Хаида — јединствен народ на ”острвима магле“

Од нашег дописника из Канаде

ПРЕ отприлике 200 година европски истраживачи и трговци били су угодно изненађени својим првим сусретом са Хаиђанима, јединственим становницима новооткривене групе острва испред западне обале Канаде.

Ти први сусрети протекли су с пуно достојанства и пријатељства. Мушкарци и жене, који су поред осталог носили лепу одећу од туљановог крзна, излазили су у руком истесаним кануима од кедровине пред трговачке бродове да их поздраве. Једном приликом су људи у једном кануу почели певати и, као израз пријатељства, један човек је устао и по води разбацао перје. (Орлово перје сматрало се знаком пријатељства и добродошлице.) Другом приликом приближио се неки поглавица и запевао соло добродошлице, а око 200 гласова са обале певало је рефрен.

Haida Gwaii, тј. домовина Хаиђана, је архипелаг од 150 острва у облику бодежа, који се налази око 100 километара западно од обале Британске Колумбије (Канада). Данас се ова група магловитих острва назива Queen Charlotte Islands (Отоци краљице Шарлоте). Топла морска струја од Јапана, курошио, ублажује климу на отоцима. Ипак, успркос благих температура, отоци могу бити погођени јаким ветровима и олујама.

Ко су Хаиђани?

О пореклу Хаиђана и о томе како су доспели на Острва краљице Шарлоте не зна се много, јер се о њиховој историји и култури никада нису правили записи. Као што су острва обавијена маглом, тако је и њихова прошлост. Према мишљењу неких, Хаиђани су дошли из Азије преко Беринговог пролаза, док су други мишљења да су помоћу курошио струје стигли на кануу. Међутим, постоји само један скуп усмених предања, код којих су истина и бајка међусобно испреплетени. Према једној причи, Хаиђани су изашли из огромног оклопа шкољке, коју је отворио гавран и то у Роуз Поинту на североисточном врху Грахам Ајленда, највећег острва архипелага.

Многобројни митови и легенде слабо расветљавају порекло Хаиђана, али интересантно је да се у различитим причама описује велики потоп којим су преплављени највиши врхови, и само градњом великог сплава натовареног залихама било је могуће преживљење. Један старешина Хаиде из Скајдгејта рекао је потврђујући: ”Многи од нас знају причу о општем потопу, јер је она истинита. То се заиста догодило пре много, много година.“

Самоуверени, досетљиви и крајње креативни Хаиђани већ су давно пре 1774, кад су дошли Европљани, имали сложену социјалну структуру. Народ је био подељен у две главне групе, на племе Орла и племе Гаврана, при чему се припадност одређивала по мајчиној линији. У том друштву по мајчиној линији деца су увек припадала мајчином племену. Брачни партнер је морао бити изабран само из супротног племена, а веридбу је често приредила мајка ако су син или кћерка били још јако млади.

Ступови тотема — њихово значење

Породични или племенски грбови са животињама или митским бићима као симболима били су драгоцено власништво које је служило за личну идентификацију. На грбу од племена Орла налазили су се изрезбарени или насликани орлови, корморани, даброви и мали морски пси, док су се на грбу племена Гаврана налазиле планинске козе, китови убице, гризли медведи и дуге. Ти грбови нису служили само за украс, него су приказивали порекло, благостање и статус породице, као и привилегије, песме и приче племена.

Додуше, изрезбарени ступови нису били идолизирани, међутим неки од симбола грбова имали су митски или верски значај и представљали су саме претке са магичним силама, који се преображавају у животиње а онда се опет могу натраг преобразити. У раздобљу мањем од 100 година, отприлике од 1840. па надаље, било је врло омиљено резбарење и постављање ступова. Сада ти високи ступови од кедра, који су услед утицаја временских прилика избледели и попримили сребрно сиву боју, постепено труле и падају. Неки од ступова били су скоро 20 метара високи и метар и по широки.

Хаиђани су од пролећа до јесени били запослени скупљањем и складиштењем хране. Море је дало обиље рибе, шкољки, харингине икре и алги. Ловили су туљане због масти и мењали за маст рибе еулахона, која се не појављује у водама острва. Еулахонова маст још се и данас цени као врло укусни додатак различитим јелима. Птичја јаја, дивље јагоде, корење и месо уловљених животиња осигурали су разноврсну исхрану.

Хаиђани се не баве пољопривредом, али кад је са копна донесен кромпир, успешно су га гајили и трговали њим на копну. У зимским месецима било је потлача, радосних окупљања, на којима су се породице често облачиле у свечану одећу од лепог туљановог крзна. Потлач је био повод Дељења и поклањања, прилика да се са другима подели благостање или да се постигне углед у заједници. То су били дани кад се јело, играло, певало и кад су причане приче.

Оно што је преостало од хаиђанских села, која су раштркана свуда по острвима, сведочи о томе да је некада знатно становништво живело на Острвима краљице Шарлоте. Почетком 19-ог века острва су имала отприлике 7 000 становника. Али бели човек је својим доласком донео своје болести и свој алкохол, што је довело до широко распрострањене злоупотребе алкохола. Села су била напуштена кад су Хаиђани покушали побећи пред једном опасном епидемијом богиња. До 1885. становништво је опало на 800 људи.

Викинзи пацифичког северозапада

Пошто је домовина Хаиђана опкољена водом, они су се на мору увек осећали као код куће, нарочито у својим лепим кануима. Неки од тих кануа били су дужи него једрењаци европских истраживача. Било је кануа дужих од 20 метара, у којима се могло превести 40 особа и две тоне терета, и мањих, 8 метара дугих кануа за свакодневну употребу у близини обале. Већим кануима Хаиђани су изводили гусарске нападе и имали су трговачки монопол од Аљаске са севера до Puget Sound-а на југу. Улили су страх и страхопоштовање племенима на копну и названи су викинзима пацифичког северозапада.

Иако Хаиђани данас имају модерне, добро опремљене бродове, првобитни кануи од црвеног кедра нису пали у заборав. Још увек се граде за посебне сврхе, као на пример за канадску светску изложбу Експо 86, која је одржана у Ванкуверу (Британска Колумбија). Меко дрво великог црвеног кедра изванредно је погодно за израду кануа. Дрво је равно, лако се обрађује, а и трајно је.

Шта доноси будућност?

Хаиђани сада живе још у два села — Оулд Масет и Скајдгејт — и многи се питају шта ће донети будућност њиховој култури и лепим ”острвима магле“. Злоупотреба алкохола и болести оставили су жалосне трагове. Дражи градског живота довеле су до тога да се млађа генерација одселила у копнене градове Принс Руперт и Ванкувер. Иако индустријско крчење шуме ствара многа радна места, то код оних који у томе виде опасност за своје вољено острво буди подозрење и забринутост.

Тзв. хришћанство је такође имало негативан утицај на начин живота Хаиђана. Мисионари се у својој ревности обраћања и моћи скоро нису ни бринули за стару, чврсто укорењену културу. ”Никада нису покушали разумети Хаиђане, њихов начин изражавања, њихове мисли и њихове вредности“, пише у једном историјском делу. Мисионари су забранили једно за другим: потлача, играње, ступове тотема и шамане (медицинаре). Приликом крштења извршене су промене имена. Омиљена, значајна имена одбачена су и замењена англосаксонским презименима као што су Смит, Џоунс и Гледстоун. Ново давање имена управљало се по систему очинства, уместо по систему материнства, који су Хаиђани познавали. Мисионари су им одузели њихове старе вредности, али их нису заменили библијским.

И поред тога, Хаиђани су благословљени у новије време доласком једне друге врсте мисионара — Јеховиних сведока. Њихова вест је апеловала на добре особине Хаиђана и посредује им праву наду за будућност. Док ти хришћански мисионари на острвима иду од куће до куће и понекад користе рибарске чамце и авионе да би стигли до удаљених насеља од Кејп Ст. Џејмса до Лангара Ајленда, очарани су релативно нетакнутом лепотом Острва краљице Шарлоте, као и срдачношћу и љубазношћу њихових становника.

Као и истраживачи од пре 200 година, тако су и Јеховини сведоци међу Хаиђанима пронашли праве пријатеље, јер су на савестан начин свакој породици на острву пренели добру вест о Божјем успостављеном Краљевству. И многе породице са Хаиде повољно су реагирале, јер су распознале звук истине из Божје речи, Библије. Проучавањем Библије са Јеховиним сведоцима научили су какав однос човек треба имати према Богу, својим ближњима и према животињама.

Упознали су име ”највишег бића“; за њих то више није ”Сила сјајног неба“, него Јехова Бог. Они су научили да су сви људи браћа, да су пред Јеховом посредством Исуса Христа сви једнаки (Дела апостолска 10:34, 35). Сисавци, птице и рибе су сви душе, као што је и човек душа. Они не поседују бесмртну душу, а ни натприродне снаге које им приписују стари хаиђански приповедачи (3. Мојсијева 24:17, 18; Проповедник 3:18-21; Језекиљ 18:4, 20).

Десет различитих врста китова налази храну у водама богатим планктонима. На стеновитим узвишењима све врви од Стелерових морских лавова. Пола милиона птица које живе по стеновитим обронцима, међу којима су ретки сиви сокол, белоглави штекавац и гаврани. У приобалним водама, рекама и језерима налазе се рибе најразличитијих врста. Највећим боровницама на свету прошаране су маховином обрасле шуме, у којима има дрвећа старог хиљаду година, нпр. огромна ситканска смрча, црвени кедар и америчке јеле.

Чувари природе забринути су што ће се Острвима краљице Шарлоте с њиховом недирнутом лепотом и богатством врста догодити исто што и другим подручјима која су због привредног човековог лошег господарења постала пуста земљишта. Ипак, Хаиђани, који су упознали обећања Јехове, Највишега, гледају с поверењем у будућност, јер његова обећања никада не изневере (Исус Навин 23:14). Наш величанствени Створитељ је обећао да ће читава Земља под праведном управом Божјег Краљевства постати рај. Тада више неће бити угрожена лепота ”острва магле“ (2. Петрова 3:13).

[Слике на 25. страни]

Десно: Живописна ”острва магле“

Сасвим десно: Стубови тотема у Нинстинтс Вилиџу (Ентони Ајленд)

Доле: Стелерови морски лавови на Кејп Ст. Џејмсу

[Слике на 26. страни]

Лево: Краљевска дворана у Queen Charlotte City-у

Горе: Жбун жутиловке у цвету