Загађеност — ко је узрокује?

”ОВО острво је државно експериментално земљиште. Опасно подручје! Тло је затровано бедреницом. Забрањено је пристајање!“a Овај натпис је постављен на копну Шкотске насупрот острву Гринард да би упозорио евентуалне посетиоце. Током другог светског рата тамо су тестирали биолошка оружја и од тада (већ 47 година) ово лепо острво је заражено бедреницом.

Острво Гринард је екстреман пример загађености. Али мање екстремни облици загађивања тла врло су проширени и у сталном су порасту.

Загађивање тла у порасту

Један од узрочника загађивања тла су отпаци. У Великој Британији просечна породица од четири члана годишње баца, према изјави лондонског Тајмса, 51 килограм метала и 41 килограм пластике, ”од чега много тога лежи по улицама, поред пута, на купалиштима и одмаралиштима“.

Као што је писало у француском часопису ГЕО, брдо смећа у Ентресену ван Марсеја повремено је достизало висину од 60 метара и према проценама привукло 145 000 галеба. Жичана ограда која је постављена око тог брда смећа није могла спречити да ветар разноси папир и пластичне отпатке. Због тога је месна управа купила 30 хектара суседног обрадивог земљишта у покушају да реши тај проблем.

Није чудо да је повереник ЕЕЗ-аb Стенли Клинтон Дејвис приликом организовања Европске године човекове средине која је завршила марта 1988, изјавио да попису проблема загађености ”нема краја“. Зато је планирана кампања за подстицање искоришћавања отпадака с циљем да се сваке године преради 80 посто од укупно 2 200 000 000 тона отпадака Заједнице.

Загађеност отпацима ни у ком случају није ограничена само на Западну Европу. Према писању часописа Њу сајентист, било је чак потребно чистити удаљени континент Антарктик. Научници који су вршили испитивања у Аустралији прикупили су више од 40 тона одбачених машина и грађевинског материјала који је био разбацан у близини њихове базе. Њујорк тајмс (од 19. децембра 1989) извештава да Американци у станици Мекмундо на Антарктику чисте отпад који је нагомилан кроз 30 година, укључујући и трактор тежак 35 000 килограма који је потонуо у 24 метара дубоку воду.

Да, на сувом копну све врви од загађености и затрованости. Али, како је са водом Земље?

Прљава вода — неприкладна за живот

”Реке у Британији постају прљавије по први пут после више од четврт века“, пише Обсервер. ”Категат [море између Шведске и Данске] умире. Убрзано постаје неприкладан за живот риба, јер је толико загађен да вапи за кисеоником“, извештава лондонски Тајмс. ”Реке у Пољској убрзано постају отворене канализације, а на помолу нема много побољшања“ (Гардиан).

У новембру 1986. догодила се катастрофа коју је лондонски Дејли телеграф описао као ”насиље над највеличанственијим и најпривлачнијим воденим путем Европе“. Опасан пожар избио је у једној фабрици хемикалија у Базелу, у Швајцарској, и ватрогасци су поливали пламен. Ненамерно, испрали су у Рајну од 10 до 30 тона хемикалија и пестицида, и тако изазвали ”Чернобил хемијске индустрије“. Овај догађај испунио је наслове у новинама. Међутим, оно о чему се обично не извештава је чињеница да токсични отпад редовно отиче у Рајну у нешто мање драматичном обиму.

Такво водом изазвано загађење није ограничено само на подручје око свог извора. Много километара даље његове последице могу бити смртоносне. Европске реке које се уливају у Северно море носе са собом боје, белила за пасту за зубе, токсични отпад и ђубриво, и то у таквом обиму да Холандски институт за истраживање рибарства сада рибу лист из Северног мора означава као неприкладну за јело. Истраживања показују да 40 посто тих риба из плитких вода имају болести коже или канцерозни тумор.

Кога треба кривити за такво загађење. Многи уперују прстом у индустрију, чија похлепа за профитом далеко надмашује бригу за околину. Међутим, и пољопривредници су криви за загађење потока и река које теку у близини њихове земље. Њихова све већа примена азотних ђубрива сада може силажу учинити смртоносном.

Појединци такође користе реке као место за бацање смећа. За реку Мерси, са њеним притокама на северозападном крају Енглеске, каже се да је најприкладнија за то у Европи. ”Сада би само најлуђи и они који нису свесни ситуације пливали у тој реци“, коментарише ливерпулски Дејли пост и додаје: ”Свако ко је зле среће да којим случајем упадне у реку мораће бити у болесном стању отпремљен у болницу.“

Непрочишћене канализацијске воде такође се убрајају у једне од главних састојака загађености мора. Море дуж једне популарне енглеске плаже је наводно садржавало количину која одговара ”пуној чаши непрочишћених отпадних вода у просечном кућном купатилу“, што четири пута премашује горњу границу коју прописује ЕЕЗ.

Постоји још једна опасност, а то је она која пада с неба.

Киселе кише — мучна претња

Једно време су људи у Енглеској умирали због удисања ваздуха — односно смога. Данас су смртни случајеви од такве загађености ретки. Лондонска магла, која је, како се процењује, 1952. проузроковала смрт 4 000 људи, не представља више претњу. Неке термоелектране које су повећале количину смога премештене су ван града и опремљене високим димњацима, а у неким случајевима и справама за уклањање најсмртоноснијих гасова.

То, међутим, није зауставило загађивање атмосфере. Високи димњаци можда су уклонили опасност из непосредне околине, али сада превладавајући ветрови далеко разносе твари које загађују — често у друге земље. Последица тога је да Скандинавија пати од британске загађености, а многи о Британији говоре као о ”прљавом старцу Европе“. Слично је и индустрија на северозападу САД узрок многих проблема са киселим кишама које има Канада.

Годинама су научници упирали прстом у сумпор-диоксид као у главног кривца који је одговоран за загађеност ваздуха која је узрок киселих киша. Дру Луис, амерички председнички посланик у канадско-америчким решавањима проблема киселе кише, тврдио је 1985. године: ”Рећи да сулфати не узрокују киселе кише исто је као рећи да пушење на изазива рак плућа.“ Како се чини, кад дође у додир с водом, сумпор-диоксид производи сумпорну киселину, која може кишу учинити киселом или се сакупљати у капљицама облака, натапајући тако шуме у вишим пределима смртоносном влагом.

Кад падају киселе кише или, што је још горе, кад се топи кисели снег, све то улази у тло. Шведски научници који су поновили једно истраживање из 1927. закључили су да се на дубини од 70 центиметара киселост тла у шумама повећала десет пута. Та хемијска промена озбиљно утиче на способност биљке да узима важне минерале као што су калцијум и магнезијум.

Како све то утиче на човека? Њега погађа кад језера и реке које су пре врвеле животом сада постају киселе и беживотне. Штавише, норвешки научници су из својих истраживања закључили да повећана киселост у води, било оне у језерима или оне у тлу, растапа алуминијум. Тиме је опасно угрожено здравље. Научници су утврдили да постоји ”јасна веза између статистички повећане стопе смртности и повећаних концентрација алуминијума“ у води. Могућа повезаност алуминијума са Алцхајмеровом болести и другим старачким обољењима и даље позива на узбуну.

Истина, у подручјима као што је река Мерси у Великој Британији и сметиште у Ентресену у Француској учињени су напори да се поправи ситуација. Међутим, оваква врста проблема и даље остаје. Увек се поново појављује свуда по свету. Али, постоји још један тип загађености — онај невидљиви.

Озон — невидљиви непријатељ

Изгарањем фосилних горива, било у електранама или у кућним пећима, уз сумпор-диоксид настају и други загађивачи. Ту спадају оксиди азота и несагорени угљоводоници.

Научници сада за загађеност ваздуха све више окривљују те азотне оксиде. Они под утицајем сунчеве светлости припомажу стварању смртоносног гаса озона. ”Озон је најзначајнији загађивач ваздуха који утиче на вегетацију у САД“, рекао је Давид Тинџи из Америчке агенције за заштиту околине. Проценио је 1986. да то његову земљу кошта милијарду долара годишње. Тада је процењено да Европа на то троши 400 милиона долара годишње

Зато, иако киселе кише уништавају водене токове, многи сматрају да озон, у крајњој линији повезан са аутомобилским издувним гасовима, треба више него киселе кише кривити за смрт дрвећа. У листу Економист је писало: ”Дрвеће [у Немачкој] превремено умире не услед киселих киша него услед озона. Иако смрт може изазвати смрзавање, кисела магла или неко обољење, озон је тај који дрвеће чини рањивим.“ А оно што се догађа у Европи једноставно је одраз стања на другим континентима. ”Дрвеће у националним парковима у Калифорнији уништава се услед загађености ваздуха која можда долази из такве даљине као што је Лос Анђелес“, известио је Њу сајентист.

Постоји, међутим, још гори облик загађености која прља Земљу. То је основни узрочни чинилац дословног загађења копна, воде и ваздуха наше планете.

Морална загађеност

Лако нас може преварити спољашност људи. Исус Христ је то сликовито приказао. Обраћајући се верским вођама свог времена, он је рекао: ”Јао вама (...) јер сте слични окреченим гробовима, који споља додуше изгледају лепо, али изнутра су пуни (...) сваковрсне нечистоће“ (Матеј 23:27, НС). Да, особа можда споља изгледа чиста, чак привлачна, али њен говор и њено понашање могу открити њену праву искварену личност. Жалосно, али таква морална загађеност данас је свуда раширена.

Морална загађеност обухвата злоупотребу дрога, која је раширенија но икад. Поп-звезде, идоли с позорница и филма, те чак наизглед уважени пословни људи, постали су предмет скандала због своје зависности о дрогама. Морална загађеност такође укључује и полни неморал, што може бити узрок распада породица, развода, абортуса, као и бујању епидемија полних болести, укључујући и злослутни бич сиде.

У корену ове моралне загађености лежи себичност, која углавном лежи и у корену дословне загађености која погађа човечанство. Тереза Климан, која је укључена у лечење сиде у држави Сан Паоло у Бразилу, указала је на проблем: ”Превенција [сиде] подразумева промену понашања међу високо ризичним групама, а то је тешко.“ Велика већина људи истраје у томе да чини оно што жели, уместо да узму у обзир како њихови поступци делују на друге. Последица тога је да је литература, забава и практично целокупна људска култура прожета моралном загађеношћу.

Људима који о томе размишљају данашња настојања у правцу дословног и моралног чишћења изгледају само као обично заташкавање. Можда се онда с правом питате постоји ли нека поуздана нада да Земља буде чиста и дословно и морално. Немојте бити обесхрабрени. Библија нам говори да је крај загађености на помолу!

[Фусноте]

[Оквир⁄Слика на 7. страни]

Горе него зуб времена

Овај исклесани камени лик је, након што је годинама био изложен разарајућем деловању елемената, сада само још сличан мртвачкој маски. Гори од зуба времена је загађени ваздух који га нагриза. Широм света пропадају старе грађевине под утицајем киселе кише, која их испира и нагриза — од градске већнице у Шенектејдију (Њујорк, САД) па све до чувених грађевина у Венецији. О римским знаменитим грађевинама каже се да се већ само додиром распадају. Грчки славни Партенон је у последњих 30 година више оштећен него у пређашњих 2 000. Оштећења су обично последица заједничког деловања разних фактора, на пример температуре, ветрова, влажности у ваздуху, као и бактерија које живе на зидовима грађевина. Али ако загађивање толико штетно делује на неживе ствари, како су тек жива створења погођена њиме?

[Слика]

Исклесани лик на катедрали у Лондону