Млади питају . . .

Шта има тако лоше у оговарању?

„У мојој школи то је као епидемија. Ми немамо дроге, оружја или туче — али зато имамо оговарање. То је велики проблем“ (16-годишња Мишел).a

НЕКИ кажу да је то укусно. Други кажу да је то отров. Често се налази у часописима, новинама и телевизијским емисијама. Такође зачињује многе разговоре. Шта је то? Необавезан разговор о људима и њиховим приватним стварима, иначе познат као оговарање.

Можда ништа неће заокупити нашу пажњу тако брзо као речи: „Да ли си чуо шта има ново?“ То што затим следи може бити чињеница или измишљотина — или можда по мало и једно и друго. Шта год да је случај, изазов да се упусти у оговарање може бити веома снажан. „Тако је тешко не бити заинтересован за туђе ствари“, каже 17-годишња Лори. „Постоји једно неизречено обећање између тебе и твојих пријатеља, наиме, када сазнаш нешто занимљиво напросто мораш да им то саопштиш.“

Зашто то радимо

Зашто је оговарање толико интересантно? Из једног простог разлога, зато што су људи друштвена бића. Другим речима, људи су заинтересовани за људе. Онда је сасвим нормално да ће пре или касније наш разговор скренути на најновија збивања из живота наших пријатеља и познаника.

Да ли је то лоше? Не увек. Веома често, неформалан разговор пружа корисне информације, као што је на пример ко се жени или удаје, ко је добио бебу или ко је болестан. Чак су и хришћани из првога века разговарали о најновијим догађајима из живота суверника (Ефесцима 6:21, 22; Колошанима 4:8, 9). Заиста, необавезни разговор о пријатељима и познаницима представља саставни део начина на који комуницирамо и одржавамо здраве односе.

Замке штетног оговарања

Међутим, понекад разговор о животу других бива мотивисан нечим што не представља заинтересованост. На пример, 18-годишња Дидра каже: „Људи оговарају да би постали популарни. Они сматрају да ће постати популарни ако знају неку причу која је боља од оне која им је управо била испричана.“ Жеља да се остави утисак на друге може чак натерати оговарача да изобличи чињенице. „Ако знаш причу тада имаш и моћ да манипулишеш њоме“, објашњава 17-годишња Рејчел. „Она је попут платна на којем можеш да насликаш слику тако да изгледа апстрактно колико год ти то желиш.“

Понекад се неистинито оговарање користи као средство за освету. „Једном сам ширила лажну причу о једној својој пријатељици“, каже 12-годишња Ејми. „Учинила сам то зато што је рекла нешто о мени.“ Шта је био резултат? „У почетку сам мислила, ето, добила је своје.“ Међутим, Ејми даље објашњава: „Чим сам то урадила осетила сам већу бол него да сам држала језик за зубима.“

Лако је схватити како оговарање настаје, као што то и један стручњак за ментално здравље каже, „то је попут пламена који веома брзо измиче контроли“. (Упореди с Јаковом 3:5, 6.) Када се то догоди, резултати могу бити катастрофални. На пример, шта ако се шири нешто што би требало да остане поверљиво? Или, шта ако је оговарање лажно а ширењем уништаваш нечији добар глас? „Један од мојих пријатеља почео је да прича да се дрогирам, што није било тачно“, каже 12-годишњи Бил. „То заиста боли.“

Ућуткавање злобног оговарања

С добрим разлогом Библија каже да „смрт и живот јесу у власти језика“ (Пословице 18:21). Да, наше речи могу бити алат за изградњу или оружје за уништавање. Жалосно је рећи што данас многи употребљавају свој језик у ову другу сврху. Они су попут неких које је описао псалмиста Давид, „који као мач свој језик оштре, и као стреле одапињу речи своје жучне, да праведног из потаје убију“ (Псалам 64:2-5).

Они који желе да угоде Богу не треба да шире неистините приче, пошто Библија каже: „Мрске су Господу усне лажљиваца, ал’ су му мили који верно раде“ (Пословице 12:22). Намерно започињање или препричавање гласина за које знаш да су нетачне, представља лагање, а Библија каже да хришћани треба да ’одбаце лаж‘ и ’говоре истину са својим ближњим‘ (Ефесцима 4:25).

Дакле, пре него што кажеш нешто о некој особи, запитај се: ’да ли стварно познајем чињенице? хоће ли особа која ме слуша мање поштовати особу о којој говорим? ако је тако, какви су моји мотиви због којих то говорим?‘ Запамти ово: чињеница да је нешто истина није аутоматски и оправдање за ширење — поготово ако би та информација нашкодила нечијем угледу.

Једно друго питање гласи: ’Како ће моје оговарање утицати на моју репутацију?‘ Да, оговарањем ти говориш нешто о себи. На пример, Кристен каже: „Ако можеш себи да приуштиш толико времена да разговараш о другим људима, тада твој живот мора да и није баш веома занимљив.“ Лиса је открила да ју је њена репутација оговарача коштала поверења њене најблискије пријатељице. „Дошло је чак до тога да је сумњала да ли уопште може имати поверења у мене“, каже она. „Било је страшно — морала сам да докажем да се може ослонити на мене.“

Ако си познат као оговарач, људи могу да те гледају као некога који ће вероватно неког повредити, и више можда неће желети твоје друштво. Једна библијска пословица каже: „Ко клевету шири, тај открива тајне, не мешај се с оним који уста шири“ (Пословице 20:19). Али, да ли знаш да можеш допринети штетном оговарању чак и ако не изустиш ни једну једину реч?

Слушање — друга страна оговарања

За оговарање је потребно најмање двоје људи — говорник и слушач. Иако слушач можда изгледа мање крив од говорника, Библија износи другачије гледиште о тој ствари. У Пословицама 17:4 читамо: „Бездушник погана уста слуша, лажљивац на злобне усне пази.“ Дакле, онај који слуша оговарање сноси тешку одговорност. „На неки начин, чак је теже слушати оговарање него изговарати га“, каже писац Стивен М. Вајлен. Зашто је то тако? „Ако си знатижељни слушач, тада само охрабрујеш говорника да настави с причом“, каже Вајлен.

Онда, шта би требало да урадиш уколико штетно оговарање допре до твојих ушију? Не навлачећи на себе вео самоправичности, једноставно би могао рећи: ’Променимо тему‘, или ’Није ми баш пријатно да разговарамо о томе. На крају крајева, она није присутна да би се бранила.‘

Међутим, шта ако се људи удаље од тебе зато што одбијаш да учествујеш у њиховим разговорима? У извесном смислу, то би могло да буде заштита за тебе. Како? Па, сети се да особа која оговара друге пред тобом највероватније ће оговарати и тебе пред другима. Стога, можеш себе поштедети многих жалосних последица тако што се дружиш с младима и одраслима који својим говором не клеветају друге. Вајлен каже: „Какве год губитке подносио зато што не оговараш, ускоро ћеш схватити да ниси ништа изгубио сем прилике да себе учиниш бедним. И на крају ћеш постати добитник, јер ћеш бити на гласу као особа достојна поверења.“

Што је најважније, стећи ћеш добро име код Бога. Он је заинтересован за то како разговарамо с другима, пошто је Исус Христ упозорио: „Кажем да ће за сваку празну реч коју буду рекли, људи одговарати у дан суђења. Јер ћеш се по својим речима оправдати, и по својим ћеш се речима осудити“ (Матеј 12:36, 37).

Пут мудрости је слеђење опомене апостола Павла: ’Будите у миру и гледајте своја посла‘ (1. Солуњанима 4:11). Чињење тога помоћи ће ти да имаш добре односе с другима и добро стајалиште пред Богом.

[Фусноте]

[Оквир на 19. страни]

„Највећа машинерија за оговарање на свету“

Да ли си чуо шта има ново? Појавом електронске поште, Е-поште, оговарање је зашло у доба високе технологије. У ствари, писац Сет Годин назива Е-пошту „највећом машинеријом за оговарање“. Иако признаје њене предности, он упозорава: „Неко може почети с нечим што је чињеница или погрешна тврдња, и одједном за то сазнаје хиљаде људи.“

Е-пошта допире до великог броја људи — и то брзо. Годин каже: „То је први нови облик комуникације који комбинује тежину и промишљеност нечега што је написано, с брзином и тренутношћу телефонског позива.“ Мудро је да се приликом слања своје Е-поште увериш да је садржај поруке јасан. Нипошто немој својим пријатељима преносити непотврђене информације.

[Слике на 18. страни]

Особа која оговара друге пред тобом... вероватно ће оговарати и тебе пред другима