Мужеви који туку жене — поглед из близине

ЈЕДНОГЛАСНО је мишљење стручњака, да они који туку жене, имају сличне карактерне црте. Лекари, адвокати, полицајци, судски чиновници и социјални радници — који због природе посла, свакодневно долазе у додир са породицама у којима је присутно насиље — слажу се с тим. Један судски чиновник је рекао: „Нарцизам — то је главно обележје. Сличност између таквог човека и малог детета је запањујућа. Свака жена, чији сам случај решавао, испричала ми је о садржајима тих напада гњева. Онај, ко је склон таквом понашању, може да буде у добром односу са околином само под условом да се она брине о задовољењу његових потреба. Тај исти чиновник, описује насилника као „социјалнопатолошког типа“, мислећи на његову неспособност да сагледа последице својих дела.

„Прилично интересантно“, рекао је један писац, „такве особе углавном пате од осећаја мање вредности, настојећи да сличан осећај створе и код својих жртава.“ „Посесивност и љубомора, као и сексуална недораслост и недостатак самопоштовања, су уобичајене особине мушкараца који туку своје жене“, пише у једном новинском извештају. Слажући се са кратким описом личности тих злостављача, један угледни психолог је додао: „Пребијање је један од начина којим недорасли муж покушава да докаже своју мушкост.“

Постаје очигледно да онај ко злоставља жену, употребљава насиље као средство за одржање контроле и доказивање моћи над својим брачним другом. Један такав, је изјавио: „Ако престанемо да тучемо, губимо контролу. А то је, незамисливо, неподношљиво.“

Често, без разлога, муж који туче жену је неразумно посесиван и љубоморан. Измишља романтичну везу између своје жене и поштара, млекара, породичног блиског пријатеља или било кога с ким она долази у контакт. Иако са женом поступа врло грубо, наносећи јој и физички бол, он се из дна душе боји да је не изгуби. Ако му жена прети да ће га оставити, он узвраћа претњом да ће убити и њу и себе.

Љубомора често показује своју ружну страну, кад жена очекује бебу. Муж осећа претећу могућност да ће наклоност жене према њему бити пренета на бебу и да ће она бити у центру пажње. Многе жене које су малтретиране, изјављују да је почетак тог злостављања био када их је муж ударио ногом у стомак за време прве трудноће. „Нарцизам од ког пати, доводи га у стање у ком заиста може да покуша да убије фетус“, рекао је један судски чиновник.

Циклус насиља

Друго обележје личности човека, који бије жену, је циклус проживљеног насиља — како су потврдиле многе пребијане жене. У првом стадијуму, муж прибегава викању и псовању. Можда прети да ће јој отети децу, говорећи да их више никада неће видети. Осећајући се угроженом, жена ће потврдити да је она крива за све, прихватајући одговорност за његово увредљиво владање. Тиме му она нехотице, чини услугу. Тако му се она ставља у руке. Али, потребна му је већа надмоћ. Тај први стадијум може да се појави у било које време после венчања — понекад у првим недељама.

Други стадијум, може да дође са наглом провалом насиља — ударање ногама и песницама, чупање косе, бацање на под и силовање на бруталан начин. Први пут, жена ће можда доћи до сазнања, да није крива. Закључиће, да је узрок свега вероватно неки спољни фактор — притисак на радном месту или неслагање са друговима на послу.

Непосредно након излива гњева, жена ће се утешити осећајем гриже савести свог мужа. Он је сада у трећем стадијуму циклуса. Обасипа је поклонима. Преклиње је да му опрости. Обећава јој да се то више никада неће догодити.

Али, догађа се поново и поново. Гриже савести више нема. Сада, то постаје начин живота. Претња да ће је убити увек је присутна, ако му она каже да ће га оставити. Она је сада под његовом потпуном влашћу. Присетите се већ цитираних речи једног злостављача: „Ако престанемо да тучемо, губимо контролу. А то је, незамисливо.“

Друга сличност

Увек, они који злостављају своју жену, криве њу да изазива батине. Управитељ службе за помоћ пребијаних жена извештава: „Злостављач каже својој жени, ’Тучем те зато, јер ниси то добро урадила.’ Или, ’Тучем те зато, јер није готов ручак.’ Увек је она крива. И када таква врста емоционалног злостављања траје годинама, жени се намеће мисао, да заиста у то поверује.

Једној је жени муж рекао да је изазвала нападе са стварима које није добро урадила. „Како су се понављала злостављања, понављала су се и извињавања. И увек је било, ’Гледај шта си ме присилила да учиним. Зашто ме наводиш да то чиним?’“

Један бивши злостављач жене, чији је отац такође пребијао своју жену, је рекао: „Мој отац није никада могао да призна да је крив. Никада се није извинио или прихватио било коју одговорност за своја дела. Увек је кривио своју жртву.“ Син такође признаје: „Кривио сам жену да је изазвала батине.“ „15 година“, рекао је отац, „злостављао сам своју жену, јер је била Јеховин сведок. Окривљавао сам је за све. Нисам схватао, да је оно што сам чинио било тако зло, све док нисам почео да проучавам Библију. Сада је то, неугодно сећање у мом животу. Покушавам да то заборавим, али је оно увек присутно.“

Исказ оца и сина, обојица злостављачи жена, није једини. Пре је то кратак опис личности мужева који туку своје жене. Син је признао да обичај млаћења жене у његовој породици сеже унатраг 150 година, прелазећи од оца на сина. Према Националној коалицији против локалног насиља, 60 посто дечака који су сведоци кућног злостављања, постају злостављачи а 50 посто девојчица постају жртве.“

Један новинар је рекао: „Чак ако се они савладавају од туче и не дође до последица отвореног сукоба, та ће деца научити нешто, што вероватно неће никада заборавити: да је прихватљиво решавање проблема притиском и на насилан начин.“

Они, који се труде да бране злостављане жене, кажу да дечаци који су гледали како очеви туку њихове мајке, често их и они насилно нападају или прете да ће убити своје сестре.“ То није само мали балавац, расположен за игру“, рекао је један. „То је стварна намера.“ Видевши своје родитеље који користе насилност како би изишли на крај са својим бесом, деца то схватају као једину могућност.

Једна успаванка каже да су мале девојчице створене од „шећера и миродија, као и свега што је лепо.“ Те мале девојчице расту, да постану наше мајке и жене, којима мужеви говоре да не могу без њих да живе. Несумњиво, правда је против злостављања жена, али чија правда — људска или Божија?