Млади питају...

Трудноћа тинејџерки — шта треба учинити девојка?

Трудноће и побачаји међу девојкама представљају проблем који је распрострањен широм света. Додуше, већина читалаца ових серијских чланака је хришћанска омладина, која се на разуман начин не упушта на предбрачне односе, али Пробудите се! читају милиони других у сасвим различитим приликама. Према томе, следеће разматрање требало би помоћи свима младима који се сусрећу са проблемом нежељене трудноће, док се истовремено истичу трагичне последице предбрачних односа.

”СА 15 година сам затруднела“, извештава Ана. ”Нисам знала шта да учиним — да абортирам, да дам бебу на усвајање или шта друго.“ Ана је била само једна од преко милион младих девојака из Седињених Држава које су затруднеле у једној години.

У неким ређим трагичним случајевима девојка затрудни услед силовања. Већином је тинејџерска трудноћа последица вољних предбрачних односа.a Нежељеном трудноћом девојка долази пред више озбиљних одлука: Требам ли се удати? Требам ли то дете дати на усвајање? Да ли је побачај решење? Наравно, да би дошло до трудноће потребно је двоје, а отац детета требао би у сваком случају носити свој терет одговорности. (Види оквир.) Али обично девојка мора доносити тешке одлуке (можда уз помоћ својих родитеља). И њена одлука имаће трајне последице по њено телесно, емоционално и духовно благостање, а и по стање њеног детета.

’Требамо ли ступити у брак?‘

Многи сматрају да је идеално решење удати се за оца детета. Бар би се уштедела јавна срамота девојци и њеној родбини, а дете би одрасло уз оба родитеља. Ипак, брак није лек за све. Као прво, неправда у Божјим очима може се исправити само кроз право кајање (Исаија 1:16, 18).b Друго, проблеми девојке могу се повећати ако журно уђе у брак. Пошто се младић и девојка још налазе у ”цвету младости“, једноставно не поседују емоционалну зрелост да воде добар брак (1. Коринћанима 7:36). Вероватно младић није прави хришћанин и према томе није погодан брачни партнер (1. Коринћанима 7:39).

Др. Артур Елстер објашњава: ”Прерано родитељство наводи те очеве често да прекину школовање, чиме долазе у знатно неповољнији положај што се тиче звања.“ Материјалне тешкоће које из тога произилазе могу разорити брак. Заиста, истраживања су показала да, код бракова који су склопљени због трудноће, стопа развода износи 50 до 75 посто!

Склапање брака је озбиљан корак са којим се не сме журити (Јеврејима 13:4). Након зрелог размишљања можда се сви судионици слажу да би брак био неразуман и да би за девојку било боље да одгаја дете уз помоћ својих родитеља код куће, уместо да склопи проблематичан брак.

Шта каже Библија о побачају?

Једна млада девојка је рекла: ”Ја бих у свом животу хтела много тога учинити, а беба би ми у томе сметала.“ Тако се сваке године само у Сједињеним Државама скоро пола милиона девојака одлучи за прекид трудноће. Међутим, да ли је исправно или уопште оправдано да се побаци дете зато што некоме ”смета“?

Запази шта каже Библија у 2. Мојсијевој 21:22, 23 о животу нерођеног детета: ”Кад се сваде људи, па који од њих удари трудну жену тако да изађе из ње дете, али се не догоди смрт, да плати глобу (...) Ако ли се догоди смрт [мајке или нерођеног детета], тада ћеш узети живот за живот.“ Да, усмртити нерођено дете сматрало се убиством.

Додуше, неки лекари тврде да је нерођено дете само фетус или фетално ткиво, а не особа, али Бог другачије гледа на то. Он на ембрион гледа као на индивидуу, као на живог човека (Псалам 139:16). Да ли бисмо нерођени живот могли побацити и опет остати у милости Бога, ”који сам свима даје живот“? (Дела апостолска 17:25).

У књизи Growing Into Love наводи се још један други разлог против побачаја: ”Иако су последице зачећа ублажене побачајем, прекид трудноће је врло узнемирујући и збуњујући доживљај (...) Омладинка (...) можда мисли да фетус није ништа друго него само фетус (...) Али никакво речито законско објашњење неће јој помоћи да заборави да је фетус који се зачео у њој имао могућност да живи.“

Омладинка по имену Линда може то потврдити. Из страха да ће рађањем детета причинити срамоту својој родбини, она се одлучила на прекид трудноће. Она прича како се после операције осећала: ”Дрхтала сам целим телом. Почела сам плакати, и оног момента ми је постало јасно шта сам учинила. Окончала сам живот свог нерођеног детета, једног људског бића!“ Шта данас Линда мисли о побачају? ”То је била највећа грешка у мом животу.“

’Ја беби не могу пружити најбоље‘

Низ неудатих мајки одлучило је дати своје дете на усвајање. Често мисле као Хитер, омладинка која је у часопису Севентин овако цитирана: ”Ја понекад сама са собом једва излазим на крај, а камоли са бебом. Ја сам скроз заљубљена у децу, али једно ми је било јасно: Ја беби не могу пружити најбоље.“

Наравно да је боље дати дете на усвајање него му одузети живот побачајем. Такође се мора признати да се млада неискусна девојка са задатком да одгоји дете осећа преоптерећеном. Једна неудата мајка је рекла за Пробудите се!: ”Преузимаш врло велику, тешку одговорност на себе, коју често сама носиш и која захтева многе жртве.“ Али не заборави да Бог од мајке или оца очекује да се брину за своје (1. Тимотеју 5:8). У већини случајева најбоље је за девојку да сама одгаја дете.

Ана, коју смо у почетку споменули, донела је разумну одлуку, мада јој није било лако. ”Ја сам одлучила задржати бебу“, рекла је. ”Родитељи су ми помогли и још увек то чине.“ Додуше, мајци која сама одгаја дете није лако, али савладавање тог задатка није немогуће и од многих младих девојака постају добре мајке. То је посебно случај онда ако неудата мајка у молитви одлучи своје дете ’одгајати стегом и Јеховиним усмеравањем мишљења’ (Ефесцима 6:4, НС).c Родитељи који су усвојили дете можда могу материјално боље збринути дете. Али, да ли ће детету пружити потребно духовно вођство, да дорасте до човека који воли истинитог Бога, Јехову? (5. Мојсијева 6:4–8).

Мајка која сама поучава своје дете можда му не може материјално пружити најбоље, али она му може дати нешто што је много важније: љубав. ”Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена [”најбоље месо“, Today’s English Version] где је мржња“ (Приче Соломонове 15:17).

Наравно, уштедели бисмо себи непотребне патње кад уопште не бисмо починили грех блуда.d Ипак, девојка која је учинила тај преступ не треба мислити да је сада све пропало. Разумним поступањем она може из своје ситуације учинити најбоље, уместо да је погорша. Да, може чак добити помоћ и подршку од Бога, који ’много опрашта’, ако се одвратимо од неисправног начина поступања (Исаија 55:7).

[Фусноте]

[Оквир на 26. страни]

Тинејџерска трудноћа — Последице за младиће

Из страха — или себичне равнодушности — неки младићи који имају ванбрачно дете покушавају се потпуно извући од своје одговорности. Један младић чија је девојка затруднела каже: ”Ја сам јој једноставно рекао: ’Видимо се.‘“

На срећу, већина младића жели имати бар некакав однос са својим дететом. Ако неки брак није препоручљив (што је често случај), већином су спремни помоћи финансијски. Неки чак нуде помоћ при свакодневној нези детета. Али такви напори су често краткотрајни због ограничених могућности зараде младића, због нестрпљења и недовољне способности да удовољи потребама малог детета.

Родитељи девојке такође су понекад строго против сваког дружења младића са њиховом кћерком, јер страхују да би то могло довести до даљњих полних преступа или до прераног брака. Можда му ускраћују и право одлучивања у вези са дететом, и приморавају га можда да беспомоћно стоји по страни док дете бива побачено или дато на усвојење, тако да му је одузет сваки утицај на живот детета чији је он отац. У другим случајевима младићу се можда дозвољава да развије љубав према детету, која се веза онда грубо прекида кад се девојка уда и неки други човек преузме улогу оца.

Према томе, нема сумње да неожењени очеви такође морају платити своју цену за неодговорно понашање. Један 16-годишњак каже: ”Јавља се мноштво осећаја са којима се не може изаћи на крај. Најрадије бих се вратио где сам пре био, али тога пута за повратак нема“ (”’Teen“, новембар 1984).