуме (Tropical Rainforest), потребни су „велики забрани, у које, било би идеално, спадају и читави сливови“.a

Зашто је потребно да паркови буду тако велики да би пружали одговарајућу заштиту? Џон Терборг, у својој књизи Diversity and the Tropical Rain Forest, израчунава да је популацији јагуара способних да живе (око 300 расплодно зрелих животиња) потребно око 7 500 квадратних километара. Он закључује: „По овом критеријуму, на планети постоји само неколико паркова који имају довољно простора за јагуаре.“ Тигровима је можда потребно још и више простора. За групу расплодних тигрова (400 животиња) можда се захтева област величине и до 40 000 квадратних километара.

Одвајањем великих резервата за грабљивце као што су ови, могу се заштити и читави појасеви кишне шуме. Као додатни плус, ове животиње играју виталну улогу у одржавању целокупног здравља животињске заједнице.

[Фусноте]

[Оквир⁄слике на странама 8, 9]

Створења, велика и мала

1. Многи скакавци из кишне шуме обојени су накинђуреним бојама. Други инсекти имају тако ефикасну камуфлажу да их је тешко уочити

2. Лептири су најзапаженија и најнежнија створења кишне шуме

3. Група мајмуна која скакуће с гране на грану један је од најзабавнијих призора шуме

4. Иако је јагуар неоспорни краљ америчких кишних шума, мало је природњака икада видело неког јагуара у дивљини

5. Нежни цветови орхидеје украшавају влажне магловите шуме које прекривају тропске планине

6. У дивљини је преостало мање од 5 000 тигрова

7. Прикладно названа буба носорог из тропске Америке има застрашујуће рогове али је апсолутно безопасна

8. Иако су гориле заштићена врста, њихово месо се још увек може наћи на афричким пијацама. Овај нежни див је вегетаријанац и лута шумом у чопорима

9. Озелоти су ловљени скоро до истребљења због њиховог величанственог крзна

10. Папагаји спадају међу најбучније и најдруштвеније птице у шуми

11. Као што и његове огромне очи говоре, галаго ноћу трага за храном

[Извор]

Foto: Zoo de Baños

Foto: Zoo de la Casa de Campo, Madrid

[Извор]

Foto: Zoo de Baños

[Слике на 7. страни]

Кишне шуме дају (1) какао, (2) ружичастог зимзелена, корисног у лечењу леукемије и (3) палмино уље. (4) Крчење шума доводи до разорних одрона