Писма читалаца
Родитељска права Као лекар хтио бих се изјаснити о чланку ”Лекари су нам хтели узети кћеркицу“ [22. 10. 1989. енгл. и нем.]. Овај чланак води супротно од међусобног разумевања и доводи до сукоба.
У неким случајевима трансфузија крви потребна је и представља једино погодно лечење, а лекар је [у Француској] морално и законски обавезан применити је. Зато се Јеховини сведоци не требају осећати нападнутима ако неки лекар (1) судском одлуком буде опуномоћен да да̂ крв, или (2) ако се одлучи да уопште не лечи пацијента. Лекари очекују од Јеховиних сведока да сносе последице своје одлуке, да се не постављају као мученици, него да свој став јасно објасне. На пример, требали би рећи: ”Ја одбијам крв из послушности према Божјем закону [не из страха од сиде или хепатитиса].“ Лекари захтевају од Сведока консеквентност и свесност одговорности, а не моралну проповед.
Др. мед. Ј. Л. П., Француска
Јеховини сведоци цене труд и преданост лекара. Ми се трудимо с њима сарађивати, и једино тражимо да поштују нашу библијски утемељену одлуку ’да се уздржавамо од крви‘ (Дела апостолска 15:29). Јеховини сведоци су спремни сносити последице тог верског гледишта. Међутим, тачно је да трансфузије крви крију у себи многе смртне ризике, а постоје алтернативне методе лечења којима се особу не излаже тим опасностима. Ако неки лекар у том погледу није спреман на сарадњу, он је обавезан то рећи својим пацијентима. У дотичном случају, лекари су били спремни поштовати пацијентове жеље, али нису одржали реч. То је навело родитеље на драстичне мере. Међутим, тај чланак не позива родитеље да својој деци ускраћују медицинско лечење. Штавише, он треба побудити родитеље да своме лекару поставе ”сасвим одређена питања о томе како би он под одређеним околностима поступио“. Доказујући да често постоје делотворна лечења без крви, чланак је осим тога нагласио да је библијска забрана крви чак са медицинског гледишта разумна (Ур.).
Каријера фото-модела Јако ми се допао чланак ”Млади питају. . . Како треба гледати на каријеру фото-модела и на такмичења за мис?“ [8. 1. 1990. енгл. и нем.]. Он ми је помогао да схватим које су са тиме повезане опасности. Сада ми је јасно да није одлучујућа спољна љепота, него духовна.
С. В., Енглеска
Конгреси у Пољској Срдачно вам хвала што сте ми верно пренели слику конгреса у Пољској [22. 12. 1989. енгл. и нем.]. Приликом читања тих чланака текле су ми сузе радоснице низ лице. Понекад због брига живота не видимо Јеховину велику љубав. Како је само величанствено посматрати ту љубав међу правим хришћанима!
К. Д., САД
Бунтовна браћа Много вам хвала за чланак ”Млади питају. . . Како су ми само могли то учинити?“ [8. 11. 1989. енгл. и нем.]. Ја такође имам старијег брата који је напустио Јеховину организацију. Често мислим на јад и боли који су мојим родитељима и мени тиме почињени. Тај ме чланак јако охрабрио. Можда су моји родитељи починили неку грешку, али као што ми је сада постало јасно, главна грешка је била у томе што мој брат није реаговао на њихово школовање.
Л. Р., САД
Фобије Ванредне чланке о фобијама увек имам при руци [8. 11. 1987. енгл. и нем.]. Већ годинама патим од паничних напада. Одломци о истрајности и о молитви Јехови охрабрују ме стално да не попустим.
М. Б., САД