Прослава Божића и Нове године у старо доба
Александер Крабчук, професор историје и бивши министар културе у Пољској, написао је један чланак за тамошњи недељник Polityka. Након разматрања историјске позадине прославе Нове године, рекао је:
”Да ли су стари Римљани признавали прославу Нове године? У то не може бити сумње, нарочито кад се узме у обзир римска империја. . . Таква славља била су прилике за велико весеље и распуштеност. То је опет утицало на став који су хришћани у старо доба имали према службеном слављењу Нове године. Сматрали су тај обичај скандалозним и потпуно паганским, обликом и духом страним припадницима просвећене религије. Коначно, приношене су жртве божанствима. Из тог разлога црква је категорички забранила својим верницима да имају било какав удео у прослави Нове године, нарочито у слављима.“
Професор затим објашњава како је установљен датум за прославу Божића:
”Римски обичај прославе 25. децембра преовладао је тек од четвртог века. Тако је било могуће да их христијанизује популарни празник Непобедивог Сунца.
Упркос паду свог царства, Рим је полако али постојано натерао најпре западну цивилизацију а коначно и цели свет да прихвати његов обичај и вољу обзиром на оба календарска датума. Узимање 1. јануара за почетак нове године, међутим, значило је победу обичаја прослава, славља, свадбених гозби, даривања и изражавања добрих жеља, и то упркос снажној аверзији хришћана старог доба.“
Утврдивши да су прославе Нове године паганског порекла, што професор Кравчук мисли о томе да ли би хришћани требали да суделују у таквим слављима? Оваква је његова жеља за хришћане:
”Да [хришћани] буду у моралном положају у ком би могли да понове речи својих суверника из старог доба. Кад су их пагани исмејавали и рекли: ’Каква је то религија без красних храмова који садрже ликове и кипове, без скупоцених хаљина и литургијског посуђа?‘ рани хришћани су одговорили: ’Истина је да смо сиромашни. Али наши храмови су срца пуна љубави према Богу и ближњем; наша литургијска одећа је скромност, марљивост, подложност и понизност; а посуде су наша добра дела.‘“
У вези с тим, Библија у 2. Коринћанима 6:14-18 каже за хришћане: ”Не будите с невјерницима под једним те истим јармом; Што има праведност с безакоњем? Што ли је заједничко свјетлу и тмини? Како је могућ споразум између Криста и Белијара? Каква постоји заједница између вјерника и невјерника? Какав ли склад између храма Божјега и идола̂? А ми смо храм Бога живога. . . ’Изиђите између њих и одвојите се‘ — вели Господин! Не дотичите се ничега нечиста“ (Стварност, католички превод).