Дрога — опасна и смртоносна

ИСТОРИЈА дроге — супстанце која утиче на чула — сеже унатраг све до почетка човечанства. Природне супстанце које утичу на нервни систем рано су откривене: алкохол за опуштање оптерећених мисли; опијуми који ублажавају болове и успављују; лишће коке које отупљује чула и повећава издржљивост.

Алкохол одавно заузима истакнуто место. Библија у 1. Мојсијевој 9:20, 21 каже: „А Ноје поче радити земљу, и посади виноград. И напив се вина опи се.“ Опијум је изгледа био познат у старој Месопотамији и, према предањима, узимали су га многи у старој Грчкој. Мескалин, дуван, кока и сома играли су важну улогу током историје.

Дрога је нашла своје место и у књижевности. Хомер је приповедао о заборавности која је у земљи сањара спопала неке из Одисејеве посаде. Чувени детектив Шерлок Холмс убризгавао је 7-постотни раствор кокаина који је, како је описано, имао врло побуђујуће и разбиструјуће деловање. Сличан став је заступао психијатар и неуролог Сигмунд Фројд.

Убрзо је откривено медицинско значење дроге, али њена примена није остала ограничена на медицину. Обично је коришћена код религиозних обреда. Употребљавала се за проширење свести, појачање осећаја, повећање разумевања, промену расположења и за јачање љубавне моћи. Али, имала је и неизмерно разарајуће деловање и проузроковала је огромне социјалне проблеме.

Занимљиво је да наркотици који су данас забрањени нису увек сматрани шкодљивим за здравље и добробит човека. У другој половини 19. века били су кокаин, опијум и хероин законити и могли су се лако набавити. Без рецепта, могли су се купити у свакој апотеци. Неке дроге су навелико употребљаване као саставни део лекова. Кока-кола је 17 година садржавала кокаин, док 1903. није замењен кофеином.

Државе које сада желе да искорене трговину дрогом, некад су се бориле да је прошире. Опијумски ратови — два трговачка рата који су вођени средином 19. века, кад је Кина желела да заустави незаконито трговање опијумом у својој земљи — завршили су поразом Кине и насилним озакоњењем увоза опијума у ту земљу.

Злочин без жртава?

Неки и данас заговарају озакоњење дроге. Сматрају то решењем дилеме незаконитог трговања дрогом. Други су мишљења да је „повремено“ узимање дроге лична ствар, а безазлена забава. Но, је ли употреба дроге, како неки тврде, заиста „злочин без жртава“? Запази следеће:

● 26 година стара Наташа Ашли, осам и по месеци трудна, разговарала је на улици с пријатељицом у предграђу Њујорка званом Мала Италија. Изненада су на тротоар дојурила кола и згазила обе жене. Пригњечена на стуб светиљке, лева нога Наташе Ашли смрскана је од колена на доле. И њена пријатељица била је рањена; сломила је ногу. Полиција је установила да је возач био дрогиран; још увек је држао шприц у руци. „Изгледа да је у вожњи дао превелику дозу“, рекао је болничар који је водио бригу око рањеника.

● Михаел Перкинс умро је у старости од само 12 година — погинуо је у пожару у ком је изгорела стамбена зграда у којој је становао. Према подацима полиције, ватру су запалили продавачи дроге након што се дечаков отац жалио због трговања дрогом у згради.

● Роза Урена нити је јесенас кренула на факултет нити ће се идуће године удати, како је то намеравала. Смртно је рањена док је спавала. Залутали метак који је пробио прозор и горњи крај кревета пробио јој је главу. Трговци дрогом изрешетали су зграду мецима у препирци око подручних права.

● Један 17-годишњак је вршио провале да би могао набављати дрогу. Кад је осам дана касније ухапшен, убио је пет особа, а шест је ранио. „Све жртве биле су недужни радници“, рекао је шеф детективске службе.

То су само неки од многих немилих догађаја у вези са дрогом који су се збили прошле године у само једном граду. А такви догађаји су у алармантном порасту.

Колико би се сигурним осећао у саобраћају кад би знао да је одређени проценат осталих возача узео дрогу која смањује моћ расуђивања и рефлексе? Би ли мирно сео у аутобус, авион или воз кад би знао да је особље које је одговорно за сигурност дрогирано? „Већ је било случајева да су од дроге зависни пилоти, железничко особље, возачи аутобуса и камиона, директори фабрика, лекари, учитељи и други на одговорним положајима изазвали опасне ситуације, јер су током радног времена узимали дрогу“, писао је часопис Манчестер гардиан викли.

Истраживање у вези са сударом путничких возова који се недавно догодио у Маунт Вернону (Њујорк), у ком је било жртава, показало је да је свих пет одговорних за надгледавање железничког саобраћаја узело дрогу. Џон Х. Рилеј, управник државне железнице, рекао је: „Израчунали смо, да се током протеклих 16 месеци просечно сваких десет дана догодила нека већа железничка несрећа, код које је установљен утицај алкохола или дроге. Укупно је било више од 375 рањених или погинулих. Наишли смо на дрогу код сваке пете железничке несреће, коју смо у последње две године преиспитали, а до 65 посто смртних случајева било је у несрећама у којима је неко од персонала био под утицајем алкохола или дроге.“

Дрога и криминал

Не морамо се налазити у саобраћајном средству да бисмо постали жртва дроге. Многи страдају у свом стану или на улици. Зависници често постају криминалци да би финансирали своју скупу страст — краду, нападају и проваљују. „Недавно проведена студија министарства правосуђа открива запањујућу чињеницу да у неким градовима 79 посто окривљених узима дрогу“, пише часопис U.S.News & World Report.

Често долази до пуцњаве међу супарничким бандама и до освете над онима који не могу да плаћају. Често су недужни пролазници умешани у сукоб. „Ако се онај кога траже, налази међу четворицом или петорицом других“, каже један службеник, „тада та четворица или петорица имају злу срећу“.

У Вашингтону, главном граду САД, 1987. године почињено је 228 убистава — 57 посто је било повезано с наркотицима. У граду Њујорку било је забележено 1691 убиство, просечно 4 дневно. Више од 38 посто тих убистава било је повезано с дрогом. „Ватрогасна служба Окланда (Калифорнија, САД) више од 180 случајева подметања пожара прошле године у том граду приписује борби међу бандама, на одмазде против муштерија које оклевају да плаћају или на одмазде против становника који се јавно жале због распрострањене трговине креком, врло јаким обликом кокаина“, извештава Њујорк тајмс.

Цело друштво осећа последице злоупотребе дроге — растући криминал и насиље, смањење привредне производне снаге, трагичне несреће, корупција — и с тим повезани високи трошкови. Али, наркомани су ти који плаћају највишу цену. Зашто?

Опасности за наркомане

„Злоупотреба дроге је штетна. Може упропастити разум и тело. Кратко речено: Злоупотреба дроге је глупост.“ Тако се изразио Малколм Лоренс, некадашњи помоћник државног секретара САД за међународну контролу наркотика. Али, како је с онима који тврде да нису „зависни“ и да могу да престану кад год желе? „Познам људе који су неколико пута узели крек, а тада су га сасвим оставили“, рекао је један средњошколац.

„Сигурно је да неће сваки омладинац који попуши цигарету која садржи дрогу, или који попије боцу ракије, завршити тако као ја“, рекао је Кен Барун, некадашњи наркоман, који је са 16 година почео с марихуаном, а затим прешао на таблете, халуциногене, хероин и кокаин и који се више није надао да ће доживети свој 25 рођендан. Многи постану зависни и нико не може да предвиди, коме ће се то догодити све док не буде прекасно.

Проблем је што дрога делује ослабљујуће. Кокаин нпр. који се тренутно највише користи, испочетка даје осећај јачине, крепости, самопоуздања. То је тако угодан осећај да се јавља жеља да се увек поново има. Али, тада почињеш да се без дроге осећаш лоше — раздражено, сметено, плашљиво и потиштено. Треба ти још. Али, стална употреба може створити зависност и многе проблеме као што су параноја, халуцинације и разне психозе.

Истраживачи су установили да злоупотреба кокакина може да проузрокује трајна оштећења срца, срчани напад и срчану кап. Наводно је Лен Бајас, кошаркаш из Сједињених Држава који је 1986. умро од инфаркта проузрокованог кокаином, само једном узео дрогу. Крек, дериват кокаина, још је гори. „Крек је нарочито опасан јер делује крајње опојно и може да проузрокује озбиљне физичке и психичке тешкоће“, пише часопис Медицински аспекти људске сексуалности. Пошто је то јефтина дрога и може лако да се набави, наилази на одазив углавном код омладине. Неки потрошачи крека убили су своје родитеље и извршили самоубиство.

„Смртни случајеви и хитне интервенције због злоупотребе кокаина знатно су се повећали од 1983. до 1986“, стајало је у посебном извештају председника финансијске контроле САД. Статистике које је на темељу података болница саставио DAWN (Центар за помоћ и упозорење од дроге) показале су 167-постотни пораст хитних интервенција и 124-постотни пораст смртних случајева због злоупотребе дроге у том раздобљу.

Трагичне последице по децу

Једна од најтрагичнијих последица злоупотребе дроге је њено деловање на децу. „Прича о злостављању и запуштању деце током 1987. у Њујорку је прича о експлозивном порасту злоупотребе дроге“, каже један извештај Internal Fatality Review Panel of the Human Resources Administration. Забележено је 46 713 случајева злоупотребе и запуштања деце, а 103 детета су умрла. Током 1987. фискалне године родило се осим тога у том граду преко 2 500 деце са симптомима које имају наркомани кад престану с дрогом. Због злоупотребе кокаина многе се бебе рађају пре времена и смањене су тежине, јер дрога смањује доток крви до постељице, а тиме смањује и снабдевање плода кисеоником и храном.

Многе се бебе такође рађају заражене страшним вирусом сиде, који се преноси интравенским узимањем дроге, а прелази с мајке на плод. Прошле године у Њујорку се родило око 1 000 беба заражених вирусом сиде. „Налазимо се на почетку катастрофе“, рекао је др Леонард Клас, управник оделења за новорођенчад у болничком центру Кингс Каунти. Најмање 3 бебе умиру месечно у тој болници од сиде.

Пошто су последице злоупотребе дроге врло опасне, чак смртне, логично је да помислиш како се предузимају све мере да се та трговина заустави. Али, зашто је онда у порасту? Је ли икакво решење на помолу?

[Оквир на 7. страни]

Неке честе дроге

Дрога Могуће последице Опасности злоупотребе

[Слика на 9. страни]

Нерођени су беспомоћне жртве злоупотребе дроге родитеља