Ванземаљци — где су?

ПРЕМА научном писцу Исаку Асимову, то је ”питање које, у одређеном смислу, све квари“ онима који верују у живот на другим планетима. Питање које је први поставио нуклеарни физичар Енрико Ферми 1950, креће се око аргумента који гласи отприлике овако: ако је разумски живот настао на другим планетама у нашој галаксији, сада би требале постојати многе цивилизације које су милионима година испред наше. Оне су требале развити међузвездана путовања пре много времена и проширити се по галаксији, насељавајући и истражујући по вољи. Где су?

Иако су неки научници СЕТИ-а, додуше, потресени тим ”Фермијевим парадоксом“, они често одговарају указујући на то како би било тешко путовати између звезда. Чак и при брзини светлости, колико је год она велика, свемирском би броду требало сто хиљада година да пређе само нашу галаксију. Надмашити ту брзину сматра се немогућим.

Научна фантастика која приказује бродове како скакућу са једне звезде на другу за неколико дана или сати машта је, а не наука. Удаљености између звезда толико су велике да то скоро прелази наше разумевање. Уствари, кад бисмо начинили модел наше галаксије, толико мален да наше Сунце (које је толико велико да може прогутати милион Земљи) смањимо на величину наранџе, удаљеност између звезда у том моделу била би још увек хиљаду миља!

Због тога се научници СЕТИ-а тако јако ослањају на радио-телескопе; они мисле да би напредне цивилизације, будући да не могу путовати између звезда, ипак могле трагати за другим облицима живота помоћу релативно јефтиног и лаког средства — радио-таласа. Међутим, Фермијев парадокс их још увек прогања.

Амерички физичар Фриман Џ. Дајсон закључио је да, кад би напредне цивилизације постојале у нашој галаксији, проналажење доказа о њима било би исто као и наћи знакове технолошке цивилизације на острву Менхетен у Њујорку. Галаксија би требала брујати од страних сигнала и њихових неизмерних техничких пројеката. Међутим, ниједан није нађен. Уствари, један је чланак о тој теми приметио да је израз ”истражено, ништа нађено“ постао као једнолична верска песма за астрономе СЕТИ-а.

Сумње почињу

Многи научници почињу схватати да су њихови колеге имали преоптимистичке претпоставке приступајући овом питању. Такви научници изашли су са далеко мањим бројем напредних цивилизација у нашој галаксији. Неки кажу да постоји само једна — наша. Други кажу да би их, математички гледано, требало бити мање од једне — ни ми не бисмо смели бити овде!

Није тешко видети разлоге за такав скептицизам. Они се могу изразити са два питања: ако такви ванземаљци постоје, где живе? И како су тамо доспели?

’Па, живе на планетама‘, неки би могли одговорити на прво питање. Међутим, само је једна планета у нашем Сунчевом систему која није потпуно непријатељски расположена према животу, ова на којој смо ми. А како је са планетама које круже око хиљада милиона других звезда у нашој галаксији? Зар не би бар неке могле угостити живот? Чињеница је да до сада научници нису дефинитивно доказали постојање ниједне планете изван нашег Сунчевог система. Зашто нису?

Зато јер је проналажење такве планете крајње тешко. Пошто су звезде толико далеко, а планете не емитују никакво властито светло, проналажење чак и велике планете, као што је Јупитер, слично је покушају да се опази зрнце прашине које лебди око снажне сијалице километрима далеко.

Чак ако такве планете постоје — а прикупљени су и неки индиректни докази који указују да је то могуће — то још увек не значи да оне круже баш око праве звезде у правом галактичком суседству, баш на правој удаљености од звезде и да су међусобно праве величине и састава да подржавају живот.

Крхки темељ

Ипак, чак и ако постоје многе планете које удовољавају неумољивим условима неопходним за подржавање живота каквог ми познајемо, остаје питање: Како би настао живот на тим световима? То нас доводи до самог темеља веровања у бића на другим световима — до еволуције.

Многим научницима изгледа логичним веровати да, ако се живот могао развити из неживе твари на овој планети, то се могло догодити и на другим планетама. Један писац је изјавио: ”Опште мишљење међу биолозима је да ће живот започети кад год има околину у којој може започети.“ Овде се еволуција суочава с несавладивим приговором. Еволуционисти не могу чак ни објаснити како је на овој планети започео живот.

Научници Фред Хојл и Чандра Викрамасинге процењују да су неповољне околности против случајног настајања животоважних ензима 1:10⁠^40 000 (број 1 са 40 000 нула). Научници Фајнберг и Шапиро иду и даље. У својој књизи Life Beyond Earth (Живот изван Земље) кажу да су неповољне околности против материјала у органској супи, која је неопходна за прве основне кораке према животу, 1:10⁠^{1 000 000}. Кад бисмо хтели записати тај број, овај би часопис имао више од 300 страница!

Да ли ти је тешко схватити те гломазне бројке? Лакше је запамтити реч ”немогуће“, а она је исто толико тачна.a

Ипак, астрономи СЕТИ-а раздрагано претпостављају да је живот морао настати случајно широм свемира. Џин Бајлински у својој књизи Life in Darwin’s Universe нагађа о различитим путевима којима је могла кренути еволуција на страним световима. Он каже да разумне хоботнице, људи-торбари са торбама на трбусима и људи-шишмиши који израђују музичке инструменте нису уопште неуверљиви. Угледни научници хвале његову књигу. Међутим, други научници, као што су Фајнберг и Шапиро, виде велику грешку у таквом размишљању. Они осуђују ”слабост у основним експерименталним темељима“ теорија научника о томе како је започео живот на Земљи. Ипак, приметили су да су упркос томе научници ”употребили те темеље да подигну куле које се уздижу до краја свемира“.

Погрешна религија

’Зашто толико много научника прихвата као чињеницу оно што је немогуће?‘ могао би питати. Одговор је једноставан и прилично тужан. Људи су склони веровати у оно што желе да верују. Научници, упркос свим својим тврдњама о објективности нису изузети од тог људског недостатка.

Хојл и Викрамасинге су приметили да је ”теорија да је живот склопљен разумом“ ”далеко“ вероватнија од спонтаног настанка. ”Заиста“, настављају они, ”та теорија је толико јасна да би се човек могао зачудити зашто није нашироко прихваћена као нешто само по себи разумљиво. Али, разлози су пре психолошке него научне природе.“ Да, многи научници презају од помисли о Створитељу, иако докази указују на то. Постепено су створили властиту религију. Као што кажу горе наведени аутори, дарвинизам је једноставно заменио реч ”Бог“ речју ”Природа“.

Зато одговарајући на питање ”Има ли некога тамо горе?“ наука очигледно не даје темељ за веровање у живот на другим планетама. Уствари, како пролазе године а тишина са звезда се наставља, СЕТИ доводи све више у незгодан положај научнике који верују у еволуцију. Ако су се различити облици живота тако лако развили из неживог, зашто онда немамо вести од њих у овом огромном свемиру? Где су?

С друге стране, ако питање припада подручју религије, како можемо наћи одговор? Да ли је Бог створио живот на другим световима?

[Фуснота]

[Оквир на 8. страни]

Посетиоци са другог света?

Многи људи верују да човека посећују, или су га већ посетили у прошлости, ванземаљци. Научници обично одбацују такве тврдње; позивају се на недостатак проверивих доказа у свим таквим случајевима и сматрају да се већина указивања НЛО-а (неидентификованих летећих објеката) може објаснити природним појавама. Склони су томе да тврдње о отмицама спусте на ниво неистражених подручја узнемирене људске психе или на психолошке и религиозне потребе.

Један писац научне фантастике је приметио: ”Жар за испитивањем и веровањем у те ствари је скоро религијски. Пре смо имали богове. Сада желимо мислити да нисмо сами, да нас гледају заштитне силе.“ Даље, нека искуства у вези НЛО миришу више на окултизам него на науку.

Међутим, многи научници на свој начин верују у ”посетиоце“. Они увиђају немогућност да је живот настао случајношћу овде на Земљи, стога тврде да је морао доћи из свемира. Неки кажу да су странци посејали на нашу планету живот шаљући ракете испуњене једноставним бактеријама. Једноме је чак пало на памет да су странци посетили нашу планету пре много векова и да живот потиче од отпадака које су оставили за собом! Неки научници извлаче закључке из чињенице да су једноставни органски молекули прилично уобичајени у свемиру. Али, да ли је то стварно доказ за случајно обликовање живота? Да ли је гвожђарија доказ да се аутомобил морао случајно сам од себе направити?

[Слика на 7. страни]

Чак ако и постоје друге настањиве планете, да ли постоји доказ да је на њима живот могао настати случајно?