Зашто је лагати тако једноставно?

НИКО не воли да му се лаже. Али, људи широм света лажу једни друге из различитих разлога. Анкета објављена у књизи The Day America Told the Truth од Џејмса Патерсона (James Patterson) и Питера Кима (Peter Kim) открила је да 91 посто Американаца редовно лаже. Аутори наводе: „Већина нас сматра тешким издржати недељу дана без лагања. Сваки пети не може да издржи ни један једини дан — а ми говоримо о свесним, промишљеним лажима.“

Лагање је уобичајено скоро у сваком аспекту данашњег живота. Политичке вође лажу свој народ и један другога. Увек се изнова појављују на телевизији демантујући било коју везу са скандалозним сплеткама у које су у ствари дубоко умешани. Сисела Бок (Sissela Bok) примећује у својој књизи Lying—Moral Choice in Public and Private Life: „У праву и новинарству, у влади и у друшвеним наукама, прихвата се превара као нешто само по себи разумљиво кад се сматра да ће је они који говоре лажи и који су склони стварању правила оправдати.“

Циљајући на политичко лагање у Сједињеним Америчким Државама, Common Cause Magazine од маја/јуна 1989. запажа: „Афера Вотергејт и вјетнамски рат несумњиво су конкурисали афери Иран-контра с обзиром на владину превару и јавно неповерење. Дакле, шта је Реганово време учинило таквим развођем? Многи су лагали, али мало их је осећало грижњу савести.“ Зато јавност с добрим разлогом нема поверења у своје политичке вође.

Политичке вође у међународним односима налазе да је тешко имати поверења један у другога. Грчки филозоф Платон је запазио: „Владарима Државе... може се дозволити да лажу за добро Државе.“ У међународним односима то је тако како каже библијско пророчанство у Данијелу 11:27: „За једним ће се столом лагати.“

У пословном је свету лагање о производима и услугама уобичајена пракса. Купци морају с опрезом склапати купопродајне уговоре, морају се уверити да су прочитали и оно ситно штампано. Неке земље имају регулацијске установе у влади како би се људи заштитили од лажне пропаганде, трговачке робе која наноси штету а која се представља корисном или нешкодљивом и од преваре. Упркос тим настојањима, људи морају и даље подносити материјални губитак због трговаца који се служе лажима.

Неким људима лагање је тако једноставно да им је постало навика. Други углавном говоре истину, али лагаће кад су у неприлици. Мало их одбија да лаже под свим околностима.

Лаж се дефинише као „1. лажна изјава или поступак, нарочито с намером да се неко превари... 2. све што оставља или што би требало да остави лажни утисак“. Намера је навести друге да верују нешто за шта лажљивац зна да није истина. Лажима или полуистинама настоји да превари оне који имају право да знају истину.

Разлози за лагање

Људи лажу из многих разлога. Неки сматрају да морају лагати с обзиром на своје способности како би имали успеха у овом такмичарском свету. Други покушавају да лажима прикрију погрешке или кривицу. Други опет фалсификују извештаје како би оставили утисак да су урадили посао који нису урадили. Затим има и таквих који лажу да би нанели штету нечијем гласу, избегли неприлике, оправдали пређашње лажи или преваром људима узели новац.

Уобичајено оправдавање лажи је да се њоме штити друга особа. Неки сматрају да је то поштена лаж, јер мисле да никоме не наноси штету. Али, зар такве такозване поштене лажи заиста немају никакве лоше последице?

Размотри последице

Поштене лажи могу постати образац који може водити до навике лагања и обухватати озбиљније ствари. Сисела Бок примећује: „Не може се тако лако прећи преко свих лажи које се оправдавају као ’поштене‘. Првенствено, нешкодљивост лажи очигледно је спорна. Оно што лажљивац сматра нешкодљивим или чак корисним, не мора тако изгледати у очима превареног.“

Лажи, без обзира како безазлене изгледале, делују разорно на добре међуљудске односе. Пољуљана је веродостојност лажљивца и може се догодити да трајно изгуби поверење. Познати есејист Ралф Валдо Емерсон писао је: „Свако гажење истине није само нека врста самоубиства лажљивца, већ је ударац здрављу људског друштва.“

Лажљивцу је једноставно да да̂ неистиниту изјаву о другој особи. Иако не изнесе никакав доказ, његова лаж ствара сумњу и многи му верују а да не испитају његову тврдњу. Тако се наноси штета гласу недужне особе и она носи терет доказивања своје недужности. Дакле, кад људи верују лажљивцу пре него недужној особи то фрустрира и уништава однос недужне особе с лажљивцем.

Лажљивац може лако развити навику лагања. Једна лаж обично води до друге. Томас Џеферсон (Thomas Jefferson), рани амерички државник, приметио је: „Нема порока који би био тако подао, тако презира вредан, тако низак; и онај ко себи дозволи да изговори лаж једном учиниће то много лакше други и трећи пут, све док му то напокон не постане навика.“ То је пут до моралног слома.

Због чега је лагање једноставно

Лагање је почело кад је анђео који се побунио слагао прву жену, рекавши јој да неће умрети ако буде непослушна свом Створитељу. Последица је била непроцењива штета нанесена целом људском роду, доневши свима несавршеност, болест и смрт (Постање 3:1-4; Римљанима 5:12).

Од времена непослушног Адама и Еве, подмукли утицај тог оца лажи стварао је у свету човечанства атмосферу која подстиче на лагање (Јован 8:44). Ово је свет који пропада у коме је истина само релативна. The Saturday Evening Post од септембра 1986. запажа да проблем лагања „погађа трговину, владу, образовање, забаву и једноставне свакодневне односе суграђана и суседа... Прихватили смо теорију релативитета, јединствену велику лаж која каже да нема апсолутних истина“.

То је становиште оних који лажу из навике, којима недостаје свака способност уживљавања у положај оних које варају. Лагати им је једноставно. То је њихов начин живота. Али, други, који не лажу из навике, лажу можда без оклевања из страха — из страха од раскринкавања, страха од казне, и тако даље. То је слабост несавршеног тела. Како се та склоност може заменити одлучношћу да се говори истина?

Зашто бити истинољубив?

Истина је мерило које је наш велики Створитељ поставио за све. Његова написана Реч, Библија, наводи у Јеврејима 6:18 да „није могуће да је Бог слагао“. То исто мерило подржавао је његов Син, Исус Христ, који је био Божји лични заступник на Земљи. Јеврејским религиозним вођама који су гледали да га убију Исус је рекао: „Али ви сад гледате да учините да ја будем убијен, ја који вам казах истину коју чух од Бога... и ако речем да га не знам бићу лажа као и ви“ (Јован 8:40, 55). Он нам је поставио узор у томе што „греха не учини, и у чијим устима не нађе се превара“ (1. Петрова 2:21, 22).

Наш Створитељ, чије је име Јехова, мрзи лагање, као што јасно наводе Пословице 6:16-19: „На шест ствари мрзи Господ, па и седам их је на које се гади: На лажљиви језик и очи презирне, на руке што праву крвцу проливају, и на срце што зле мисли кује, и на ноге које на зло журе, на кривог сведока који лаж говори и који међу браћом свађу ствара.“

Тај истинољубиви Бог захтева од нас да живимо у складу с његовим мерилима како бисмо задобили његово одобравање. Његова нам надахнута Реч заповеда: „Не лажите један другога. Свуците старог човека с делима његовим“ (Колошанима 3:9). Људи који не желе престати с навиком лагања нису му прихватљиви; они неће добити његов дар живота. У ствари, Псалам 5:7 отворено каже да ће Бог ’потрти лажљивце‘. Откривење 21:8 каже надаље да је удео „свим лажама... друга смрт“, што значи вечно уништење. Дакле, усвајање Божјег гледишта о лагању даје нам јак разлог да говоримо истину.

Али, шта да се учини у ситуацији у којој истина може створити неугодну ситуацију или немила осећања? Лагање никада није решење, али понекад је решење не казати ништа. Зашто говорити лажи које могу само уништити твоју веродостојност и учинити те предметом божанског негодовања?

Неко може из страха и људске слабости бити склон да тражи уточиште у лажи. То је пут најмањег отпора или погрешно схваћена доброхотност. Апостол Петар је подлегао таквом искушењу кад је три пута порицао да познаје Исуса Христа. Касније га је болело у срцу што је лагао (Лука 22:54-62). Његово је искрено кајање подстакло Бога да му опрости, што се види из тога да је касније био благословљен многим предностима службе. Кајање са чврстом одлучношћу да се престане с лагањем пут је који доноси божанско опроштење за поступак који Бог мрзи.

Али, уместо да тражиш опрост након што си лагао, сачувај добар однос са својим Створитељем и задржи своју веродостојност пред другима говорећи истину. Сети се шта каже Псалам 15:1, 2: „Господе, ко може седети у шатору твоме? Ко ли наставати на светој гори твојој? Онај који без мане ходи и који правду твори и истину из срца свог говори.“