Млади питају...

Оговарање — зашто је штетно?

”Они [млади]. . . троше своје време тако што се вуцарају около и оговарају једни друге“ (Сократ, око 400. пре н. е.)

’ДА ли си чуо шта има ново?‘ ’Чекај док чујеш ово!‘ ’Немој никоме рећи.‘ То су све уобичајени уводи након којих се прелази на личне, мучне или чак спектакуларне новости о другима — а то је навика која је позната као оговарање.

Као и у Сократово време, млади су још увек посебно склони тој навици, а истраживачи оговарање називају свеопштом појавом која не позна ни расне, ни старосне, ни културне границе. Зашто, према писању часописа Journal of Communication чак и мала деца оговарају, ”практично од времена кад проговоре и почну препознавати друге“.

Оговарање је искључиво женска навика, зар не? Није тачно! Истраживачи Левин и Арлуке анализирали су разговоре једне групе женских и мушких студената. И шта су утврдили? Мушки студенти показали су се исто тако склони оговарању као и студенткиње!

Али, зашто је оговарање за нас тако привлачно? Имамо ли доброг разлога да будемо опрезни у вези тога?

Оговарање — добро, лоше и ружно

Оговарање је беспослен разговор. Без изузетка, међутим, оно се не усредсређује на ствари него на људске слабости, неуспехе, победе и несреће. Такав разговор не треба нужно бити штетан или злобан. Коначно, у људској је природи да се занимају за друге људе. Библија нас чак побуђује да ’не гледамо поједини само на своју властиту корист него и на корист других‘ (Филипљанима 2:4, Ба).

Дакле, кад га се пажљиво контролише, оговарање може једноставно бити размена корисних информација. Како ћеш, на пример, сазнати да је госпођа Ивић болесна и да јој треба помоћ код куповине, да је твој пријатељ Јован потиштен што је изгубио посао или да се твоја комшиница Сања сели? Тако што ћеш то прочитати у неким огласима? Не, за те ствари се углавном сазнаје путем неформалног причања — оговарања, ако желиш.

Изворна грчка реч која се у Библији користи за оне који оговарају долази од израза који значи ”бујица речи“ (1. Тимотеју 5:13, A Greek-English Lexicon, од Liddella и Scotta). Присетимо се речи из Прича Соломонових 10:19 (Ст): ”Обиље ријечи не бива без гријеха, а тко зауздава свој језик, разуман је.“ Златно правило у разговору гласи: размисли пре него што нешто кажеш!

Линија између безазленог и штетног оговарања може бити преварно танка. Преношење вести да ’Јован више не ради на штанду‘ може представљати само одскочну даску да се убрзо дода: ’Јован изгледа баш не може задржати ниједан посао‘ — што је већ поигравање са клеветањем! Чак и покушај да се каже нешто лепо о некоме често крене наопако. Након изјаве: ’Јелица је најбистрија ученица у разреду‘, често може уследити: ’Али видиш ли како се облачи?‘ А пречесто се догађа да оговарање постане сасвим ружно, средство за преношење клеветничких лажи и гласина о некоме.

Негативно оговарање — зашто?

Зашто је, дакле, оговарање склоно томе да постане негативно? Јер је ’срце преварно‘, а негативни разговори често задовољавају одређене себичне емоционалне потребе (Јеремија 17:9).

”Осећаш се важним кад знаш нешто што други не знају“, признаје млада Цонние. А врло често то ”нешто“ је сасвим неугодна информација о некоме. За друге као да истицање нечијих мана и погрешки засењује њихове властите недостатке. Код других је опет оговарање средство за унапређивање властите популарности. Желе све знати како би могли бити први који ће то пренети другима. Уживају у том кратком тренутку обасјани рефлекторима, и изиграће због тога поверење свог најбољег пријатеља. Не заборави, онај ко с тобом разговара о другим обично ће с другима разговарати о теби.

Оговарање се може користити као уобичајено средство за давање одушка гневу, повређености и љубомори. Неки ће чак прибећи томе да исконструишу неку неистину како би нанели бол некоме ко им се замерио. (Упореди Приче Соломонове 26:28). Тако је једна девојка ширила гласине како је друга ученица трудна — очигледно због тога што се та ученица састајала с момком који се и њој допадао.

Негативно оговарање често не произлази толико из злобе колико из непромишљености. Један је тинејџер признао: ”Понекад схватим да оно што желим рећи није 100% истинито, али то је попут зависности. Говорим пре него што се успем зауставити — и много пута то ми се касније врати.“

Негативно оговарање — мач са две оштрице

Какав год био потицај за то, негативно оговарање је двосекли мач. С једне стране, њиме се може изазвати непоправљива штета имену и гласу друге особе. Као што је писао часопис Teen: ”Ако оговараш друге људе, критикујеш, сламаш поверење, преувеличаваш или чак отворено лажеш, ти вероватно извргаваш опасности или уништаваш везе — а сасвим је могуће да у исто време осујећујеш стварање нових пријатељства.“ Или, како то Библија каже: ”Ко покрива пријеступ тражи љубав, а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље“ (Приче Соломонове 17:9, упореди Приче Соломонове 16:28).

С друге стране, оговарање се може осветити и нашкодити ономе који оговара. Уместо да се придобије слушаче, оговарањем се задобија неповерење. ”Никоме ко оговара не може се поверити тајна“, каже се у Причама Соломоновим 11:13 (Today’s English Version). А онај о коме се говори сигурно ће бити несретан ако и када сазна да је поверење проиграно или да је нека грешка нашироко разглашена. ”Оговарање доноси гнев једнако тако сигурно као што северни ветар доноси кишу“, каже се у Причама Соломоновим 25:23 (ТЕВ).

Онај ко погрдно говори о другима ставља се у опасност да наруши свој однос с Богом. Непромишљен говор често прераста у клеветање. А Јехова је пријатељ само ономе ко ”није клеветао језиком својим. Своме другу он није ништа зло учинио“ (Псалам 15:1, 3, НС). Међутим, кад ширимо неутемељене гласине, могли бисмо заправо постати судионицима у лажи а то Јехова Бог мрзи (Приче Соломонове 6:16, 17).

Избећи замку оговарања

Скоро је немогуће престати говорити о другим људима — барем у потпуности. Али многи се проблеми могу избећи ако примењујеш златно правило: ”Све, дакле, што желите да људи вама чине, тако исто и ви морате чинити њима“ (Матеј 7:12, НС).

То значи одбити слушати штетно оговарање! ”Не дружи се с оним ко је намамљен својим уснама“, саветује Библија (Приче Соломонове 20:19, НС). Ако слушаш злобан и штетан говор, значи да га одобраваш. Као што каже млада Росалин: ”Онај ко слуша оговарање само охрабрује оне који оговарају‘. Осим тога увек постоји вероватност да ћеш пронаћи какав ’сластан залогај‘ који је превише привлачан да би га се задржало за себе и који ће постати део штетног ланца клеветања.

Према томе покушај ућуткати негативни говор. То не значи нужно одржати предавање о лошим последицама штетног оговарања. Али, можеш покушати да промениш тему, и усмерити разговор у другом правцу или рећи нешто похвално о ономе о коме се разговара. Ако се штетни говор настави, схвати то као знак да се извиниш и удаљиш.

Да, нешто је можда заиста истина — да не спомињемо колико је голицаво и узбудљиво, али да ли је заиста потребно то и рећи? Хоћемо ли тиме некога увредити, оклеветати, разљутити или узнемирити? Да ли би то рекао и тој особи у лице? Како би се осећао да то неко каже о теби? ”Језик мудрих чини добро уз спознају“, кажу Приче Соломонове 15:2 (НС), ”а уста глупака кипе лудошћу“.

Зато пази на своје усне. Каже се да велики умови говоре о идејама, средњи умови о стварима, а мали умови о људима! Разгранај се у свом разговору. Постоје многе ствари, укључујући и духовне ствари — које могу пружити далеко бољи материјал за разговор него што је то штетно оговарање.

[Слика на 23. страни]

Ако слушаш злобан и штетан говор, значи да га одобраваш