Шта каже Библија
Абортус — решење за пренасељеност?
КАКО у прошлости тако и данас абортус је уобичајено средство контроле рађања, било да је то у складу са државном политиком или због личне одлуке.
У једним канадским новинама стоји у извештају под насловом „Кинеска агонија од 53 милиона побачаја“ да кинеско министарство здравља наводи тај запањујући број за временско раздобље од 1979. до 1984. Тај број побачаја у распону од пет година одговара двоструком броју становника Канаде!
Процењује се да се у Јапану изврши годишње 30 посто прекида трудноће, односно 2,1 милион. У знак сећања на понеко нерођено дете постављају се у будистичким храмовима широм земље фигурице од гипса, камена или пластике.
У Шведској, на другој страни земљине кугле, право на побачај постоји од 1946. године и то из „медицинских, социјално—медицинских, хуманих и еугеничких разлога, као и у случају повреде заметка“. Жене у Шведској и у осталим земљама сматрају побачај друштвено прихватљивим, и уопште уобичајеним поступком за ограничавање величине породице.
Популаран обичај из старог времена
У старој Атини побачајима се регулисао раст становништва. „Добровољно ограничавање породице било је свакодневна појава, а догађало се у виду спречавања зачећа, побачаја или чедоморства“, пише историчар Вил Дурант у свом делу Културна историја човечанства.
Побачај је био уобичајен и у Римском царству. Из ког су се разлога вршили побачаји? Вил Дурант објашњава: „Жене су више желеле да имају сексуалну привлачност него мајчинску лепоту; изгледа да је жеља за индивидуалном слободом била у супротности са потребама расе. . . . Од оних који су склапали брак већина је изгледа ограничавала породицу побачајима, убијањем деце, коитус интеруптус и контрацепцијом.“ Зар разлози за пораст побачаја у данашњем времену нису слични?
Гледиште првих хришћана
Потпуно супротно томе, први хришћани су били одлучно против побачаја. Вил Дурант наводи: „Побачај и чедоморство, што је десетковало паганско друштво, хришћани су сматрали убиством, стога нечим забрањеним.“ И док је ограничавање рађања било истакнут друштвени феномен грчке и римске ере, хришћани су одлучно заступали строг морални кодекс, који је наглашавао поштовање светости живота. Као некад у старом Израелу, деца су и међу хришћанима била знак благослова од Створитеља. Псалмист је рекао: „Гле! Синови су наследство од Јехове; плод утробе његова је награда“ (Псалам 127:3, НС).
Из Речи Божје, Библије јасно произлази да Јехова, „извор живота“, признаје право нерођеног детета на живот. У Библији читамо да он не гледа на нерођено дете као само на комад ткива. Псалмист описује следећим речима Божју заинтересованост за његова дивна дела стварања: „Ти (Јехова) ме заклањаш у утроби матере моје. . . Очи су ти виделе чак мој заметак и у твојој су књизи сви његови делови записани“ (Псалам 36:9; 139:13—16 НС).
Осим тога, Јехова позива на одговорност сваког појединца који у вези с још нерођеним дететом нехотице захвати у природни ток ствари. Из Мојсијевог закона је видљиво да је таква особа била позивана на одговорност, јер читамо: „Ако се људи побију и ударе трудну жену, те она побаци, али друге штете не буде, онда онај који ју је ударио нека плати одштету коју затражи њен муж. Он нека плати како суци одреде. Буде ли другог зла, нека је казна живот за живот“ (2. Мојсијева 21:22, 23, СТ).
Дакле, ако Јехова сматра непажњом проузроковано угрожавање живота још нерођеног детета поступком који повлачи за собом озбиљне последице, колико ли је онда већа одговорност код намерних захвата у случају побачаја! А пошто у свом закону записаном у 21. Поглављу 2. Мојсијеве Бог није утврдио никаква ограничења обзиром на старост нерођеног детета, сви докази с тим у вези постају неодрживи.
Решење за пренасељеност
Обзиром на све веће помањкање животних намирница и стамбеног простора, као и на смањивање залиха воде, неки тврде да би селективни побачај као средство ограничавања трудноће могао долазећим нараштајима олакшати притисак. Али, да ли је то једина могућност за регулисање светског становништва?
Пре 6.000 година Јехова Бог је објавио своју намеру у вези са становништвом планете Земље—рекавши првом људском пару: „Будите плодни и намножите се и напуните земљу и владајте њом“ (1. Мојсијева 1:28, НС). Запазимо да је Божја изразита намера била да се земља напуни, а не препуни. Створитељ ће успоставити равнотежу—побринуће се да земља буде у разумним границама настањена, такође ће осигурати економску равнотежу, као и производњу довољне количине хране (Исаија 65:17—25).
Разумно је да се прихвати да ће Створитељ човека и његове способности размножавања све регулисати, тако да се успостави савршена равнотежа. Неће бити потребни побачаји да би се ограничио пораст становништва. Јехова ће се кроз Царство свог Сина Исуса Христа побринути да земља одговарајуће својим околностима буде настањена послушним људима, који ће живети у рају проширеном широм света (Исаија 55:8—11; Откривење 21:1—5).
[Слика на 28. страни]
„Са шест месеци заметак може да гледа, слуша, доживљава, осећа па чак и учи“ (Др. Т. Верни, аутор књиге „Тајни живот новорођенчета“)