Прекомерна количина кисеоника не помаже

ИГРАЧИ без даха долазе са игралишта и почињу удисати чист кисеоник. Често поред боца са водом стоје истовремено и боце са кисеоником. Да ли кисеоник убрзава регенерацију или побољшава деловање организма. Према једном извештају истраживача у медицинском часопису Hippocrates, (за 9/10 месец 1989), то није случај. Атлетичари су постављени на покретну траку да трче до изнемоглости и да онда удишу чист кисеоник. Затим су атлетичари поново трчали до изнемоглости, а затим су овог пута удисали из боце у којој је био просторни ваздух. Програм је поновљен два пута. После удисања чистог кисеоника њихово деловање није било боље од онога после удисања просторног ваздуха. Неки су сматрали да знају која је која боца. Међутим, врло често су погрешили.

Прегледи крви пре и после сваког испитивања ”оповргли су гледиште да чист кисеоник скраћује регенеративну фазу тиме што већа количина плина доспева у уморне мишиће. (...) Концентрација лактата установљена у крви — твар која се привремено сакупља у крви кад јако оптерећеним мишићима нестане кисеоника — била је у бити иста, без обзира која је боца употребљавана. Кад би више кисеоника доспело у мишиће, тада би количина лактата морала бити мања“.

Крв прима само одређену количину кисеоника, а та се количина може лако добити из ваздуха. Чист кисеоник не доводи превелике количине кисеоника у крв, нити помаже спортисти да се брже опорави од напрезања. До регенерације долази тако што срце брже куца, тиме се више крви пумпа у ћелије мишића и на тај начин више кисеоника стоји на располагању. Али у крви нема више кисеоника. Она само брже преноси своју залиху кисеоника, при чему долази до бржег опоравка.