Заштитите своју децу од трансфузије крви

¹ „Ево деца су наслеђе које од Бога долази“ (Пс. 127:3). Ако имате такво драгоцено наслеђе од Јехове, ви, као родитељ, имате срећну, иако озбиљну, одговорност да поучавате, бринете и штитите своју децу. На пример, јесте ли предузели све разумне кораке да заштитите своју младу децу од трансфузије крви? Како би ваша деца реаговала кад би се суочила са изгледом да приме трансфузију? Јесте ли као породица размотрили шта можете учинити да се ефикасно суочите са хитном ситуацијом у којој прети трансфузија?

² Припрема ваше породице за такве ситуације не треба бити узрок забринутости или беспотребног стреса. Не можете очекивати и припремити се за сваку случајност у животу, али постоје многе ствари које ви, као родитељи, можете унапред учинити да заштитите своју децу од трансфузије. Занемаривање тих одговорности може довести до тога да се вашој деци да трансфузија кад примају медицинску негу. Шта се може учинити?

³ Важно је чврсто уверење: Треба озбиљно размислити о томе колико су чврста ваша властита уверења с обзиром на Божји закон у вези крви. Поучавате ли своју децу да слушају Јехову по том питању, баш као што их поучавате његовим законима у вези поштења, морала и других аспеката живота? Да ли заиста осећамо како је Божји закон заповедио у Деутеронома 12:23: „Само пази да не једеш крви!“ Стих 25 [ДК] додаје: „Не једи је, да би добро било теби и синовима твојим након тебе“. Лекар може тврдити да ће крв учинити да „буде добро“ вашем болесном детету, али морате бити чврсто одлучни да, пре него што се појави неки хитан случај, одбијете крв за себе и своју децу вреднујући свој однос с Јеховом као виши од било ког наводног продужење живота које би укључивало кршење његовог божанског закона. Укључени су наклоност код Бога данас и вечни живот у будућности!

⁴ Да, Јеховини сведоци су усмерени ка животу. Они не желе да умру. Желе да живе како би могли хвалити Јехову и вршити његову вољу. То је један разлог због кога иду у болнице и одводе тамо своју децу на лечење. Од лекара траже да их лече, а кад им се каже да је крв стандардан или медицински индициран начин лечења, они траже алтернативно бескрвно медицинско поступање. Постоје многе алтернативе за крв. Искусни лекари их користе. Такво алтернативно поступање није надрилекарство, већ се састоји од медицински здравих третмана и процедура које су документиране у водећим медицинским часописима. Хиљаде лекара широм света сарађују с нама у пружању добре медицинске неге без употребе крви, иако је понекад још увек проблем пронаћи лекаре који ће лечити децу Сведока без употребе крви.

⁵ Пронаћи лекара спремног на сарадњу: Лекари имају многе бриге у лечењу пацијената и кад од њих тражите да вашу децу лече без крви, то повећава изазов лечења. Неки лекари ће се сложити да лече одрасле поштујући њихове жеље у вези крви све док је испуњено прихватљиво ослобађање одговорности. Неки се на сличан начин могу сложити да лече малолетнике који су се показали као зрели малолетници, будући да су неки судови признали да зрели малолетници имају право да доносе властите медицинске изборе. (Види Кулу стражару од 15. јуна 1991, стране 16, 17, у вези разматрања тога шта су зрели малолетници.) Међутим, лекари могу одбити да лече децу, посебно малу децу, уколико немају дозволу да дају крв. У ствари, веома мало лекара ће дати 100-постотно јемство да неће користити крв под било којим околностима кад лече дете. Из медицинских и законских разлога, већина лекара сматра да не може дати такво јемство. Међутим, растући број лекара жели пружити негу деци Јеховиних сведока док иду докле год сматрају да могу у поштовању наших жеља у вези крви.

⁶ С обзиром на то, шта ако, у вашој потрази за одговарајућим лекаром за своје дете, пронађете некога ко је добро сарађивао с Јеховиним сведоцима и ко је у прошлости извршио неке бескрвне поступке на другим Сведоцима, али ипак сматра да му закон не дозвољава да вам пружи апсолутно јемство да неће бити употребљена крв? Међутим, он вас уверава да сматра да ни овај пут неће бити проблема. Можда сте закључили да је то ваш најбољи избор. Под тим околностима можете закључити да можете дати дозволу да се лечење настави. Међутим, дајте сасвим јасно до знања да давањем дозволе за медицинско лечење свог детета не дајете дозволу за трансфузије крви. Предузимање оваквог начина поступања биће одговорност коју морате носити а да се на вашу одлуку не гледа као на компромис.

⁷ Наравно, ако можете пронаћи разумно решење за алтернативно лечење које ће још више смањити или могуће уклонити проблем употребе крви, тада ћете вероватно предузети мање ризичан начин. Очекивало би се да предузмете марљиве напоре да пронађете лекара или хирурга који ће ићи даље од било ког другог у слагању да не да крв. Најбоља одбрана је очекивати проблеме. Предузмите све напоре да унапред пронађете лекара. Тамо где је могуће, држите се подаље од лекара и болница које нису спремне на сарадњу.

⁸ У неким земљама још један фактор који може одлучити да ли ће се дати трансфузија крви је како ће бити плаћено болничко лечење. Кад родитељи имају здравствено осигурање или други извор осигурања који им дозвољава да траже лекара по свом избору, деца се могу лакше држати даље од руку лекара и медицинског особља које није спремно на сарадњу. Довољно финансијско покриће често одређује врсту услуге и сарадње коју породица прима од лекара и болница. Исто тако, да ли је болница или лекар спреман да прихвати премештај детета често ће зависити од тога јесу ли родитељи у стању да плате за лечење. За вас будуће мајке, важно је да водите рачуна о здрављу током трудноће! То ће много допринети да се спречи превремени порођај и повезане компликације, пошто стандардно лечење за прерано рођене бебе и њихове проблеме много пута укључује крв.

⁹ Лекари се понекад жале да Јеховини сведоци не разговарају о својим приговорима у вези крви до последњег тренутка. То никад не треба да буде случај. Једна од првих ствари коју родитељи Сведоци треба да учине кад иду у болницу или кад траже услуге од лекара је да разговарају о свом ставу у вези крви. Ако је укључена операција, тражите да се довољно рано састанете са анестезиологом. У томе ти можда може помоћи хирург. Треба пажљиво проверити формуларе за пријем. Имате право да прецртате све на шта имате приговор. Да бисте отклонили све сумње, на формулару за пријем читко испишите да из религиозних и медицинских разлога трансфузију крви не желите или не дозвољавате под било којим околностима.

¹⁰ Помоћ Јеховине организације: Које је припреме начинила Јеховина организација да вам помогне да заштитите своју децу од крви? Постоје многе такве припреме. Друштво је објавило много материјала да нас поучи у вези крви и бескрвног алтернативног лечења. Проучили сте брошуру Како ти крв може спасити живот? и друге публикације на ту тему. Имате и своју браћу и сестре у месној скупштини који вам могу пружити велику помоћ и подршку. Кад се појаве кризе, старешине могу сматрати корисним да организују 24-часовну стражу у болници, по могућности старешина с родитељем пацијента и другим чланом уже породице. Трансфузије крви су често дате преко ноћи, кад су сви рођаци и пријатељи отишли кући.

¹¹ У Сједињеним Америчким Државама постоји преко стотину Одбора за контактирање с болницама смештених у већим градовима. (У Југославији за сада не постоји такав одбор, али ако се појаве какви проблеми у вези с тим можете се обратити Заједници.) Све скупштине су додељене одбору који се састоји од оспособљене браће која стоје на располагању да помогну. Обратите се њима, преко својих старешина, кад су вам потребни. Не треба их звати због мањих проблема, али немојте чекати предуго да их позовете ако приметите да се можда развија озбиљан проблем. Они често могу пружити имена лекара који су спремни на сарадњу и предлоге у вези алтернатива. Тамо где је потребно и могуће, та браћа врше припреме да буду присутна и помогну у решавању проблема.

¹² Очекивати и бити спреман на укљученост суда: Шта ако лекар или болница намерава да добије судски налог да вашем детету да трансфузију крви? Да ли је то време да заћутите, претпостављајући да се више ништа не може учинити? Нипошто! Још увек је могуће спречити трансфузију. Припреме за такву могућност треба предузети унапред. Шта се може учинити?

¹³ Разумевање неких законских начела која воде или утичу на болнице и судије у тим стварима у великој мери ће вам помоћи у одбрани. Једно такво начело од темељне важности је чињеница да закон не даје родитељима неограничени ауторитет да прихвате или одбију медицинско лечење за своју децу. Иако одрасли уопште имају право да прихвате или одбију медицинско лечење ако желе, родитељи нису слободни да одбију лечење за које се сматра да је неопходно за добро њихове деце чак и кад је њихово одбијање темељено на искреним религиозним веровањима.

¹⁴ То темељно начело одразило се у одлуци Врховног суда САД из 1944. у којој је стајало: „Родитељи могу бити слободни да сами постану мученици. Али, из тога не следи да су слободни, у идентичним околностима, да учине мученике од своје деце пре него што она достигну доба пуног и законског расуђивања кад тај избор могу донети сама за себе.“ Та иста основна брига за телесно здравље и добро детета јасно је изражена у данашњим законима о добру деце. Ти закони, који су усмерени на злоупотребљавање деце, такође су обликовани тако да заштите децу од медицинског занемаривања.

¹⁵ Хришћанским родитељима се сигурно не може приговорити да не штите своју децу од родитељског злоупотребљавања и занемаривања. Али, закони против занемаривања деце и горе цитирана изјава Врховног суда често се неприкладно примењују на случајеве који укључују децу Јеховиних сведока. Зашто? Као прво, родитељи Сведоци немају намеру да од своје деце „чине мученике“. Ако би то чинили, зашто би уопште водили своју децу у болницу? Супротно томе, родитељи Сведоци спремно траже медицинско лечење за своју децу. Они воле своју децу и желе да су доброг здравља. Али, верују да имају од Бога дату дужност да одговорно изаберу начин медицинског лечења који је најбољи за њихову децу. Они желе да се здравствени проблеми њихове деце решавају без крви. Таква алтернативна бескрвна нега је не само боља и сигурнија од оне с крвљу већ, што је још важније, тиме њихова деца остају у наклоности великог Даваоца живота, Јехове Бога.

¹⁶ Упркос користима бескрвног медицинског лечења, многи лекари и службеници који се брину за добро деце гледају на трансфузију крви као на стандардни медицински поступак који може бити неопходан или чак спасти живот у неким околностима. Дакле, кад родитељи Сведоци одбију препоручене трансфузије, могу се појавити проблеми. Уопште говорећи, лекари не могу законски лечити децу без сагласности родитеља. Да би савладали помањкање родитељске сагласности да употребе крв, лекари и друго болничко особље могу тражити сагласност суда у облику судског налога. Таква судски ауторизовала сагласност може се добити преко службеника који брину за добро деце или преко лекара или болничких службеника који наступају да заштите децу од наводног медицинског занемаривања.a

¹⁷ Много пута се судски налози који овлашћују да се употреби крв добијају веома брзо са мало или нимало освртања на родитеље. Лекари, болнички службеници или службеници који се брину за добро деце покушавају да оправдају такве хитне налоге тврдећи да постоји медицинска хитност која не оставља времена да родитељи буду потпуно упознати с тиме што се догађа. Међутим, кад буду испитани, лекари често признају да не постоји хитност и да желе судски налог „само за случај“ ако би трансфузија, према њиховом мишљењу, постала неопходна у будућности. Као природни чувари своје деце, имате темељно право да у било које доба знате шта лекари, болнички службеници и службеници који се брину за добро деце чине с обзиром на ваше дете. Закон захтева да, ако је икако могуће, будете информисани о настојањима да се добије судски налог и да се дозволи да пред судом изнесете своју страну спорног случаја.

¹⁸ Те законске реалности истичу вредност проналажења лекара који је спреман на сарадњу. Сарађујте с њим, и уз помоћ чланова свог Одбора за контактирање с болницама помозите му да медицински проблем вашег детета покуша да реши без употребе крви или своје дете преместите код лекара или у болницу која ће пружити такво лечење. Али, ако постоје знакови да лекар, болнички службеник или радник који брине за добро деце намерава да добије судски налог, треба да будете опрезни и питате да ли то планирају да учине. Понекад се то чини тајно, телефоном. Ако постоји план да се иде на суд, нагласите да желите знати за то како би и ви могли изнети своју страну судији (Посл. 18:17). Ако има времена, често је корисно потражити помоћ адвоката. У неким приликама су адвокати били постављени од суда. Ако имате властитог адвоката или онога кога је поставио суд, Правно одељење Заједнице може му уручити информације које ће му помоћи да под тим околностима пружи што је могуће бољу одбрану.

¹⁹ Ако се ваше одбијање крви изнесе пред суд, лекареве мишљење да је крв неопходна за сачување живота или здравља вашег детета може бити веома уверљиво. Судија, као медицински лаик, обично ће се приклонити лекаревој медицинској стручности. То је посебно случај кад се родитељима да мало или нимало могућности да изнесу своју страну случаја и кад се лекару, без оспоравање, дозволи да изрази своје тврдње о „хитној“ потреби за крвљу. Такви једнострани процеси не доприносе томе да се одреди истина. Чињеница је да је веома субјективно и несигурно када и зашто лекари сматрају да је крв потребна. Често, кад лекари кажу да је крв апсолутно неопходна да се спасе живот детета, други лекар, искусан у решавању истог медицинског проблема без крви, рећи ће да крв није неопходна у лечењу пацијента.

²⁰ Шта ћете рећи ако вас адвокат или судија упита зашто одбијате трансфузију која „спасава живот“ вашег детета? Иако ћете можда најпре желети да објасните своје веровање у ускрсење и да изразите своју снажну веру да ће Бог оживети ваше дете ако умре, такав одговор сам по себи не може учинити више него да увери судију, чија је основна брига телесно добро детета, да сте религиозни фанатици и да се мора умешати да заштити ваше дете.

²¹ Оно што суд треба знати је да, иако одбијате крв на темељу дубоких религиозних ставова, ви не одбијате медицинску негу. Судија треба увидети да нисте родитељи који занемарују или злоупотребљавају своју децу, већ да уместо тога с пуно љубави желите да се ваше дете лечи. Једноставно се не слажете да наводне користи крви превагну над потенцијалним смртоносним ризицима и компликацијама, посебно кад су доступне медицинске алтернативе које не носе те ризике.

²² Зависно од ситуације, судији можете дати до знања да је мишљење једног лекара да је потребна крв, али да се лекари разликују у свом приступу, и да бисте желели имати могућност да пронађете лекара који ће се бринути за ваше дете помоћу широко доступних метода бескрвног лечења. Уз помоћ Одбора за контактирање с болницама, можда сте већ пронашли таквог лекара који ће лечити ваше дете без крви и који може дати корисно сведочанство на суду, можда путем телефона. Вероватно ће одбор за контактирање моћи да достави судији — чак и лекару који инсистира на судском налогу — медицинске чланке који показују како се медицински проблем вашег детета може успешно решити без употребе крви.

²³ Кад се од судија тражи да брзо издају судски налог, они често не размотре или им се не спомену многе опасности од крви, укључујући сиду, хепатитис и мноштво других ризика. На њих можете указати судији, те га можете обавестити да ћете, као хришћански родитељи, на употребу крви друге особе у настојању да се подржи живот гледати као на озбиљно кршење Божјег закона и да ће се присилно давање крви вашем детету сматрати једнако силовању. Ви и ваше дете (ако је довољно старо да има властита уверења) можете објаснити своје гнушање према таквом телесном нападу и можете апеловати на судију да не изда налог, већ да вам дозволи да тражите алтернативно лечење за своје дете.

²⁴ Код исправне одбране, судије могу јасније видети другу страну — вашу страну — као родитеља. Тада нису тако брзи да дају овлашћење за трансфузију. Судије су у неким случајевима веома ограничили лекарева слободу да употреби крв, чак захтевајући да се најпре размотре алтернативе, или су родитељима дали могућност да пронађу лекаре који ће лечити без крви.

²⁵ У суочавању с онима који желе дати трансфузију на силу, најважније је да никад не пружите никакав доказ колебања у својим уверењима. Судије (и лекари) понекад питају да ли би родитељи имали неку потешкоћу да на њих „пренесу“ одговорност за одлуку да дају трансфузију, сматрајући да би родитељи тиме лакше живели са својом савешћу. Али, свима који су укључени у то треба да буде јасно да ви, као родитељи, осећате обавезу да наставите чинити све што можете да избегнете трансфузију. То је ваша одговорност коју вам је дао Бог. Она се не може пренети.

²⁶ Дакле, кад разговарате с лекарима и судијама, треба да будете спремни да изнесете свој став јасно и уверљиво. Ако је издат судски налог упркос свим вашим напорима, наставите молити лекара да не да трансфузију и подстичите га на алтернативно лечење. Наставите да тражите његову спремност да размотри медицинске чланке и савете свих лекара који су спремни да се посаветују у вези тог медицинског проблема како би се избегла крв. У више прилика, привидно непопустљиви лекар је изашао из операционе сале и поносно објавио да није употребио крв. Дакле, чак и након што је издат судски налог, никад се немојте предавати, без обзира на све! (Види издање Куле стражаре од 15. јуна 1991, „Питања читалаца“.)

²⁷ Сети се да је Исус рекао: „Чувајте се од људи, јер ће вас они предати судовима... И извешће вас због мене пред намеснике и пред краљеве за сведочанство њима и паганцима.“ За нашу утеху под таквим околностима, Исус је додао да ће нам свети дух помоћи да се присетимо шта би било прикладно и корисно рећи у таквим приликама (Мат. 10:16-20).

²⁸ „Срећу нађе ко о стварима размишља, срећан је ко се у Господа узда“ (Посл. 16:20). Родитељи, унапред учините неопходне припреме да заштитите своје дете од духовно загађујуће трансфузије крви (Посл. 22:3). Децо, одазовите се на поучавање својих родитеља у вршењу тих припрема и ставите то у своје срце. Као породица, ’пазите да не једете крви, да вам буде добро‘ због поседовања Јеховиног благослова и осмеха одобравања (5. Мојс. 12:23-25, ДК).

[Фусноте]