Ванземаљци — вековни сан
САВРЕМЕНИ писци научне фантастике нису измислили појам о ванземаљцима. Пре око 23 векова, грчки филозоф по имену Метродор научавао је да, кад би свемир садржавао само један настањен свет, било би то тако мало вероватно као кад би на великом пољу растао само један клас кукуруза. Лукреције, римски песник из првог века пре н. е., написао је да ”у другим деловима свемира постоје друге Земље и различите расе људи“.
На ту науку, названу плуралитет светова, такозвано хришћанство много векова није благонаклоно гледало. Ипак, од око 1700. до раних година нашег века, већина образованих људи, укључујући и неке од највећих научника у историји, чврсто је веровала у живот на другим световима. Уствари, један педагог је средином 19. века био жестоко нападан кад се усудио написати чланак у ком је порицао ту науку.
Људи су жарко желели веровати у ванземаљце, чак и на темељу најбезначајнијих доказа. Један новинар је 1835. писао да су астрономи открили живот на Месецу. Писао је да се чудне животиње, егзотичне биљке, чак и мали људи с крилима, који лебде и видљиво гестикулирају, могу видети кроз телескоп! Тираж његових новина је скочио. Многи су наставили да верују у ту причу чак и након што је разоткривена као превара.
И научници су били оптимисти. Крајем 1800-тих, астроном Персивал Ловел је био уверен да на површини Марса може видети сложен систем канала. Он их је детаљно уцртао на карту и написао књиге о цивилизацији која их је саградила. У Француској је Академија наука била толико сигурна да постоји живот на Марсу да је понудила награду првој особи која буде комуницирала с ванземаљцима не рачунајући Марсовце.
Неки су предложили необичне планове за комуницирање с бићима из оближњих светова, од паљења великих ватри у пустињи Сахари до садње геометријски обликованих шума широм Сибира. Један амерички проналазач је 1899. подигао јарбол који је на врху имао бакрену лопту и преко њега је слао снажне електричне сигнале Марсовцима. Људима се јежила коса, а светлост се видела 30 миља унаоколо, али није било одговора с Марса.
Пуни наде
Док је технологија која стоји иза данашње потраге за животом на другим световима можда нова, једна је ствар остала непромењена: научници су још увек уверени да човечанство није само у свемиру. Астроном Ото Вербах писао је у немачким новинама Нирнбергер Нахрихтен: ”Тешко да постоји и један природословац који не би потврдно одговорио на питање да ли постоји ванземаљски живот.“ Џин Бајлински, аутор књиге Life in Darwin’s Universe (Живот у Дарвиновом свемиру], каже овако: ”Ако ћемо веровати радио-астрономима, сваки дан можемо очекивати сигнал са звезда који ће пролетети кроз незамислив свемирски понор да оконча нашу космичку усамљеност.“
Зашто су научници толико сигурни да живот постоји на другим световима? Њихов оптимизам почиње са звездама. Толико их много има — хиљаде милиона у нашој галаксији. Тада започињу претпоставке. Сигурно многе од тих звезда морају такође имати планете који их окружују, и живот се морао развити на неким од тих светова. Следећи тај начин размишљања, астрономи мудрују да постоје хиљаде или милиони цивилизација разбацаних само по нашој галаксији!
Да ли је то важно?
Да ли је уопште важно има ли живота изван Земље? Научници мисле да би одговор на то питање могао имати голем утицај на људску породицу. Они кажу да би спознаја да смо сами у свемиру научила човечанство да цени живот овде на Земљи обзиром на његову јединственост. С друге стране, један уважени научник мисли да би те стране цивилизације вероватно могле бити много милиона година напредније од наше и могле би поделити своју огромну мудрост са нама. Могле би нас научити како да излечимо наше болести, да зауставимо загађивање, ратове и глад. Могле би нам чак показати како да надвладамо и саму смрт!
Нема више болести, ратова, смрти — та нада много значи људима у наше немирно време. Несумњиво и теби. Ипак, вероватно ћеш се сложити да је боље уопште не имати наду него се ослањати на лажну. Зато је за нас важно да сазнамо да ли научници имају чврст темељ кад тврде да свемир врви настањеним световима.
[Истакнути текст на 5. страни]
Имају ли научници чврсту основу за тврдњу да свемир врви настањеним световима?