Победити депресију — како могу други помоћи?

БИЛО је то већ трећи пут за само неколико дана како је Ана назвала међуградску без неког посебног разлога. Њена мајка, Кеј, запазила је да јој глас звучи беживотно. „Био је то глас депресије“, прича Кеј. „Иако се није жалила, у боји њеног гласа се осећао повик: ’Потребна ми је помоћ!’“ Кеј је срце брже закуцало кад је осетила невољу.

„Рекла сам ћерки да долазим следећи дан!“ прича Кеј. „Ана је почела плакати, промрмљала ’Добро’ и спустила слушалицу“. Кад је стигла, Кеј је била запањана кад је сазнала да је Ана својим пријатељицама открила како је потпуно безнадежна и безвредна. Чак је озбиљно говорила о самоубиству! Било како било, подршка коју је пружила Кеј током своје петодневне посете помогла је њеној ћерки да се опорави. То је била прекретница. „То ме научило да морам слушати“, прича мајка. „Могла се убити, а како бисмо се ужасно осећали да јој нисмо помогли онда кад јој је било потребно“.

Помоћ других често може за једну јако депресивну особу да значи разлику између живота и смрти. Би ли и ти био тако будан као Кеј? Будући да сваке године у свету стотину милиона особа упада у тешку депресију, постоји могућност да је тиме погођен и неко од твојих пријатеља или рођака. Али, помагање некоме ко је у јако депресивном стању за нас може бити исцрпљујуће.

Др Леонард Камер у својој књизи Излаз из депресије говори о једној мајци која више није знала шта ће са својим депресивним сином. Кад су се она и њен син посаветовали с лекаром, она се жалила: „Он једноставно оде од нас и понаша се као да нас нема. Он зна да га волимо. Зашто мора да нас мучи на такав начин? Не знате шта ја све преживљавам, докторе“. Др Камер примећује: „Да је она само знала какве он патње преживљава! . . . Депресивна особа мисли да је терет својој породици. Она је терет и самој себи, јер не може да поправи своје стање, а због тога се и срами. Зато је једино уточиште такве особе да се удаљи“. Мајчино помањкање осећајности још више погоршава ситуацију. Да бисмо, дакле, таквим особама помогли, прва битна ствар је. . .

Способност уживљавања

Способност уживљавања, или саосећања, је настојање да се особа емоционално поистовети с другим (1. Петрова 3:8). Схвати да депресивна особа заиста пати. Њена бол је стварна, није лажна. „Плачите с људима који плачу“, саветовао је апостол Павле (Римљанима 12:15, НС). Другим речима, покушај да разумеш бол који осећа депресивна особа.

Иако не можеш тачно да знаш шта таква особа осећа, можеш да покажеш искрено интересовање и жељу да то сазнаш. Подбуди такву особу да прича, а кад да одушка својим осећајима, покушај да гледаш на ствари њеним очима, стави се на њено место. Избегавај да доносиш суд изјавама као: ’Не смеш тако да се осећаш’ или ’То је погрешан став’. Осећаји депресивне особе су нарочито крхки, а такви критички коментари само је наводе да још горе мисли о себи. Њено самопоштовање обично нестане.

Изградња самопоштовања

Да би обновио самопоштовање такве особе, ти мораш да апелујеш на њен разум. Помози јој на љубазан начин да увиди како је њена лоша промена саме себе неисправна. Али, то нећемо постићи тако што дотичном једноставно бурно причамо како је дивна особа. „Као онај који скида хаљину у зимски дан или оцат лије на рану, такав је онај који пјева пјесму туробном срцу“, стоји у Причама Соломуновим 25:20, СТ. Такви плитки покушаји депресивну особу остављају осећајно хладном и раздражују је, пошто се они ретко дотичу разлога због којих се таква особа осећа безвредном.

На пример, депресивна особа можда каже: ’Мислим да једноставно нисам добар и да од мене никад ништа неће бити’. Ти на благ начин можеш да упиташ: ’Можеш ли ми рећи, зашто тако мислиш?’ Кад особа почне објашњавати, пажљиво слушај. Такво пажљиво слушање уверава ту особу да је оно што говори вредно. Кад се отвори, бићеш у могућности да је даље питаш и помогнеш јој да увиди и исправи разлоге који изазивају депресију.a

Употребљавај једноставна, директна питања, не на начин као да грдиш, него у настојању да особу приведеш к разуму (Види оквир на стр. 18). Ако видиш да особа чини ствари које доприносе њеном проблему, тада можеш на неоптужујући начин и љубазно да питаш: ’Да ли ти све ово што си до сада чинио помаже? Треба ли да учиниш нешто друго?’ Тиме што наводиш ту особу да изнесе предлоге ти можда обнављаш њено самопоштовање.

Депресивна особа је склона да занемари своје добре особине; зато јој усмери пажњу на њена корисна својства и способности. Можда је вешта у неговању биља или добро кува. Можда је одгајила срећну, стабилну децу. Обрати пажњу на подручја на којима је депресивна особа успешна и укажи јој на то. Можеш јој то чак и написати да се касније подсети. Такође помаже кад таква особа користи свој талент да би ти помогла.

На пример, Марија, која је била изврсна кројачица, постала је јако депресивна. Једна од њених пријатељица ју је замолила: „Хоћеш ли ми помоћи да нађемо неки материјал и крој? Желела бих да сашијем хаљину“. Марија се понудила да то учини за њу. „О, хоћеш ли?“ узвратила је пријатељица. Касније се срдачио захвалила Марији на хаљини и писала јој је о свим похвалама које је добила иа рачун ње. „То је повећало моје самопоуздање и унело светлост у мој живот“, каже Марија. „Касније сам сазнала да је и она била у депресији и да је знала како ће тај начин много помоћи. И било је тако. Више је она учинила за мене него ја за њу.“

Зато помози депресивнима да себи поставе неколико краткорочних циљева који су у оквиру њихових моћи и околности. То могу бити једноставне дужности у домаћинству, неки ручни рад или чак здраве речи. Једна јако депресивна жена је рекла: „Сваки дан сам покушала својој породици или својим пријатељима да кажем нешто охрабрујуће“! Достизање тих малих циљева изграђује самопошговање.

Кад је у питању брачни друг

Прва претпоставка многих чији брачни другови западају у јаку депресију је та да су они на неки начин одговорни за лоше расположење другога. То ствара осећај кривице, који опет доводи до трвења. Међутим, депресија не мора бити знак да неко има лош брак.

Након што су проучили животе 40 депресивних жена, Мирна Вајсман и Јуџин Пајкел су у својој књизи Депресивна жена закључили: „Није код свих депресивних жена случај да лош брак претходи њиховој болести. Утврдили смо да је код одређеног броја бракова пре депресије постојала слободна и лака комуникација, и узајамна осећајност према потребама другог. Болест је изазвала знатну затегнутост у њиховим односима“ (Наглашено од нас).

Понекад, међутим, иако није увек узрок депресије, затегнут или равнодушан однос према брачном другу може изазвати стање које повећава могућност депресије. Неки чиниоци који потичу депресију наведени су у оквиру на стр. 19. Један супруг чија је депресивна жена постала склона самоубиству признао је: „Нисам озбиљно пазио на њене емоционалне и духовне потребе. За мене је она била више сустанар него жена. Био сам превише запослен помажући другима да бих јој пружио охрабрење и топлину коју је желела и коју је требала. Уз то што сам с њом делио себе и свој живот, требао сам радити и на комуникацији“. Постоје ли ситуације у твојој породици у којима запажаш да је потребно побољшање? Но, шта ће још помоћи брачном другу?

◻ Стрпљење, стрпљење, стрпљење! Пошто је код депресивне особе присутан емоционални бол, она или он се можда окомљује (истреса) на свог брачног друга. Тако је Викторија, која је боловала од јаке депресије, рекла: „Мрзела сам себе и осећала сам се бедно. Била сам сигурна да би супруг и деца волели да ме закључају у ормар и баце кључ. Међутим, стотину пута сам чула: ’Ми те волимо; ми знамо да ти тако не мислиш, или: ’Уморна си’“. Да, схвати да ће особа рећи много тога што не мисли. Чак је и Јов, човек вере, признао да му због љутње „ријечи застранити знају“ (Јов 6:3, СТ). Кад знаш да ти ниси мета, то ће ти омогућити да реагујеш благим, љубазним одговорима који ће обично ублажити ситуацију (Приче Соломунове 15:1; 19:11). Не очекуј да ће се твом брачном другу стање побољшати преко ноћи.

◻ Пружи духовну и емоционалну подршку. Многе су депресивне особе утврдиле да састанци Јеховиних сведока пружају духовно охрабрење за устрајност (Јеврејима 10:25). Али Ирена, чија је депресија трајала 18 месеци, признаје: „Једне вечери сам пре састанка заплакала јер нисам могла поднети помисао да се сретнем било с ким“. Она додаје: „Али, супруг ме охрабрио и након што смо се помолили, цела породица је кренула. Иако сам се током састанка морала борити са сузама, била сам тако захвална Јехови што ми је дао снаге да будем тамо“.

Уз духовну помоћ, депресивном супружнику је потребна потврда да он или она има твоју емоционалну подршку. Ирена описује како је то чинио њен муж: „Код куће, кад би деца заспала, супруг и ја бисмо разговарали, и понекад бих плакала скоро један сат. Помагало ми је његово разумевање и подршка. Молио се са мном, слушао ме или ме загрлио док сам плакала — све што ми је у то време било потребно“. Будући да се хришћанин брине да угађа свом брачном другу, често уверавај депресивну особу да он или она то и чини (1. Коринћанима 7:33, 34).

◻ Пружи физичку помоћ. Кућни послови и брига за децу могу депресивној особи одједном постати превелики терет. Супруг (као и деца) могу да помогну код чишћења и кувања. Покушај да избегнеш да питаш жену шта да урадиш, јер то може повећати напетост. „Мој супруг није у го време допустио било коме да ме било чим оптерећује. Био је попут одбојника“, објашњава Елизабета, једна мајка која је запала у тешку депресију. „Требала сам да се усредсредим само на то да ми буде боље“. Она додаје: „Лекар није само прописао лек, него ми је рекао да сваки дан вежбам. Супруг ме подбуђивао да следим лекарска упутства. Пешачили смо сваки дан“. Добро испланирани излет с депресивном особом такође помаже. За све ово потребно је много иницијативе од стране супруга.

Помоћ других

„Прави друг љуби све време, и брат постаје кад је невоља“, кажу Приче Соломунове 17:17, НС. Искреност пријатељства видљива је у време невоље, као што је то случај током депресије. Како може пријатељ да помогне?

„Док сам била у депресији, једна пријатељица ми је неколико пута писала и увек је убацила охрабрујуће цитате из Библије”, прича Марија, „Непрестано сам испочетка читала писмо и плакала. Таква су писма била за мене као злато“. Охрабрујућа писма, разгледнице и телефонски позиви дубоко су цењени. Такође помажу срдачне посете. „Ако нико не долази, то изазива представу да смо сами“, додаје Елизабета. „Моли се с особом, испричај нека охрабрујућа искуства, скувај нешто и донеси као својој породици. Једна пријатељица ми је послала кутију пуну разних ситница. Одмотавање сваке ствари представљало је тако угодно изненађење“.

Наравно, кад дође до тога да због депресивне особе треба трчкарати или обављати за њу кућне послове, буди разборит. Слушај је. Не инсистирај да учиниш нешто ако то она не жели. Понекад сазнање да неко други ради оно што би ти требао може код тебе изазвати осећај кривице. Тако ће депресивној особи можда бити драже да се то не уради.

Старешине, или духовни пастири, у скупштини Јеховиних сведока такође пружају непроцењиву помоћ. Ирена објашњава: „Разговарала сам о свом проблему с двојицом старешина. (И мој супруг је дошао да ми пружи подршку). То је био велики корак напред и много ми је то помогло. Увидела сам да је тим људима стварно стало да ми помогну“. Тиме што пажљиво слушају и што су добро припремљени, ти људи могу ’тешити малодушне’ (1. Солуњанима 5:14; Приче Соломунове 12:18).

Од пресудне важности је знати где потражити стручну помоћ — то нам заправо може спасити и живот! Понекад стање постане тако лоше да је депресивној особи потребна стручна помоћ. Не рачунај на то да ће такву одлуку донети депресивна особа. Често ће бити потребно урадити то за њу. Можеш је охрабрити тако да кажеш: „Сигуран сам да твоја болест није озбиљна, али треба отићи на преглед да се сасвим отклоне сумње. Иако те ја много волим, ја нисам лекар.“ Буди љубазан, али одлучан!

Помагати пријатељу или брачном другу у борби против депресије није лак задатак, али устрајност може спасити и живот. Често је управо твоја брига пресудна. На пример, Маргарета је рекла свом мужу у стању најдубље депресије како жели да одустане од свега и умре. Он је срдачно рекао: „Помоћи ћу ти да не одустанеш“. Маргарета је била дирнута његовом бригом и каже: „Тада сам знала да могу даље“. Тако је и учинила и коначно победила своју депресију.

[Фуснота]

[Оквир на 18. страни]

Размишљати на начин који гради самопоштовање

Једна је жена, чији је брак био уздрман неверством њеног мужа, постала депресивна и склона самоубиству. Касније се поверила једном вештом саветнику: „Без Рајмонда ја сам ништа . . . Ја не могу бити срећна без Рајмонда“.

Саветник ју је упитао: „Јесте ли срећни кад сте с Рајмондом?“ Одговорила је: „Не, све време се свађамо и осећам се горе“. Он је наставио: „Кажете да нисте ништа без Рајмонда. Јесте ли се тако осећали и пре него што сте срели Рајмонда?“ „Не, осећала сам да сам неко“, изланула се депресивна жена. Саветник јој је тада одговорио: „Ако сте били неко пре него што сте упознали Рајмонда, зашто вам је сада он потребан да бисте били неко?“ Говорећи о том случају у својој књизи Спознајна терапија и емоционални поремећаји, др Арон Бек каже: „Приликом једног каснијег разговора она је рекла да ју је заиста продрмала помисао: Како би она могла бити ’ништа’ без Рајмонда— кад је била срећна и потпуна особа и пре него што је упознала Рајмонда?“ Надвладала је своју депресију.

[Оквир на 19. страни]

Могу ли околности у твом дому проузроковати депресију?

◻ Је ли самопоштовање уздрмано непромишљеним изјавама, као нпр. ’Зашто ти ниси боља жена?’ ’Волим те упркос томе што си таква’, или ’Зашто си увек тако немарна?’

◻ Да ли се увек изнова изазива осећај кривице, тако што се супружнику увек ствара осећај одговорности, без обзира на чињенице?

◻ Да ли у дому влада атмосфера која спутава отворено изражавање осећаја и да онај ко их показује изгледа као слабић?

◻ Да ли се код једног супружника изазива осећај како мора бити скоро савршен да би одговарао очекивањима другога?

◻ Је ли блокирана отворена и директна комуникација?