Млаци питају . . .

Како да се решим своје усамљености?

ДА ли си забринут кад се прехладиш? Вероватно ниси. Ти знаш да ће прехлада проћи. Но, шта ако твоји симптоми прехладе потрају дуже време? Тада је у питању нешто озбиљније него што је то пролазна прехлада, и добро је да будеш забринут.

Исто је и кад се осећаш усамљеним. Напади усамљености су углавном привремени.a Но, понекад нагризајући бол усамљености потраје дуже. Тада изгледа као да нема излаза.

Рони, један средњошколац, прича: „Осам година сам ишао у исту школу, али за сво то време нисам успео да стекнем ни једног јединог пријатеља! . . . Нико не зна шта ја осећам и никога није ни брига. Понекад мислим да то једноставно више не могу да поднесем!“ (Припремање за адолесценцију).

Многи тинејџери попут Ронија проживљавају оно што се често назива хроничном усамљеношћу. Можда и ти осећаш такву болну празнину. Ако је тако, не очајавај. Истина, хронична усамљеност није безначајан проблем. Озбиљнија је од привремене усамљености. Заправо, како кажу научници, то је двоје „тако различито као обична прехлада и упала плућа“. Но, баш као што и упала плућа може да се излечи, исто тако може се победити и хронична усамљеност. Како?

Било да је усамљеност код тебе привремена ствар или тужан начин живота, први корак у проналажењу лека је разумевање њених узрока. Древни цар Соломун је приметио: „Човек разуман је онај који стекне вешто усмерење“ (Приче Соломунове 1:5. НС).

Шеснаестогодишња Ронда указује на најчешћи узрок хроничне усамљености кад каже: „Мислим да је разлог зашто се осећам јако усамљеном тај — па не можеш имати пријатеље ако лоше мислиш о себи. А ја мислим да не волим себе баш превише“ (Усамљеност у Америци).

Рондина усамљеност долази изнутра. Тиме што има лоше мишљење о себи, она ствара баријеру која је спречава да се отвори и стекне пријатеље. Имаш ли и ти њена осећања? Један научник каже: „Мисли као што су ’Нисам привлачан’, ’Нисам занимљив’, ’Безвредан сам’, уобичајене су теме међу хронично усамљенима“.

Ниско мишљење о себи опет можеш довести до страха од тога да будеш одбачен. Стиви прича: „Хтео сам да разговарам о својим осећањима усамљености, али једноставно нисам знао којим речима да се изразим. Бојао сам се да ће ми се људи смејати или да ме неће схватити озбиљно. Једноставно, било је тешко отворити се“. Тако се неки тинејџери затварају и пате у тишини. Може ли то да се измени?

Изграђуј самопоштовање

Кључ за превладавање усамљености лежи у изградњи самопоштовања. Апостол Павле је писао: „Јер кроз незаслужену доброту која ма је дана, кажем свакоме од вас да не мислите о себи више неголи што треба мислити“ (Римљанима 12.3, НС; упореди Матеј 19:19), Ово указује на то, да је одређена мера самопоштовања потребна. Библија, према томе упозорава да о себи не мислимо превише, али исто тако ни премало.

Коначно, Јехова је обдарио човека божанским особинама (1. Мојсијева 1:26). Зато ти у себи имаш у одређеној мери неке од тих привлачних особина. Јеси ли скроман, понизан, поучљив? Или великодушан, саосећајан, љубазан? Немој затварати очи пред таквим корисним својствима. Вероватно можеш развити и друге корисне вештине и својства. Истина је да можда код тебе постоје неке ствари које ти се не допадају, твој изглед на пример. Али, зашто да се умањујеш због нечега што не можеш да промениш? Уместо тога, ради на непожељним особинама које можеш да измениш, као што су нестрпљивост, наглост или себичност. Узми времена да развијеш оно што Библија назива „новом личношћу“ коју карактерише доброта, понизност ума и благост (Колошанима 3:9—12). Твоје самопоштовање ће расти!

Надаље, док учиш да се допаднеш себи, друге ће привући твоје привлачне особине. Али, баш као што све боје неког цвета можеш видети тек кад се он потпуно отвори, тако и други могу у потпуности ценити твоје особине ако им се отвориш. ’Али, како то да учиним?’, можда се питаш.

„Рашири се“ према другима

’Најбољи савет за усамљену особу’, како каже једна недавна публикација Америчког националног института за ментално здравље, је да буде с другим људима’. Овај савет је у складу с библијским саветом да се треба „раширити (распространити)“ и показати „братољубље“, односно уживљавање, интимно разумевање (2. Коринћанима 6:11—13; 1. Петрова 3:8). То делује. Једна студија која је објављена у часопису Адолесценција показује да ’тинејџери који показују занимање за добробит других нису тако усамљени као они који то не чине’. Зашто? Брига за друге не само да одвраћа твоје мисли од твоје усамљености, него и друге потиче да се занимају за тебе. Људи ће често узвратити љубазношћу (Приче Соломунове 11:25). Како, дакле, да започнеш?

Пробијање леда

Деветнаестогодишња Натали је одлучила да учини нешто више од тога него да само седи и чека да је неко поздрави. ’И ја се морам пријатељски понашати’, каже она. ’Иначе ће људи мислити да сам уображена’. Дакле, започни с осмехом. Друга особа ће ти можда тај осмех узвратити.

Следећи корак, отпочињање разговора, тежи је. Лилијан, стара 15 година, признаје: „Прићи страној особи први пут заиста је тешко. Бојала сам се да ме неће прихватити“. Како Лилијан започиње разговор? Постављам једноставна питања“, каже она, „као на пример: ’Одакле си?’ ’Знаш ли тог и тог?’ Можда обоје познајемо ту особу и тако убрзо разговарамо“. Измена искустава може такође да послужи као пробијање леда. „Ја не почињем одмах да разговарам о нечем интимном“, каже осамнаестогодишња Ен, „јер би тако друге довела у неприлику или преплашила, па би ме избегавали“. Да, није мудро одмах се упустити у дубоке разговоре.

Шта, међутим, онда кад једноставно не знаш шта да кажеш? Па, увек постоји нешто што можеш да учиниш. Библија говори о жени по имену Дорка, која је „обиловала добрим делима и даровима милосрђа“ за сиромашне удовице. Кад је умрла, удовице су плакале и жалиле за њом (Дела апостолска 9:36—39). Због својих љубазних дела Дорка им је омилела. Добра дела и дух великодушности помоћи ће и теби да склопиш драгоцена пријатељства.

Али, буди реалан. Научи се да прихватиш чињеницу да неће сви људи позитивно реаговати на твој осмех и пријатељски поздрав. У том случају је проблем код њих — а не код тебе.

Превладати тешке тренутке

Међутим, већина тинејџера повремено ипак пати од усамљености. Не заборави да је то можда само привремено и услед околности које су ван твоје власти. Време често помаже да се преброде такви тешки тренуци. Усамљености ће мало помало нестати.

Хронична усамљеност, међутим, долази изнутра и њен узрок може бити ниско мишљење о себи. У том случају предузми акцију! ’Обнови свој ум’ и ’обуци нову личност’, каже Реч Божја (Римљанима 12:2; Ефесцима 4:23, 24). Да, изгради самопоштовање тако да појачаш привлачне особине које носиш у себи. Учини нешто за друге, а они ће обично повољно реаговати. Међутим, без обзира како људи реаговали, ти можеш да имаш пријатеља који те никад неће одбити. Ко је то? Исус Христ је рекао својим ученицима: „Оставићете ме самог; али ја ипак нисам сам, јер је Отац са мном“ (Јован 16:32, НС). Тај блиски однос са Јеховом ојачао је Исуса у тренуцима усамљености. Јехова може постати и твој најближи пријатељ. Упознај његову личност читајући Библију и посматрајући његова дела стварања. Ојачај свој однос са њим кроз молитву. Ускоро ћеш утврдити да је пријатељство са Јеховом Богом најбољи одговор на твоју усамљеност.

[Фуснота]

[Слика на 16. страни]

Твој изглед утиче на то шта ће други мислити о теби