Премоштавање јаза између лекара и пацијената Сведока

ЛЕКАРИ по целом свету у основи знају једну ствар о Јеховиним сведоцима: Они одбијају трансфузију крви. Међутим, многи лекари незнају много више од тога о Сведоцима. Зато кад желе да дају трансфузију крви пацијенту Сведоку, одбијање може да им изгледа потпуно неразумно. Због тога, нажалост, може да настане јаз између лекара и пацијента.

Премало лекара увиђа да Јеховини сведоци немају ништа против медицинског третмана и да се о њиховом ставу према крви не може преговарати и да је он чврсто укорењен на библијском закону. У међувремену је разумност овог библијског става поуздано оправдана поплавом нових научних открића, како у вези опасности од трансфузија туђе крви, тако и сигурности алтернатива за трансфузију. Али, како могу Јеховини сведоци посредовати такве информације медицинском особљу?

Одбори за контактирање с болницама

У ту сврху је Водеће тело Јеховиних сведока покренуло формирање Одбора за контактирање с болницама у већим градовима са великим медицинским установама. У САД постоји већ око 100 Одбора, који се састоје просечно од пет чланова, и који се труде да премосте јаз између медицинског особља и Сведока. Почетком ове године та припрема је проширена на друге земље. Од 19. фебруара до 27. марта, три члана Службе за болничке информације у Бруклину посетили су осам подружница Јеховиних сведока у пацифичком подручју.

Намера је била трострука: одржати семинаре за обучавање одабраних Сведока који би служили у Одборима за контактирање с болницама, обучити особље подружнице за руковођење Службама за болничке информације у свакој подружници и посетити болнице и лекаре како би се охрабрили да наставе и прошире лечење Јеховиних сведока без крви. Одржана су четири семинара: у Сиднеју за Аустралију и Нови Зеланд, у Манили за Филипине, Хонгконг и Тајван, у Ебина Ситију за Јапан и Кореју и закључно у Хонолулуу за Хаваје.

За време програма коришћени су дијапозитиви и видео филм, како би се објасниле функције и садржај крви, као и растући број медицинских алтернатива за туђу крв. Разговори су обухватали начине помагања Јеховиним сведоцима код проблема у вези са крвљу. Семинар је такође нагласио важност сарадње са лекарима и болницама, јер им то олакшава поштивање става Сведока. Један члан јапанског Одбора је рекао: ”Програм нас је оспособио да радимо на проширењу разумевања.“ Више од 350 Сведока свих животних позива било је обучавано на та четири семинара.

Подружнице су унапред уговориле састанке са познатим хирурзима и водећим службеницима великих болница, како би са њима разговарали о бескрвном лечењу Јеховиних сведока. У свакој подружници су три тима, од којих је сваки водио један представник из Бруклина, била одређена за такве посете. За те наименоване чланове болничког одбора то није било само тренутно обучавање, већ их је учинило слободнијима у разговару са лекарима и представницима здравствене заштите. Учињено је више од 55 таквих посета у току тог периода од шест недеља.

Мостови сарадње

Резултати су били задовољавајући. У Аустралији је један од тих тимова посетио заменика министра здравства Новог Јужног Велса. Разговарали су с њим о вршењу бескрвних операција у многим болницима и предложили да Аустралија постане јужнопацифички центар за такве операције на Јеховиним сведоцима. Он није видео разлога да лекарски тимови не врше такве операције. У Аустралији су извршене 22 посете. Директор једне болнице је рекао: ”Ви више знате о питању крви и алтернативном лечењу него ми.“ Предстојник једне групе од седам болница зајамчио је да ће одредити једног професора хирургије који би спровео у дело замисао о формирању тимова хирурга у једној од својих болница, како би омогућио бескрвно лечење за Јеховине сведоке.

У центру за срчана обољења у Манили — који многи сматрају најбољим на Оријенту — директорици је објашњено да је око 100 Јеховиних сведока, који чекају на операцију срца, стављено на крај пописа јер одбијају крв. Рекла је да ће прекинути такву праксу. Директору болинице Св. Лука, која на Филипинима ужива највећи углед, било је показано шта медицинска литература сада говори о бескрвној хирургији, и он се сложио да је она поузданија. ”То тек долази“, признао је. ”То је једини начин да избегнемо сиду и хепатитис.“ Указао је на то да је спреман да пружи Сведоцима могућност бескрвног лечења у својој установи. Он је такође председник болничке банке крви.

На тродневном семинару у Јапану била је присутна и Кореја, с једном делегацијом од 44 Јеховина сведока, међу којима је било пет лекара. Из Јапана је дошло 255 Сведока, укључујући 41 лекара — од којих су неки неурохирурзи и анестезиолози — и два адвоката. У Јапану је основано двадесет одбора, а у Кореји седам.

Након семинара су инструктори са члановима локалног болничког одбора посетили лекаре и болнице на подручју Токија ради унапређивања добре сарадње. ”Посетили смо доцента породиљства у једној универзитетској болници“, известио је један јапански Сведок. ”Он је асистирао код порођаја најмање десет жена које су Јеховини сведоци. Једна од њих је изгубила 2 800 милилитара крви, а количина хемоглобина смањила јој се на 3,5 грама/децилитар. (Просечна количина код жена износи 14 грама/децилитар.) Упркос томе, лекар је извршио порођај без крви. Иако је он будист, његов став је поштовање верског гледишта својих пацијената. Пристао је да настави и даље да прима пацијенте који су Јеховини сведоци.“

Један директор болнице из Јокохаме пристао је да његова болница буде на списку оних које су спремне на сарадњу, рекавши да ће радо примити Сведоке који буду одбијени од других болница. ”Лечити Јеховине сведоке без крви“, рекао је лекар, ”прави је изазов, али ја ценим Сведоке због тога што ми пружају прилику да се побољшам у спретности као лекар.“ У Јокохами је такође један гинеколог рекао: ”Ја бих се пред судом борио за права пацијента ако бих био оптужен за поштовање пацијентове воље и одбијање примене трансфузије крви.“

Одбори који су постављени у Кореји већ су известили добре резултате. Тако је 26. маја извршена посета болници универзитета Јонсеи. Она је позната у целој Кореји и има три подружнице. Било је присутно укупно 62 сарадника из свих установа. Један професор анестезиологије говорио је о теми ”Анестезија код пацијената који су Јеховини сведоци“. Информације које је он изнео биће садржане у једном кореанском часопису за анестезиологију. Пошто је то једна од најпознатијих болница у Кореји, требало би то повољно да утиче на друге болнице и лекаре. Није било питања које није било потпуно обухваћено на семинару у Јапану.

На Хавајима је постављено пет одбора за контактирање и сви чланови су дошли на семинар у Хонолулу. Већина њих је ишла у посете болницама. Директор хавајског здравственог центра је рекао да ће у свом информативном листу написати један чланак о нама и послати га свим болницама на Хавајима.

У највећем здравственом центру, Queen’s, у Хонолулуу, одбор је указао да образац изјаве, који Центар користи, садржи нетачну формулацију којом су Јеховини сведоци криво приказани. У њој се каже да би Сведоци пре умрли него што би прихватили ”животоспасавајућу“ трансфузију крви. Разјашњено је да то никако није наш став, већ да идемо у болницу да бисмо сачували своје здравље и живот. Формулација је посредовала утисак да је крв у сваком случају добра и да одбијање крви значи сигурну смрт. У њој је могућност умирања због трансфузије била потпуно изостављена, не пружајући тиме пацијенту информисани избор обзиром на ризике које је спреман да прихвати. Болнички адвокат је рекао: ”Дајте да видим то!“ Кад је прочитао, рекао је: ”Ја то нисам написао!“ Приликом одласка, управник се обратио адвокату: ’Мислим да тај документ треба заједно да прегледамо.‘

Нови одбор испуњава своју сврху

Само неколико дана после семинара на Хавајима, једна Сведокиња је хитно превезена у болницу с јаким крварењем, тако да је изгубила велике количине крви. Пошто није било могуће установити узрок крварења, била је потребна хитна операција. Лекар није хтео да оперише без крви. Превезена је у другу болницу, али је и тамо лекар одбио операцију. Тек основани Одбор за контактирање се појавио, разговарао с директором и присутним лекаром и објаснио да су они уствари оставили пацијенткињу на цедилу. Лекар је и даље одбијао да оперише, тако да му је одузет случај. Позвана су двојица других хирурга. Они су извршили операцију, пронашли узрок крварења и отклонили проблем. Наша сестра је преживела. Без интервенције Одбора за контактирање она би можда умрла, а медији би њен случај описали као још један случај Сведока који је ’умро без неопходне крви‘. У стварности, у таквим случајевима Сведоци умиру без неопходне операције којом одговорни лекари могу да их спасу.

Одбори за контактирање с болницама делују међународно, да би премостили јаз између медицинског особља и Јеховиних сведока разумном комуникацијом и обостраним разумевањем. Резултати су задовољавајући. Све више лекара долази до сазнања да добри медицинска пракса и спретни оперативни захвати могу потпуно да се ускладе с веровањем Јеховиних сведока. У САД се већ преко 6 500 лекара изјаснило да су спремни за то.

Сведоци треба и даље да предузимају све са своје стране да би били разумни и на сарадњу спремни пацијенти. На тај начин неки лекари почињу више да поштују Сведоке због њихове оданости високим начелима. Један доцент за урологију на медицинском универзитету у Токију је рекао: ”Ја поштујем пацијенте који су Јеховини сведоци. Они имају посебне вредности у свету који их више нема.“

Главни циљ семинара и посета био је тај да се унапреди сарадња с више поштовања и да се тако избегну конфронтације. Сви који су били укључени сматрали су да је у томе постигнут задовољавајући успех. Ми се уздамо да ће Јехова наставити да благосиља те напоре и помогне онима који следе његово упутство да се уздржавају од крви, као што им и заповеда његова Реч.

[Оквир на 26. страни]

[Слика на 25. страни]

Hospital Committee Seminar—March 12, 1990