Шта каже Библија?
Да ли треба да се бојиш урока?
У ЈЕДНОМ селу у Амазонији једна жена нежно ставља своју бебу у љуљашку. Пажљиво везује црвену траку око бебиног ручног зглоба, а другу око трбуха. Након што је извршила тај обред, повлачи се уздишући с олакшањем: „Сад уроци више не могу да нашкоде мојој беби.“
Страх од урока не постоји само код јужноамеричких народа. Италијански адвокати, индијски сељаци, као и северноамерички трговци дрхте пред њима.
Шта су уроци? То је веровање да неки људи имају моћ да нашкоде другима или их чак убију погледом; ту способност на пример могу да употребе ако неком завиде. Осим тога, сматра се да многи добронамерни људи имају урокљиве очи и да нехотице могу другима да нанесу несрећу.
Имаш ли и ти такав страх? Ако имаш, да ли ти помаже, или шкоди?
Чињеница или бајка?
У већини дела која су писала о тој теми уроци се означавају као празноверје. Пошто се празноверје дефинише као веровање које „не почива ни на разуму ни на чињеницама“, многи сматрају страх од урока само имагинацијом психолабилних личности.
Мора се признати да су многе приче о уроцима заиста измишљене. Веровање да је особа која је разрока, има катаракту, или чуперак круте косе нарочито сумњива да има урокљиве очи, чиста је имагинација. Ко верује да су уроци разлог болести његовог детета, угинула крава или кокоши не носе јаја, гледа у тим догађајима више него што стварно јесу.
Али, као што се код кокосовог ораха прави орах налази под дебелом љуском, тако се и код урока поуздане чињенице налазе под дебелим слојем лажних прича. Морамо се, дакле, пробити кроз те бајке и открити чињенице.
Порекло урока
Према Encyclopaedia of Religion and Ethicsh, још су се Вавилонци бојали последица урока. Ко је ширио тај страх? Вавилонски чаробњаци и вештице. За њих се говорило да другима наносе страшне патње тако што их зачарају својим погледима. Али ти чаробњаци нису то чинили властитом снагом. Ко им даје ту моћ? Духовна створења звана демони. У књизи The Religion of Babylonia and Assyria објашњава се: „Вештице су могле по вољи да позивају демоне и кога год су хтеле да ставе под њихову власт.“
И Библија указује на анђеле, који су сами постали демони, као на извор ’тајанствене моћи’ (1. Самуилова 15:23; 1. Тимотеју 4:1; Јуда 6). Осим тога, Реч Божја потврђује да демони дају своју моћ особама које су њима опседнуте или спиритистима (Дела апостолска 16:16-18; Откривење 22:15). Услед тога, те особе могу да ’зачарају’ друге, понекад и помоћу својих очију (5. Мојсијева 18:10-12). Уроци се, дакле, темеље на неким чињеницама.
Ако су тамо где ти живиш чари надрилекарства нешто свакодневно, није чудо да у теби још живи страх од урока. Али, ти не би требао да се бојиш као твоји суседи, без обзира колико застрашујуће звуче те враџбине. Зашто не? Као прво, страх од урока може лако да те одведе да служиш демонима — а то Библија забрањује. (Види 1. Коринћанима 10:20, 21). Као друго, могао би да прибавиш заштиту која онеспособљује деловање урока и одгони сваки страх. Која је то заштита? Је ли то ношење амајлија?
Делотворна заштита
Погледајмо један пример: Шта би урадио кад би страховао да ће се једно велико стабло срушити и пасти на твоју кућу? Да ли би појачао кров у нади да ће издржати снажни ударац стабла? Или би замолио дрвосечу или неког другог ко је познат да сигурно руши стабла? Кад је стабло оборено, не постоји више опасност ни разлог за страх?
Шта ће, дакле, одагнати твој страх ако неки спиритист прети употребом урока? Да ли ћеш покушати да се заштитиш ношењем амајлије око врата? Или би требао да замолиш за помоћ некога ко је познат по томе што може да поништи моћ демона? Последње би очигледно било разумније, пошто дотични може да одстрани узрок опасности, а тиме и страх.
Можда се питаш као псалмист: „Одакле ми долази помоћ?“ Надахнут од Јехове одговара: „Помоћ је мени од Јехове, који је створио небо и земљу.“ Укључује ли помоћ од Створитеља и заштиту од урока? Да, јер псалмист засигурава: „Јехова ће те сачувати од свакога зла“ (Псалам 121:7). Размотри извештаје који јачају веру показујући како је Јехова поступао са демонима, и ојачај тако своје поверење да он стварно може да те заштити.
’Демони дрхћу’ — зашто?
У данима Ноја Јехова је удаљио непослушне анђеле са њиховог положаја милости и затворио их је у ’тамницу’ духовног мрака (1. Петрова 3:19; 1. Мојсијева 6:1-4). У првом веку Исус је деловао као Божји заступник изгонивши моћне демоне (Матеј 8:31, 32; Марко 1:39). У 20. веку Исус је поново употребио своју од Бога дану снагу, и збацио Сотону и његове демоне с неба (Откривење 12:7-9). Тако су демони на поражавајући начин схватили да њихова моћ није ништа у поређењу с Божјом моћи. А Јехова се спрема да тим извештајима дода још једно поглавље. Ускоро ће Сотона и са неба прогнани побуњеници бити на хиљаду година бачени у бездан (Откривење 20:1-3).
Како на њих утиче то сазнање? Библија нам открива: „Демони верују и дрхћу“ (Јаков 2:19, НС). Али, како то утиче на тебе? Да ли ћеш се бојати тих демона који „дрхћу“ и њихових људских помагача? Или ћеш се ’бојати само Јехове’, чврсто се уздајући у његову заштиту од урока? (1. Самуилова 12:24).
Ако те вера подстакне да се ослободиш својих амајлија и ојачаш везу с Јеховиним сведоцима у твом суседству, тада ћеш се сигурно заједно с њима сагласити с речима Корејевих синова, који су у старо доба изјавили: „Бог нам је уточиште и сила, помоћник, који се у невољама брзо налази. Зашто се нећемо бојати“ (Псалам 46:1, 2; упореди Римљанима 8:31).