Поглед у свет

Службеничка крађа

Према подацима Johna Banhama, генералног директора Савеза британске индустрије, криминал кошта британску индустрију преко 9 000 000 000 долара годишње. Две до три милијарде долара одлазе на крађе од стране службеника. Лондонски Daily Telegraph извештава, позивајући се на недавну анкету, да 85 посто анкетираних не би пријавили претпостављеном ако би неки сарадник украо нешто из предузећа. У вези других непоштених радњи, анкета је показала да се став разликовао према старости. Док је више од половине службеника, који имају преко 45 година, сматрало неприхватљивим употребу телефона предузећа за приватне разговоре, у старосној групи између 16 и 24 године било је мање од једне четвртине против тога. Такође је само 19 посто из те групе младих сматрало да је ”крађа времена“ ако се за време радног времена разговара о стварима које нису у вези с послом.

Стопа смртности новорођенчади

Сједињене Америчке Државе стоје сада скоро на првом месту индустријских земаља са високом стопом смртности новорођенчади. То је рекла др Регина Ледерман, заменик управника факултета и професорица на подручју неге болесне деце на медицинском факултету Тексаса. Пре двадесет година Сједињене Америчке Државе су у погледу здравља деце биле на петом месту у свету, али су 1987. пале на 20. место. Америка је погођена злоупотребом дроге и алкохола, сидом, недовољном исхраном, бескућницима, стресом, епидемијом тинејџерских трудноћа и последицама пушења. Све то делује на ниску порођајну тежину, највећу угроженост живота новорођенчади, а за многе значе доживотне сметње. Према др Ледерман, у Јапану се један национални ангажман побринуо за здравље жена и деце тако да се та земља од 1950. до 1987. попела са 17. на прво место и постигла најмању стопу смртности у свету. ”Практично све студије показују да мере предострожности прегледа за труднице повећавају шансе за нормални ток рађања и здраву бебу“, каже др Ледерман. ”Мере предострожности за идеалну трудноћу почињу пре трудноће.“

Мање мајмуна

Према извештају лондонског Timesa, број великих безрепих магот мајмуна на стенама Гибралтара опада. До сада су мајмуни могли слободно да траже храну под заштитом британског гарнизона. Али многи од три и по милиона туриста, који сваке године долазе у посету, хране мајмуне чоколадама и другим слаткишима. Последица тога је да се безрепи маготи дебљају и постају зависни од слаткиша, због чега ”губе интерес за парење и боре се око хране“. То је код животиња снизило стопу прираста, тако да је њихов број опао са 130 на 70. Да би се то спречило, управа Гибралтара је сада одредила да се парк чува. Једна група мајмуна заштићена је и стављена на режим смањене исхране са мањом количином шећера, која се састоји углавном из таблета хране. Директор парка се нада да ће то довести до нормалног понашања и допринети да се одржи угрожена врста.

Националне преференције у Европи

”Менаџери 1990-их“ година, како извештава The European, ”неће морати да свладавају само језичне препреке“, ако желе посао у иностранству. У Европи проведене студије говоре да постоје ”јасне националне преференције“ кад се ради о запошљавању странаца. Једна анкета у 700 британских предузећа је показала да преко једне трећине нема ништа против Немаца и Холанђана, док напротив Италијани и Шпанци нису тако тражени. Французи и Белигијанци често су прихватљиви као страни службеници, док се за Швајцарце каже да су прескупи и да превише захтевају. За шпанске фирме Французи су најбоља замена. Британци и Холанђани радо допуштају другима да раде за њих, Французи и Италијани напротив не. ”Људи су различити“, пишу новине, ”и различито се процењује ефикасност.“

Зашто деца беже

Аустралијски Canberra Times је испитао разлоге зашто деца беже од куће. Код неких је то тренутна одлука. Други то чине зато што желе пустоловине. Већина њих убрзо огладни, осећају се усамљени и после неколико дана враћају се. Међутим, други имају озбиљније разлоге, као на пример: школске проблеме, родитеље алкохоличаре, злостављање или полно злоупотребљавање, распад брака родитеља. Они који из ових разлога беже од куће остају дуже, неки заувек. Да би се пробили кроз живот окрећу се можда проституцији или чине мање преступе. Знакови за узбуну су стална свађа код куће, редовно касно долажење кући и непрестано бежање са наставе. Да би ублажили опасност бежања, родитељима се у чланку препоручује следеће: ”Створите код куће срдачну, љубазну атмосферу. Држите равнотежу између претеране попустљивости и претераног ауторитета. Дајте деци властиту одговорност и обавезе. Стеците добре способности комуникације, пре свега способност да саслушате. Одгајајте стално и на праведан начин.“