Смртоносне падавине

„ВЕРУЈЕМО да нам је пресуда сигурна. Научници целог света сагласни су да смо суочени са киселим падавинама, и да је потребно да се предузме нешто у правцу њиховог ограничавања“, рекао је Роберт Ф. Флек са Њу Јорк Стеит Департмент ов Енвајренментел Кансервејшен.

„Верујемо да још нисмо осуђени“, одговара Карл Е. Беђ, председник Нејшенел Коул Асоусијејшн. „Разлози и последице киселих падавина, непознати су“,тврди он.

Два водећа говорника, два супротна мишљења. Која страна је у праву?

„КАД сам дошао овамо, Англер је био рај.“ Рекавши то, Петер Пелоквин, дугогодишњи мештанин и власник једног летњиковца на Чинигучи језеру, савио се преко стола,како би му речи звучале што изражајније. „У низу Чинигучи језера“, наставио је „раније је у скоро туце језера било могуће уловити огромне количине риба.”

Али, крајем 50—их и почетком 60—их година догађало се у том језеру нешто јединствено. Младе пастрмке кретале су се тамо амо површином воде — што иначе нису никада радиле — поставши тако галебовима лак плен. У истом временском раздобљу су уловљене задње велике рибе. Данас нема више ниједне једине рибе у Чинигучи језеру, а ни у стотинама околних језера.

Шта је проузроковало ту неприлику? Кисела киша — данас један од најозбиљнијих проблема света који нас окружује.

Индустријски гасови

У Северној Америци 30 посто киселе кише изазивају оксиди азота — половина потиче из отвора за испуштање гасова код моторних возила. Друга половина настаје горењем фосилних горива, првенствено угља у рудницима и осталим индустријским погонима. Угаљ је такође излазна грађа једног другог зликовца, наиме сумпордиоксида, који сачињава 70 посто киселе кише у Северној Америци се годишње ослобађа 54 милиона тона тог гаса. Атмосфера постаје сметиште.

Високо горе у атмосфери под утицајем сунчеве светлости и водене паре, ти оксиди изазивају компликоване и данас једва разумљиве хемијске промене. Тиме изазване реакције стварају сумпорну киселину — киселу кишу. Киселине падају такође у облику киселог снега, града, иња, и магле, а долазе чак и у чврстом облику.

Зло које расте

Када је енглески научник Роберт Ангус Смид године 1852. открио киселу кишу у близини индустријског града Манчестера, загађеног сагоревањем угља, сматрало се то само локалном појавом. Али, у 1950—им и 1960—им годинама загађивање димом изазива буру негодовања у општинама где је било фабрика са погоном на угаљ и текуће гориво.

Решење у 1970—им годинама? Вишљи димњаци. На пример у Садберију постоји индустријски гигант Канаде Интернејшенел Никел (сада Инко Лимитид), који избацује у ваздух дневно 6 300 тона сумпордиоксида. Издувни гасови су толико опустошили околину да су крајем 60—тих година на том подручју амерички астронаути вежбали шетање по месецу. Тада је Инко саградио супер димњак, висок преко 400 метара — у оно време највиши на свету. У Садберију је опет почело да расте цвеће, трава и дрвеће. Али, супер димњаци и многи други продужени димњаци у Канади, САД и осталим земљама, показали су се као пример, што се тиче заштите околине. Наиме, месни проблем прераста у међународни.

Штетне материје одлазе тако високо у ваздух, да сада падају и по осталим земљама. Шведска и Норвешка постају сметиште отпадних материја европског индустријског језгра. Преко Канаде вуку се киселинама заражене ваздушне струје из САД. А Канада опет „извози“ киселу кишу на североисток САД. Од тога нису поштеђена ни удаљена Хавајска и Бермудска острва, а погођене су чак Кина и земље јужне хемисфере.

Како то делује на свет који нас окружује?

У подручјима која су посебно заражена киселинама, вода је у језерима неприродно бистра, јер вену планктони и остали микроскопски облици живота. Онемогућено је даљње расплођавање животиња у води. Осим тога, алуминијум и остали метали, који се нормално јављају у безазленим количинама, израстају из тла у отровним количинама. Алуминијум напада рибље шкрге, ометајући им дисање и тако се оне формално даве.

Ситуација је посебно трагична у рано пролеће, када се живот буди из зимског сна, када се мресте рибе, а жабе и даждевњаци полажу своја јаја у водене баре. Концентрација загађености у растопљеном снегу повећава за 100 посто садржај киселине, тако да се из 80 посто јаја не излежу млади.

„Поремећен је целокупни водени систем“, рекао је др Харолд Харви, један од пионира на подручју истраживања киселе кише. „Најпре су нестале шкољке, затим пужеви и речни ракови, потом многи водени инсекти као што су водени цвет, мали водени коњици, камене муве и велики водени коњици. Сада су на реду водоземци. . . . Потом рибе итд.“

До чега је то довело? У 2 000 до 4 000 језера канадске провинције Онтарио не могу више да живе пастрмке и гргечи. У девет река провинције Нова Шкотска, у којима је некада живео лосос, данас га више нема — изумро је. У једном извештају владе каже се да иста опасност прети у случају осталих 48 000 језера.

На североистоку САД нема више ниједне рибе у преко 200 језера, Адирондацк Маунтинс—а. Исто то важи за десет посто највећих слатководних језера Нове Енглеске. Једна државна студија из Охаја прориче да „ће, ако се брзо не предузме нешто, у Онтариу, Квебеку и Новој Енглеској, до краја нашег века сваке године умирати 2 500 језера“.

Још је гора ситуација у Шведској. Према речима Андерса Далгрен—а, министра за околину, број мртвих језера попео се на 20 000.

Штета расте

Кисела киша штети земљином тлу, јер испира битне хранљиве материје, као што су калцијум, магнезијум, калиј и натријум. Смртоносни алуминијум напада корење дрвећа, спречава снабдевање водом, уништава њихову отпорност према болестима. Од 1965. изумрло је у Грин Маунтинсу америчке савезне државе Вермонт, 50 посто младих и старих оморика.

Шуме умиру такође у Великој Британији, Швајцарској, Југославији и Пољској. Процењује се да је тешко оштећено 30 посто пошумљене трећине Савезне Републике Немачке. Стручњаци кажу да дрвеће губи одбрамбену способност према киселинама, чак ако би се сумпорни гасови мењали. У једном узбудљивом извештају БУНД—а (Савез за околину и заштиту природе) каже се,да су за мање од годину дана удвостручене штете причињене шумама Савезне Републике Немачке. У Европи сматрају киселу кишу „еколошким холокаустом (самоуништењем)“.

Али, то још није све. Изливање киселина појачава корозију (разарање површине) метала. Сумпордиоксид и ваздух претварају калцијум који се налази у пешчанику, кречњаку, бетону и накиту у ситан калцијумсулфат. Један амерички одбор за питање околине процењује да годишња штета причињена на зградама и споменицима, износи више од две милијарде долара. Већ су на пример, нападнути стубови Партенона у Атини, Колосеума у Риму, као и зграде канадског парламента.

Што се тиче људског здравља, докази штетног деловања киселе кише, непотпуни су, ипак узбуђујући. Језерска вода, која садржи киселину, отапа већ затровано гвожђе и олово водоводних цеви, па све то долази у питку воду. То је на пример у неким подручјима изазвало пролив код беба. Али, још су застрашујуће студије које показују да сумпордиоксид у ваздуху, проузрокује бронхитис, претерано проширење плућа, да представља оптерећење за срце и крвоток, што је све разлог за болести од којих умире годишње можда 50 000 Американаца.

Да ли постоји решење?

Јасно је да треба очистити околину. Али, индустрија угља и многи погони за снабдевање становника гасом, водом и електричном енергијом америчког Средњег Запада, кажу како нема сигурних доказа да строги прописи о издувним гасовима, утичу на смањивање количине киселине у киши.

29. јуна 1983. објавио је амерички Нејшенел Рисерч Каунсел један извештај, који ће према часопису Сајенс, бити за много година унапред вероватно најмеродавнија студија о киселој киши. Удружење је дошло до закључка да на америчком североистоку 90 до 95 посто киселе кише настаје вештачким путем, да је стварају индустријски и аутомобилски издувни гасови. „50 постотно умањење сумпорних и азотних гасова“ каже се „проузроковало би 50 постотно смањење киселина, које ветар разноси са извора на земљу и воду.“

Америчко удружење електричних централа које покрећу велики број рудника угља на Средњем Западу, тврди да један допунски чланак у вези прописа везаних за околину, повећава за 50 посто трошкове струје у домаћинствима, а за 80 посто трошкове који терете индустријске погоне.

За разлику од њих, заштитници околине мисле другачије, наводећи опет своје бројке. Према једном недавно извршеном упоређењу цена, спроведеног на темељу студија за потребе Едисон Електрик Инститјут и Нејшенел Вајлдлајф Федерејшн, и Нејшенел Клин Еар Коалишн, у 1990. години трошкови ће се кретати између 2,4 и 4,6 милијарди америчких долара — што само 2,4 до 4,6 постотни пораст трошкова струје.

Упркос трошковима много је земаља већ ступило у акцију. Као на пример у Јапану, где је дошло до повећања трошкова струје за 12 посто. Тамо је уведен и порез за излазне сумпорне гасове, којима се кажњавају индустријска предузећа. У Шведској су фабрике на текуће гориво подвргнуте оштрим ограничењима, иако 67 посто загађивања тамошње околине долази у земљу преко границе. Све се то предузима упркос томе шта многе гране индустрије које загађују околину, тврде како нема довољно доказа у прилог тврдњи да је потребно нешто предузети.

Колико ћемо још година чекати да се предузму одговарајуће мере? Евил Герхам, један од стручњака за киселе падавине упозорава: ,.И док чекамо да се пронађе последњи доказни комадић и докаже читав ланац између разлога и последица, већ се наноси штета осетљивим животним облицима на нашој планети“. Цена тог оклевања могла би бити „трајно затрована околина, ометен улов риба, привреда и туризам, а можда оштећено и људско здравље” каже се у једном извештају састављеном за потребе канадске владе.

Уз све то причање, нисмо сигурни коме треба веровати. И док с једне стране оптужују чуваре околине да претерано реагују на киселу кишу, с друге стране читамо у часопису Тајм: „Чувари околине су забринути због тога што се индустријалци служе тактиком оклевања, како би избегли скупе инвестиције потребне за ублажавање деловања излазних гасова.“

И док се људи тако свађају и расправљају, у припреми је трајно решење. Ускоро ће велики Створитељ земље ступити у акцију, да би је очистио од свих себичних загађивача, како никада више лепоту наше домовине не би крњила кисела киша или пак неке друге индустријске невоље. Да ли ти се свиђа то решење? Ако да, размисли озбиљно о поузданим библијским пророчанствима у вези са краљевском владавином која се приближава (Откривење (11 :17, 18).

[Дијаграм на 18. страни]

Кисела киша наноси велике штете многим шумама широм Европе и Северне Америке

Недостатак калцијума; изумиру крошње

Недостатак магнезијума, борове иглице пожуте

Отпадају иглице или лишће

Разорена је заштитна снага иглица; бивају нападнуте; спречено дисање

Спречен раст дрвета; смањена отпорност према мразу и штеточинама

Ометено снабдевање водом и храном

Онемогућено деловање бактерија на изумрлим иглицама; мање храњивих материја

Отровни алуминијум разара корење, што смањује заштићеност од болести

Уништене кишне глисте

Киселина испира важне храњиве материје калцијум, магнезијум, калај и натријум