Пребијање жена — поглед иза затворених врата

МАЛТРЕТИРАЊЕ жена је запањујућа општа појава. Часопис Психологија данас извештава да „једна од 10 жена озбиљно је нападана (ударена, гурнута ногом, или још горе) од стране супруга, у току свог брака.“ Годину дана касније, часопис Фамилијарни односи је указао да је важност тог проблема чак већа, наводећи да „свака друга жена у Сједињеним Државама доживљава насиље у породици.“ У Канади, према извештају из 1987. се каже да је свака десета жена тучена. И у другим земљама су сличне процене.

Један окружни јавни тужилац из Њујорка прилаже још доказа о растућем проблему пребијаних жена. „Насиље над женама постоји у епидемијским размерама у америчком друштву. Еф-Би-Ај процењује да је сваких 18 секунди ударен један брачни друг и да не мање од 6 милиона жена бива пребијено сваке године.“ Установљено је да „жене које су тучене, а које су затражиле болничко лечење, имају више повреда од осталих жена, које су се обратиле лекару због силовања, препада у мраку, као и различитих аутомобилских несрећа. Годишње бива убијено око 4000 жена.

Ако је злостављање жене добро чувана породична тајна, они који су најблискији супругу који пребија жену, као нпр. најбољи пријатељи, сарадници на послу или чланови шире породице, не могу никада да посумњају да он туче жену. Он може добро да обавља дужност на послу и у друштву, и често је врло поштован од оних који су му по положају равни. Многи мужеви-злостављачи, после туче, одлазе у кафану, на улицу или посао. Многи би од њих скинули и кошуљу с леђа да помогну неком у невољи.

Са њиховим брачним другом, међутим, најнезнатнија ствар може код њих да изазове жестоки гњев — јело које није припремљено на време, или по његовој вољи, модел хаљине који му се не свиђа, жеља да она гледа други телевизијски програм. Британска студија о пребијаним женама, показује да је 77 посто нападнутих жена претучено без разлога. Извештаји показују да се многи случајеви млаћења, истичу као нешто што је „тривијално, као кад се жени разлије жуманце или кад носи коњски реп“.

Један супруг, који је тукао своју жену признао је да је „очитао жени буквицу јер се запетљала о постељину.“ Његово „читање буквице“ је значило избацивање жене из кревета ударцем ноге и ударањем њене главе о под, тако снажно, док није пала у несвест. Једна злостављана жена, која годинама трпи батине, је рекла: „Повод за немио случај, могао је бити мој пропуст да на сто за ручавање ставим нешто од прибора за јело.“

Једна, жена која је 3,5 године била у браку проценила је да је у том периоду била истучена око 60 пута. Рекла је: „Он није волео моје пријатеље. Постепено, ја сам престала да их виђам.“ На крају, престала је да виђа целу своју породицу, зато јер их он није волео. „Мој покушај да их посетим, био је довољан разлог за још једне батине“, објаснила је. Једна друга злостављана жена је рекла: „На крају, питала сам га какав би требао бити сваки мој следећи корак — шта ћемо ручати или где да поставим неки део намештаја.“

Истраживања показују да жене вероватно, добијају батине увече, по ноћи или за време викенда. Дакле, болничко особље за хитне интервенције сусреће жену након жестоких батина, пре њеног лекара. Озледе тих пребијаних жена које се утврде за лечење, су често ране које крваре, нарочито главе и лица. Код унутрашњих повреда превладавају — несвестица, напукле бубне опне, нарочито ако је жена трудна — стомачне повреде. На врату су често видљиви знаци гушења. Често се морају намештати поломљене кости — вилице, руку, ногу, ребара и кључних кости. Многе жртве се шаљу у центре за опекотине, на лечење опекотина проузрокованих узаврелим течностима или киселином.

Један писац је писао о мужевима који пребијају жене: „Ти су момци, заиста, стравични. Закључавају жене у собама, ломе им кости и осакаћују их. Режу их ножевима, испробавају на њима деловање дрога, ударају их шаком по лицу, трбуху и грудима. Држе пушке уперене у њихове главе — убијају их.“ Постоје извештаји о женама, које су, ланцем везане за кревете, аутомобилима онеспособљеним чупањем каблова и претњама да ће бити убијене и оне и њихова деца, ако покушају да побегну. Трагедијама нема краја.

Често се дешава да су са физичким злостављањима повезане претње и оптужбе, псовање, затим депресија, ноћне море и бесаница.

Какав је то човек који може таквим трагичним злостављањем да наноси бол свом брачном другу — жени, којој можда често каже да је воли и да не може без ње. Размотрите у следећем чланку, кратак опис његове личности.