Млади питају. . .

Да ли је лагање баш тако лоша ствар?

МИШЕЛ је знала да ће њени бити љути кад сазнају да је разбила један вредан украсни предмет. Али, није била расположена да прими казну или строгу лекцију. Зато је пронашла једноставно средство да избегне срџбу својих родитеља: оптужила је свог млађег брата да је он то урадио.

ЛАГАТИ—многи тинејџери сматрају да је то у одређеним околностима у реду. Неки кажу да ће лагати како би спречили неку криминалну радњу, да би заштитили недужне или спасили нечији

живот. Такве су ситуације, међутим, у животу ретке. Дакле чешће млади прибегавају лагању из истог разлога из којег је то учинила Мишел: да би избегли казни или се извукли из неке неугодне ситуације.

Доналд је рекао својој мајци да је поспремио собу, а заправо је све побацао на кревет. Слично је Ричард рекао својим родитељима да је добио јединицу, не због тога што није учио, него због тога што се ’није слагао са својим учитељем’. Врло неуверљиво.

Ти ипак можда сматраш да то нису злобне лажи, па није учињена никаква штета. ’Какву штету чини добронамерна лаж?’ могао би рећи. А будући да речници кажу да је добронамерна лаж углађена лаж која не штети, можда и није тако лоше изрећи такву лаж.

У књизи Важност лагања цитира се Х. Л. Менкин који даје још један разлог зашто неки прибегавају лагању: „Истина је углавном неугодна, а често и тмурна. Људски ум тражи нешто забавније и угодније“. Не изненађује стога да људи често заиста не желе да чују истину и више воле да им се „шкакље уши“ (2. Тимотеју 4:3, СТ). Највећи учитељ који је икад живео, Исус Христ, утврдио је да је то тачно. „Ако истину говорим“, рекао је људима свог времена, „зашто ми ви не верујете?“ (Јован 8:46). Како је понекад лакше изрећи угодну лаж уместо непопуларне истине!

Но, значи ли чињеница да лаж може бити привлачна или безначајна или чак добронамерна да је она исправна?

Божје гледиште о лагању

Склоност људи према лагању запажена је још у библијским временима. Псалмист је рекао: „Неистину један другоме непрестано говоре; глатком усном говоре и двоструким срцем“. У очима тих људи опажао се властити интерес. Говорили су: „Језиком ћемо надвладати. Усне су наше лажљиве уз нас. Ко ће нам бити господар?“ Запази, међутим, шта Бог мисли о њиховим лажима: „Јехова ће одсећи глатке усне, језик који говори велике ствари“ (Псалам 12:2—4, НС).

Да, „лажан језик“ је била и јесте једна од ствари које ’мрзи Јехова’ (Приче Соломунове 6:16, 17). Коначно, „отац лажи“ је сотона, ђаво (Јован 8:44). Занимљиво је, међутим, да Библија не прави никакву разлику измећу лажи и ’добронамерне лажи’. Она једноставно каже: „Никаква лаж није од истине“ (1. Јованова 2:21). Зато је „неискрена особа одвратна ствар Јехови, а присан је с честитима“ (Приче Соломумове 3:32, НС). Да, Јехова једноставно неће имати блиски однос с неким ко је неискрен.

Зато богобојазни омладинци не могу ни једну врсту лажи сматрати прихватљивом. Тако је један младић рекао: „То је попут испита тачности. Нешто је или тачно или погрешно“.

Зашто је лагање штетно?

Али, зашто је лагање тако неисправно? Зар те не би једна лаж могла спасити казне? Можда. Но, шта се догађа кад се открије лаж? Дакле, лаж само одгађа кажњавање. Млади Андреј примећује: „Полудиш кад ти неко нешто каже, а касније сазнаш да је то била лаж“. Да, лагање изазива гњев и негодовање. А ако лажеш својим родитељима—то може довести до озбиљних мера укора.

Није чудно што Библија каже: „Благо стечено лажљивим језиком нестална је испразност“ (Приче Соломунове 21:6, СТ). Другим речима, свака корист од лажи краткотрајна је попут паре.

Лагање и твоја савест

Лагање штети самом овом ко лаже. Мишел, која је споменута на почетку, успела је да убеди своје родитеље да је њен брат разбио украсни предмет. Међутим, касније је осетила потребу да призна своју кривицу. Мишел објашњава: „Цело време сам се осећала заиста лоше. Родитељи су имали поверења у мене, а ја сам их разочарала“.

Мишелина грижа савести добро одражава начело које је изнео апостол Павле. Он у посланици Римљанима 2:14, 15 указује на то да је Бог у људе усадио савест. Павле објашњава како она делује: „Савест им сведочи и мисли међу собом туже се и правдају“. У Мишелином случају савест је ’сведочила’ за чињеницу да је лагање наопако и ’оптужила’ ју је—мучио ју је осећај кривице.

Наравно, неко може да занемари своју савест, она може отврднути. Један чланак у часопису Млади указивао је, на пример, на то да су млади тинејџери склони да на лаж гледају као на наопаку ствар. Но, касније се њихов став према лажи промени. „Петнаестогодишњаци“, како је писао тај чланак, „чешће на лаж гледају као на нешто што није тако лоше него дванаестогодишњаци“. Очигледно, што неко чешће лаже то је више у опасности да му савест буде ’ожигосана’ (1. Тимотеју 4:2).

Развити „чисту савест“

Насупрот томе, апостол Павле је могао да каже за себе и своје другове: „Верујемо да имамо чисту савест“ (Јеврејима 13:18, НС). Павлу савест не би допустила да прибегне лажима или полуистинама. Је ли и твоја савест тако осетљива на неистину? Ако није, школуј је тако да проучаваш Библију и на библији темељену литературу, као што је на пример овај часопис и њему сличан часопис Кула стражара.

То је учинио омладинац Боби, и то с добрим резултатима. Повремено су се ове публикације бавиле неким проблемом који је он имао. Уместо да проблем прекрије мрежом лажи, савест га је подбола да се обрати родитељима и с њима отворено поразговара. Понекад је то довело до укора. Било како било, он признаје да се ’изнутра осећа боље’ зато што је искрен.

Истина је да, како каже једна млада особа, „ако кажеш истину, то ће повредити родитеље“. Међутим, они ће поштовати то што им говориш истину. То ће за њих бити знак да одрасташ и да си заиста одговоран(на) за своје поступке.

Још једна помоћ у развијању чисте савести је поклањање пажње избору пријатеља. „Ко хода с мудрима постаће мудар, али ко се упушта с неразумнима лоше ће проћи”, кажу Приче Соломунове 13:20, НС. Боби запажа: „Пријатељ с којим се упушташ у лажи увлачи те у невољу. То није пријатељ коме можеш веровати“. Зато је псалмист мудро рекао: „Не седим с људима од неистине“ (Псалам 26:4, НС). Покушај наћи пријатеље који поштују Божја мерила.

Коначно, ако си у кушњи да слажеш, сети се мерила која је Јехова Бог поставио својим пријатељима: „О, Јехова, ко ће бити гост у шатору твом?“ упитао је псалмист. „Онај ко . . . истину говори у срцу свом“ (Псалам 15:1, 2, НС). Размишљање о томе каква је то предност бити у добром односу с Богом потиче нас да будемо искрени!

Није увек лако творити истину. Можеш се чак наћи у ситуацији у којој „група људи говори лаж, а ти мораш говорити истину“, како каже млади Марко. Али, онај који је одлучио да говори истину задржаће добру савест, добар однос са својим правим пријатељима и, што је најбоље од свега, добар однос са својим Створитељем. Млади Стеван зато на следећи начин сажима целу ту ствар кад каже: „Чињеница што друга говоре лажи не значи да то мораш и ти чинити.“

[Истакнути текст на 25. страни]

Лажи су често неуверљиве и могу само одгодити казну док се не разоткрију