Решење проблема сиромашних
НЕКЕ религиозне вође тако уверљиво говоре о данашњим проблемима, да им људи верују кад кажу да стварно имају решење. Али, ако политичари и економисти нису у стању да реше проблеме, могу ли религиозне вође стварно нешто да учине подупирањем револуционарних елемената? Иако религиозне вође бране свој узбуркани дух, нису сви уверени у њихову искреност. Едмунд Бурке је написао: „Обично је заблуда кад се мисли да су они који се најгласније жале у корист јавности, заинтересовани за њено добро“. Имају ли религиозне вође, осим ревности за праведност, можда и друге побуде?
Бразилски часопис Veja тврди: „Оно што црква стварно жели, јесте моћ . . . Чињеница, да је богатство света концентрисано највећим делом у протестантским, будистичким и чак у атеистичким земљама, присиљава цркву да покуша да се у трећем свету уз помоћ сиромашних врати на власт“.
Хоће ли сиромашним људима стварно бити од користи да подупиру ослободилачки покрет, који се залаже за социјални активизам, чак и уз претпоставку да поједини свештеници не траже личну корист?
Пример за праве хришћане
Какав пример је оставио Исус Христ, а који су прави хришћани требали обавезно да опонашају? Док је био на земљи, није се бавио социјалним реформама и исто није одступио од свог задатка да поучи друге о Божијем краљевству (Лука 4:43; Јован 6:15). Чак је и папа Павле II у вези са социјалним активизмом споменуо: „Еванђеље јасно показује да је за Исуса представљало искушење све оно што би га одвраћало од служења Јахви [Јехови].“
То не значи да Исус није уочавао потребе сиромашних. Управо супротно. „Сажали му се“, каже Библија, „јер бијаху сметени [„узнемирени“] и расијани као овце без пастира“ (Матеј 9:36). Следећим речима охрабрио је све оне који су желели да га следе: „Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити“ (Матеј 11:28).
Једно библијско пророчанство описује Христову краљевску владавину следећим речима: „Јер ће избавити убогога који цвили и невољнога који нема помоћника. Биће милостив ништему и убогом, и душе ће јаднима спасти. Од пријеваре и насиља искупиће душе њихове, и скупа ће бити крв њихова пред очима његовима“ (Псалам 72:12—14).
Ко опонаша Христа требао би да саосећа са сиромашнима и настоји да им помогне. Али како? Пошто је Исус знао да сада светом влада Сатана, Ђаво, није покушао да га поправља (Лука 4:5—8; Јован 12:31; 14:30; 18:36). Али, учио је сиромашне како да излазе на крај са животним потешкоћама.
Исус је учио своје ученике да буду вредни и да тако опонашају њега и његовог оца. „Отац мој непрестано ради, зато и ја радим“, рекао је (Јован 5:17). Надаље, следбеници Христа били су поучени да брину за себе и своју породицу показујући при томе крепост, поштење и марљивост (Филипљанима 4:4—8; 1. Солуњанима 4:11, 12). Али, то је требала да буде само припрема за нешто боље: за остварење благослова Божијег краљевства.
Божије краљевство — једино решење
Да, Исус је истицао Божије краљевство као једино реално и трајно решење проблема сиромашних и свих осталих проблема. Шта мислиш о томе? Зашто се од оних који заговарају теологију ослобођења не чује скоро ништа о Божијем краљевству?
У стварности, они су изгубили веру у библијска пророчанства у вези са Божијим краљевством. Исус није посредовао неку варљиву наду кад је учио своје следбенике да моле за долазак Божијег краљевства и да буде Божија воља на земљи као и на небу. Ова молитва биће услишена. Божије краљевство је стварна владавина. Исус сигурно никад не би преварио своје одане следбенике, нити би их учио да моле за нешто што не би могло да се обистини (Матеј 6:9, 10).
Апостолу Петру је био дозвољен мали поглед на ту будућу небеску владавину. Дошло је до тога на неком високом брду где је Исус био преображен у присуству Петра и двојице других апостола. Тако је Петар могао неколико година касније да напише: „Уистину, нисмо вам навијестили моћ и долазак нашега Господина Исуса Криста држећи се лукаво измишљене бајке, него јер смо били очевици његова (божанског) величанства (2. Петрова 1:16—18, Ст).
Петар је у једној визији стварно видео Христа како влада у Краљевству Божијем. Петар наставља: „И имамо најпоузданију пророчку ријеч [о Краљевству од пророка као што су Исаија и Данило]“ (2. Петрова 1:19). Пророк Данило је, на пример, забележио визију о устоличењу Христа као Краља кад му је била предана ’власт и част и Краљевство’. Данило наставља: „Власт је његова власт вјечна, која неће проћи, и царство се његово неће расути“ (Данило 7:13, 14).
Шта ће се, према ’пророчанској речи’ догодити с данашњим људским владавинама кад се Божије краљевство обистини као одговор на молитве Христових следбеника? Запази следеће надахнуто пророчанство из Данила 2:44: „А у вријеме тијех царева [садашњих владавина] Бог ће небески подигнути царство [Краљевство за које је Христ учио молити своје ученике] које се до вијека неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, [садашње људске владавине] а само ће стајати до вијека.“
Заиста, Божије краљевство је једина нада човечанства за решење проблема сиромашних. Без сумње, људи нису у стању да исправно владају над другим људима. Историја доказује да ’човек влада над човеком на зло његов,’ без обзира који облик владавине изабере. Библија је већ одавно указала на то да човеку једноставно не припада да влада независно од Бога (Проповедник 8:9; Јеремија 10:23).
С друге стране, можеш да будеш уверен да ће се обистинити величанствени благослови описани у ’пророчкој речи’ Исаије: „И они ће градити куће и сједјеће у њима; и садиће винограде и јешће род њихов. Неће градити а други се населити, неће садити а други јести . . . Неће радити узалуд, нити ће радити за страх, јер ће бити сјеме благословени од Господа (Јехове), и натражје ће њихово бити с њима. И прије него повичу, ја ћу се одазвати; још ће говорити, а ја ћу услишити“ (Исаија 65:21—24).
Неће Јехова Бог све те благослове дати кроз неке људске напоре или покрете нити кроз теологију ослобођења. Уместо тога његова небеска влада ће да преузме власт и сједини цело послушно човечанство и донесе праведност и благостање. Нека ти Божије краљевство буде у мислима. Стави га испред свега. Да, „боље је уздати се у Господа (Јехову) него се ослањати на кнезове“ (Псалам 118:8; Матеј 6:33).
[Слика на 26. страни]
Божје Царство ће да реши проблеме сиромашних