Млади питају...

Абортус — да ли је то решење?

„Кад су се моји резултати тестирања на трудноћу показали позитивнима“, присећа се Џуди, „мој младић је одмах захтевао да абортирам. Чак ми је дао и паре за то.“ Џуди је имала 17 година.a

КАД је 15-годишња Марта открила да је трудна, разговарала је са саветником на клиници за абортусе. „Све ми је објаснила“, каже Марта. „Рекла ми је да бих могла абортирати, или би ми она помогла да пронађем неку агенцију за усвајање деце или дом за труднице, уколико је то оно што бих ја желела.“

Само у Сједињеним Државама, сваке године затрудни више од милион адолесцентних девојака. Међу њима су и бројни млади који, упркос хришћанском васпитању, нису послушали Божју заповест да се ’чувају од блуда‘, то јест предбрачног секса (1. Солуњанима 4:3). Овакав неморал има за последицу много беспотребне патње. Ипак, многи од ових младих с временом зажале због свог понашања и желе да поправе своје животе. Али, суочени са застрашујућим изгледом да ће имати ванбрачну бебу, неки се могу питати да ли би абортус могао бити једноставно решење за њихове проблеме. На крају крајева, сваке године скоро се пола милиона трудних девојака у Сједињеним Државама одлучи за абортус. Да ли би то заиста могао бити најбољи одговор за нежељену трудноћу?

Зашто неке абортирају

Разумљиво је да у игру могу ући неке снажне, и чак опречне емоције. Млада жена ће прилично сигурно имати нека природна осећања према детету које расте у њој, али такође може имати и оправдане страхове и бриге.

Осамнаестогодишња Вики, на пример, „желела је да иде на колеџ, и можда чак да стекне магистарски степен“. У њеним мислима, имати бебу сукобило би се с њеним плановима (часопис ’Тин, од марта 1992). Марта је слично закључила: „Ако си мајка, остајеш кући са својим дететом и завршила си са школом. Ја нисам била спремна за то.“ Према једном истраживању, 87 посто тинејџерки које абортирају страхују да ће поседовање бебе драматично променити њихове животе на начин који они нису спремне да прихвате.

Страх од финансијских потешкоћа и брига да особа можда неће бити способна да се носи с одговорностима самосталног родитељства такође су уобичајени разлози због којих многе изабирају абортус. Вики је то овако изразила: „Потичем из породице разведених родитеља, и моја мајка је сама подигла троје деце. Посматрала сам њену борбу... Просто сам себе могла видети како завршавам као родитељ самац као и моја мајка.“

Притисци других, а нарочито младића, такође могу особу гурнути ка прекиду трудноће. Џудин младић дао јој је ултиматум: „Ако не абортираш, не желим више икада да те видим.“ За Нанси, притисак да абортира потицао је од њене мајке као и од других рођака.

Популарно гледиште да абортус не укључује стварно убијање малог детета такође врши моћан утицај. Вики каже: „Не бих себи дозвољавала да о томе размишљам као о беби... Прочитала сам да је до пете недеље трудноће фетус мањи од нокта на малом прсту. Тако сам се ухватила за ту идеју да не бисте веровали. Рекла сам себи да ако је то величине само нокта на малом прсту, то у ствари није беба. Покушала сам да га не учиним стварним у свом уму како би могла проћи кроз абортус.“

Неки такође тврде да, барем у технолошки напредним нацијама, абортус је безбедан — наводно безбеднији од ношења трудноће за адолесценте. Кад се све ствари узму у обзир, онда абортус може изгледати пожељан. Па ипак, чињенице показују да многе које изаберу абортус касније жале због тога. Једна жена каже: „Имала сам абортус са својих 20 година. Сада имам 34, и тешко ми је да се борим с оним што сам учинила. Желела сам моју бебу, али мој младић није. Још увек доживљавам емоционалне трауме; бол је с тобом до краја живота.“

Емоционални ожиљци

Уместо да је једноставан излаз, абортус може нечије потешкоће учинити горим. У најмању руку, он иде уз длаку нашем унутрашњем осећају за исправно и погрешно — савести коју је Бог усадио у човечанство (Римљанима 2:15). Осим тога, абортус захтева да млада жена затвори врата своје нежне наклоности према мајушном животу који се у њој развија. (Упореди с 1. Јовановом 3:17.) Како је то деморалишуће!

Марта каже: „Тек након што су прошле две недеље (после абортуса) почела сам да осећам кривицу и неку врсту стида због онога што сам урадила.“ Ствари су постале још теже кад је дошао фебруар — месец у којем би беба била рођена. Елиаза размишља: „Пре петнаест година имала сам абортус. После тога, патила сам од озбиљне депресије и морала сам се много пута лечити на клиници. Чак сам желела да извршим самоубиство.“

Истина, не реагују све младе жене на овај начин. Многе искрено верују да фетус није људски живот. Али шта Створитељ — ’извор живота‘ — каже у вези с овим? (Псалам 36:10). Библија јасно показује да је за Јехову Бога нерођено дете које се развија унутар материце далеко више него пуко фетално ткиво. Он је надахнуо краља Давида да напише. „Заметак мој видјеше очи твоје, у књизи је твојој све то записано“ (Псалам 139:16, ДК). Створитељ, дакле, чак и заметак сматра засебном особом, живим човеком. Из овог разлога, он је рекао да ће особа бити позвана на одговорност ради повређивања нерођеног детета (Излазак 21:22, 23). Да, што се Бога тиче, убијање нерођеног детета јесте узимање људског живота. Према томе, девојка која жели да угоди Богу не може абортус сматрати прихватљивом могућношћу избора — без обзира на притиске који се врше на њу.b

Добијање подршке

Џуди, споменута на почетку, изабрала је да не абортира своју бебу. Она каже: „Моја старија сестра је сазнала, и од самог почетка пружила ми подршку, нарочито емоционалну. Чак је рекла да ће ме и даље подупирати након што родим бебу. То је било све што ми је било потребно да чујем да бих урадила оно што сам дубоко у срцу осећала да је исправно. Кренула сам даље и родила бебу.“ То је било пре девет година. Гледајући свог осмогодишњег сина, Џуди каже: „Да сам ишла на абортус, била би то највећа грешка у мом животу.“

Једна млада жена по имену Натиса слично прича: „Пре пет година седела сам у једној клиници за абортусе, чекајући свој ред. Уместо да га дочекам, размислила сам још једном и изашла из клинике. Сада имам предивног четворогодишњег сина, још једну бебу на путу, и удата сам за једног оца пуног љубави.“

Свако ко је суочен с ванбрачном трудноћом не би требало да доноси брзу одлуку. Колико год ствари изгледале лоше, то није крај света. Али таквим особама је сигурно потребна подршка и зрело вођство. Дати своје срце својим родитељима добар је почетак, нарочито ако су они хришћани (Пословице 23:26). Истина, они ће испрва без сумње бити повређени и љути. Ипак, коначно ће вероватно бити покренути да помогну. На пример, они могу средити ствари за пренаталну негу. Они такође могу помоћи у коришћењу икаквих доступних владиних програма за оне који испуњавају услове. Што је најважније, они могу охрабрити особу која греши да прими потребну духовну помоћ од скупштинских старешина (Јаков 5:14, 15).

Неке неудате мајке су изабрале да своје бебе дају на усвајање, сматрајући да беби не би могли пружити најбоље. Иако је усвајање сигурно боље него окончавање дететовог живота, Бог родитеље држи одговорнима да ’за своје домаће... брину‘ (1. Тимотеју 5:8). Самостални родитељ можда неће бити у стању да свом детету пружи најбоље у материјалном погледу, али му може пружити нешто што је далеко важније — љубав (Пословице 15:17). Дакле у већини околности, било би боље да неудата мајка сама подиже дете.

А шта је са задатком подизања одојчета — и драстичним променама у начину живота које ће се несумњиво морати направити? Све то може изгледати поразно. Па ипак, Библија пружа практичан савет који људима може помоћи да изађу на крај с овим изазовима. Покајничке неудате мајке такође могу извући корист из духовне помоћи чврсто засноване на Божјој Речи. Да, уз подршку пуну љубави и исправно вођство, оне могу извући највише из те ситуације.c Абортус једноставно није решење!

[Фусноте]

[Слика на 16. страни]

Младићи често покушавају да натерају девојке да абортирају